Psihologija, seksualnost: Vilhelm Rajh, čovek koji je mislio da orgazmi mogu da spasu svet

Psihoanalitičar Vilhelm Rajh razišao se sa Frojdom, poveo „seksualnu revoluciju" i postao ikona hipika.
123
BBC

Orgazam je, opšteprihvaćeno, Dobra stvar. Intenzivno iskustvo zadovoljstva koje može da produbi vezu između dva partnera. Ali može li on da bude više i od toga?

Da li orgazmi sprečavaju bolesti? Štaviše, jesu li orgazmi povezani ne samo sa blagostanjem ljudskog tela, već i sa zdravljem političkog života?

Jesu li oni urođeno anti-fašistički? Mogu li da spreče totalitarizam?

To su bile radikalne ideje neshvaćenog psihoanalitičara koji je imao velikog uticaja na popularnu kulturu.

„Sedamdesetih bi svako na koktelu u Hempstedu znao za njega, ali danas je on uglavnom zaboravljen", kaže njegov biograf Kristofer Tarner, autor Avantura u orgazmatronu.

Iako možda niste čuli za Vilhelma Rajha, verovatno ste čuli za „Cloudbusting" Kejt Buš ili „Birdland" Peti Smit, dve pesme o njemu.

A čuli ste i za pisce kao što su Džek Keruak, Vilijam Barouz, Sol Belou i Norman Majler, svi odreda fascinirani njime.

Svakako vam je poznat i izraz „seksualna revolucija", koji je skovao sam Rajh.

A jedna skorašnja knjiga mogla bi da oživi Rajha kao temu razgovora na koktelima - Svi, Olivije Leng, koristi njegov život i rad kao okvir za meditaciju o telesnoj slobodi.

„Mislim da je Rajh izuzetno komplikovana osoba, ali njegova komplikovanost nije razlog da se on odmah odbaci", kaže Leng za BBC Kulturu.

„Pokušao je da ujedini ideje Frojda i Marksa, bio je seksualni liberacionista koji je istinski verovao u pravo žena na zadovoljstvo i ideje o slobodi ukorenio je u telu samom, koje je doživljavao istovremeno kao nosilac traume i vršilac promene."

Rajh je rođen 1897. godine u bogatoj porodici na teritoriji današnje Ukrajine.

Tvrdio je da je izgubio nevinost sa 11 godina sa porodičnom kuvaricom, a da je javnu kuću posetio sa 15.

Nakon što je služio u Austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, studirao je medicinu u Beču.

Kad je čuo da Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, drži seminar o seksu, posetio ga je da od njega zatraži spisak literature i njih dvojica su se odmah razumeli.

Frojd je počeo da upućuje pacijente na njega, a Rajh je počeo da razvija vlastite teorije, postavši uveren u snagu seksualnog isceljenja.

„Ako neoslobođena seksualna energija izaziva neuroze, zar onda iz toga ne sledi da bi otpuštanje seksualne energije samo po sebi moglo da ima isceliteljske moći", objašnjava Leng.


Spaljivanje Rajhove Masovne psihologije fašizma ostaje do dana današnjeg jedina knjiga u Americi čije je spaljivanje odobrila država - Olivija Leng


U vreme kad je Rajh napisao Funkciju orgazma 1926. godine, bio je ubeđen da kvalitetni seksualni vrhunci unapređuju fizičko zdravlje.

Kad je Rajh poklonio Frojdu primerak Funkcije orgazma, skeptični stariji čovek je promrmljao: „Tako debela?"

Njih dvojica će se na kraju razići zbog njihovih oprečnih stavova.

U pismu jednom drugom psihoanalitičaru, Frojd je Rajha nazvao „nepromišljen mladi čovek, strastveno posvećen svom hobiju, koji sada u genitalnom orgazmu vidi protivotrov za svaku neurozu".

Kad je Frojd dobio rak, Rajh je to smatrao posledicom seksualnog nezadovoljstva.

Njegove ekscentrične teorije

Neposredno pred Drugi svetski rat, Rajh je pobegao u SAD, gde su mu ideje postale sve ekscentričnije.

Otkrio je misterioznu životnu silu koja prožima univerzum i teče kroz atmosferu u strujama.

Nazvao ju je „orgon" i osmislio ormar - „orgonski akumulator" - u kom osoba može da sedi i nakupi se ove energije.

Bio je otprilike veličine telefonske govornice i napravljen od drveta sa više slojeva čelične i ovčije vune, koja je apsorbovala a potom zadržavala energiju - nešto poput staklene bašte.

Rajh je verovao da boravci u kutiji mogu da izleče rak.

On je 1941. godine posetio Alberta Ajnštajna u njegovom domu u Nju Džersiju i proveo sate izlažući svoje teorije velikom fizičaru. Ajnštajn ga je ljubazno slušao, ali, neće vas iznenaditi, nije bio pridobijen.

„Ljudi misle da sam lud", Rajh je protestovao Ajnštanu.

„U to mogu da poverujem", odgovorio je naučnik.

Štaviše, Rajh je postao sve paranoičniji i skloniji deluzijama.

Otkrio je da postoje opasna polja negativne orgonske energije i izmislio „razbijač oblaka" da bi ih razbio.

Bila je to zbirka dugih cevi i izgledala je kao protivavionski mitraljez, a jedan od njegovih navodnih efekata bio je da proizvede kišu.

Postao je ubeđen i da ga napadaju NLO-i.

Američkim vlastima nisu se baš dopale Rajhove tvrdnje o moćima akumulatora, a činjenica da je prigrlio marksizam i učlanio se u Komunističku partiju u Austriji 1928. godine učinila ga je još sumnjivijim u očima FBI-ja.

Neki novinski članak koji nije bio od prevelike pomoći opisao ga je kao nepoželjnog stranog državljanina, optuživši ga za šarlatanstvo i da je lider seksualnog kulta.

Rajhu je naloženo da prestane da prodaje akumulatore, a naknadno je uhapšen i strpan u zatvor 1956. godine zato što se nije povinovao nalogu.

Tona njegovih radova i knjiga, uključujući Masovnu psihologiju fašizma, koja je povezivala fašizam sa seksualnom represijom, zaplenjena je i spaljena.

„To ostaje jedino nacionalno odobreno spaljivanje knjiga u američkoj istoriji", kaže Leng.

Umro je u zatvoru 1957. godine

Međutim, boemska inteligencija već je prigrlila njegova prevedena dela.

Beli crnac, uticajni esej Normana Mejlera iz 1957. godine, mnogo je dugovao Rajhovim idejama o orgazmu.

Orgonski akumulator pojavljuje se u Keruakovom Na putu, kad ga koristi lik koji predstavlja Barouza.

Sam Barouz, autor poluautobiografskih romana kao što su Džanki i Goli ručak i heroj kontrakulture, bio je oduševljen uređajem i napravio ih je nekoliko.

„Kad bih ušao u akumulator i seo, primećivao bih posebnu tišinu koju nekad čujete duboko u šumi, nekad na gradskoj ulici, hučanje koje je više ritmička vibracija nego zvuk.

„Koža mi se naježila i doživeo sam afrodizijački efekat sličan dobroj, jakoj travi. Nema nikakve sumnje, orgoni su konkretna sila baš kao i električna energija", napisao je on u Džankiju.


Bio je harizmatičan i veći od života, izgradio je svet fantazije koji je odbio da prilagodi realnosti - Kristofer Tarner


„Nakon što je radikalna levica izgubila veru u komunizam u posleratnom periodu, Rajh je bio njihov sledeći entuzijazam", objašnjava Tarner.

„Njegovo delo - slaveći anarhiju orgazma i ličnu politiku hedonizma - opravdalo je udaljavanje od konvencionalne politike u ono što je Norman Majler nazvao 'pobunjeničkim imperativom sopstva'.

„Rajhov ukus se uglavnom oslanjao na 19. vek - Vagner, Ibzen, itd. - i iako je bio veličan kao lider 'novog kulta seksa i anarhije', imao je malo simpatija ili sklonosti prema radu tih bitnika koji su gutali njegove knjige sa takvim žarom krajem četrdesetih i početkom pedesetih.

„Bio je harizmatičan, veći od života, izgradio je lelujavi, alternativni svet fantazije koji je odbio da prilagodi realnosti, uprkos brojnim pobijanjima njegovih teorija (između ostalog, čak i od Ajnštajna). Njegovi apostoli i sledbenici pomogli su da se podigne taj mravinjak."

Njegovi slavni obožavaoci

Rajhova slava dostigla je tačku kada je, u januaru 1964. godine, časopis Tajm objavio dugi tekst u kom se navodi: „Doktor Vilhelm Rajh je možda bio prorok. Za sada se ponekad čini da Amerika nije ništa drugo do velika Ogronska kutija…"

Barouz je pozvao Džimija Pejdža da isproba jednu 1975. godine kad je intervjuisao gitaristu Led Cepelina.

Pejdž, kome ni samom nisu bile strane ezoterične misli, navodno je odbio.

Međutim, Kurt Kobejn iz Nirvane rado se slikao u jednom od Barouzovoh akumulatora kad je posetio pisca 1993. godine.

Orgonski akumulator navodno je bio inspiracija za „Preteranu mašinu" u filmu sa Džejn Fondom iz 1968. godine Barbarela, i za Orgazmatron u filmu Vudija Alena iz 1973. godine Povampireni Majls.

Spejs rok grupa Hawkwind imala je epsku himnu slobodne forme „Orgone Accumulator" („Imam orgonski akumulator, od njega ćeš se osećati bolje, videćemo se malo kasnije, kad završim sa svojim akumulatorom").

Knjiga sa instrukcijama kako napraviti akumulator trenutno može da se kupi preko interneta.

Uz njih se često pogrešno navodi da ovi uređaji mogu da izleče rak.

Rajh je verovao i u, kako to Tarner kaže, „ideju seksualnog oslobođenja kao koherentne strategije u borbi protiv totalitarizma".

To je ideja koja se pojavljuje u romanu Džordža Orvela iz 1949. godine 1984.

„Iskorenićemo orgazam", kaže O'Brajen Vinstonu. „Naši neurolozi upravo rade na tome."

Vinstonova devojka Džulija, poklonica orgazama, objašnjava zašto je Partija protiv seksa.

„Ako si srećan duboko u sebi, zašto bi ti onda bilo stalo za Velikog brata, Trogodišnje planove i Dvominutne mržnje i sve ostale njihove proklete gluposti?"

Ne znamo zasigurno da li je Orvel čitao Rajha, ali znamo da je čitao članak o Rajhu i drugim psihoanalitičarima i koristio ga kao primer lošeg pisanja u svom eseju iz 1946. godine, Politika i engleski jezik.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih, Rajh je postao totemska figura za hipike i sanjare, zahvaljujućem posebnom setu vrednosti koje je zastupao - kao što je Mark Pilkington, autor i osnivač Strange Attractor Press, izdavača specijalizovanog za knjige „sa spoljne ivice", objašnjava on.

„Rajhova mešavina plemićke intelektualne poštovanosti i žestoko anti-autoritarne politike, zajedno sa njegovim bojnim pokličem za radikalnu seksualnost kao putem do oslobođenja, njegove kasnije para-naučne ideje o orgonu i NLO-ovima, i njegova tragična smrt od ruku američkih vlasti", sve ga je to učinilo savršenom kontrakulturnom ikonom.

Studenti su tokom protesta 1968. godine u Parizu ispisivali rajhovske slogane po zidovima Sorbone, a u Berlinu su bacali primerke Masovne psihologije fašizma na policajce.

Feministkinje sedamdesetih kao što je Džermejn Grir bile su pod uticajem njegovih misli.

Za to vreme, njegove ideje bile su obično popularne u komunama koje su počele da cvetaju u to vreme, naročito one koje su zagovarale „slobodnu ljubav".


Rajh je imao tu nesreću da su ga posle njegove smrti počeli svojatati neki prilično omraženi ljudi, koji su pomogli u stvaranju tog trajnog imidža „čoveka za orgazme"- Olivija Leng


„Njegova seksualna politika počela je da se proživljava u eksperimentalnim komunama i postepeno je postala prihvaćenija a možda čak i integrisana u šire društvo, tako da su njegove ekscentričnije ideje apelovale ljudima koji su tražili odgovore na misterije univerzuma mimo ortodoksne nauke", kaže Pilkington.

„Jesu li NLO-i projekcije nesvesnog uma? Možemo li da upravljamo vremenom kanališući životnu silu koja nas okružuje? Rajhovo psihoanalitičarsko poreklo davalo je ovim suštinski magičnim, vitalističkim idejama privid naučne poštovanosti."

Njegovom nasleđu je 1973. godine udahnut novi život kad je njegov sin Piter napisao memoare o životu na Orgononu, imanju u Mejnu gde je živeo sa ocem.

Knjiga snova inspirisala je pesmu Birdland na albumu Peti Smit iz 1975. godine Horses.

U toj pesmi, Piter zamišlja kako njegov pokojni otac dolazi da ga pokupi u NLO-u.

Kejt Buš je takođe pročitala knjigu i bila potaknuta da napiše Cloudbusting (Prvi stih: „I dalje sanjam Orgonon") za njen legendarni album iz 1985. godine Hounds of Love.

U propratnom videu spotu, snimljenom uz pomoć Terija Gilijema, Buš je Piter, a Vilhelma igra Donald Saterlend, koji je čitao Masovnu psihologiju fašizma za film Bernarda Betolučija Dvadeseti vek, u kom je igrao brutalnog italijanskog fašistu.

U spotu Ketrin Buš, Vilhelm i Piter guraju svoj razbijač oblaka - koji su napravili kreativci iza Osmog putnika - uz brdo, ali je Rajh uhapšen i odveden.

„Mislim da su Kejt Buš i Peti Smit bile potresene tragedijom Rajhove životne priče - nijedna od tih pesama nije toliko o seksu koliko o potrazi za slobodom", kaže Leng.

„Rajh je imao tu nesreću da su ga posle njegove smrti počeli svojatati neki prilično omraženi ljudi, koji su pomogli u stvaranju tog trajnog imidža 'čoveka za orgazme'".

Ipak, kako kaže, kao što mogu da potvrde feministkinje koje su bile inspirisane njim, „njegov rad je mnogo više napad na patrijarhat nego što su ljudi kao što su Norman Majler ili Vudi Alen možda bili svesni."

„Zanimljivo je da se čini da se Rajh ne pojavljuje toliko u alternativnoj kulturološkoj diskusiji danas", kaže Pilkington.

„Iako i dalje postoje ljudi koji rade sa varijacijama njihovih terapeutskih ideja - znam ih nekoliko lično. Kad se govori o Rajhu, naglasak kao da je više na političkim stavovima i tragediji njegovog kasnijeg života, umesto na njegovim idejama."

Ali možda će pisci i muzičari današnjice pročitati knjigu Olivije Leng i ponovo otkriti „čoveka za orgazme".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC