Kada je Saša Potežica krajem jula putem oglasa na platofmi KupujemProdajem, naručio poklon za diplomiranje - sat marke Epl, ništa nije ukazivalo da će se kupovina pretvoriti u mukotrpan pokušaj da povrati izgubljeni novac.
„Profil prodavca je delovao pouzdano, godinama se bavi prodajom tehničke robe i nije imao negativne komentare", priča Saša.
„Međutim, sat nikada nisam dobio, a ni novac mi još uvek nije vraćen", navodi.
Najveće iznenađenje za Sašu bilo je što platforma KupujemProdajem nema mehanizam za zaštitu od prevara.
To nije slučaj samo sa ovom, već i sa drugim platformama za oglašavanje u Srbiji, kao što su Kupindo, Limundo i Halo oglasi - vlasnici platformi nemaju zakonsku obavezu da štite potrošače.
„Zakon o elektronskoj trgovini omogućava platformama za oglašavanje da svu odgovornost za eventualne posledice prenesu na korisnike i zbog toga ga je potrebno promeniti", kaže Nenad Bumbić iz Udruženja potrošača Srbije za BBC na srpskom.
Sašin primer nije usamljen - od početka pandemije korona virusa sve više ljudi kupuje onlajn, pa tako i putem internet oglasa, a rastom broja korisnika raste i broj krivičnih dela, navodi se u izveštaju MUP-a.
„Naša praksa pokazuje da stotine građana i građanki svakodnevno postaju žrtve prevare putem interneta", dodaje Bumbić,
Plaforma KupujemProdajem nije odgovorila na pitanja BBC-ja o mehanizmima zaštite potrošača u cilju zaštite od prevara, niti je komentarisala ovaj konkretan slučaj.
„KupujemProdajem neće snositi nikakvu odgovornost za eventualnu štetu nastalu prilikom bilo kakvih transakcija između Korisnika usluga", navodi se u Pravilima i uslovima korišćenja.
Saša priznaje da ih nije pročitao.
„Istina je da se nisam udubljivao, ali da sam znao da nemaju baš nikakav mehanizam zaštite od prevara, ne bih kupovao preko njih", kaže.
„Prevareni smo za sve pare i slučaj je prijavljen policiji", kaže.
Svi oni su kupili tehničke uređaje i unapred uplatili novac, obećana roba nikada nije stigla, a prodavac „već nekoliko nedelja obećava da će im ili poslati robu ili vratiti novac", kaže Saša.
BBC je kontaktirao još četvoro ljudi koji tvrde da ih je isti prodavac prevario, a niko od njih nije želeo da govori pod imenom i prezimenom.
„Prodavcu sam krajem jula unapred uplatio 28.200 dinara za mobilni telefon koji mi nikada nije isporučen", navodi jedan od sagovornika.
On ističe da je, u trenutku kada se odlučio na kupovinu, na profilu prodavca bilo „više od 50 pozitivnih ocena".
„Posle nekoliko dana čekanja da telefon stigne, pojavile su se prve negativne ocene i posumnjao sam na prevaru", kaže.
Slično je bilo i sa sagovornicom BBC-ja, koja je, takođe krajem jula, uplatila skoro 40.000 dinara na račun prodavca zato što je profil „delovao pouzdano".
„Sramota me je što sam nasela na prevaru", priznaje.
Pod kakvim sve uslovima posluju platforme za oglašavanje u Srbiji
Pod sličnim uslovima koje nudi KupujemProdajem posluju i druge velike platforme za oglašavanje u Srbiji.
„LimundoGrad d.o.o. nije ni na koji način odgovoran za direktnu ili indirektnu štetu koja je unosom netačnih podataka nastupila za drugog korisnika ili bilo koje treće lice", navodi se na sajtu vlasnika popularnih platformi za oglašavanje Kupindo i Limundo.
„Svi eventualni sporovi nastali iz odnosa oglašivača i korisnika rešavaju se isključivo između oglašivača i korisnika", navodi se u Pravilima i uslovima korišćenja platforme Halo oglasi.
„Halo oglasi nisu odgovorni za štetu bilo koje vrste nastale kao posledica takvih odnosa".
Najbolje je da se odmah obratite policiji.
Ukoliko je prevara veća od 5.000 dinara, policija je u obavezi da goni počionioca po službenoj dužnosti.
Međutim, u slučaju sitne prevare koju član 210. Krivičnog zakonika definiše kao manju od ove sume, preostaje vam samo privatna tužba.
Nakon što su shvatili da su prevareni, njih petoro je od platforme KupujemProdajem zatražilo podatke prodavca, kako bi mogli da policiji prijave konkretnog počinioca, ali ni te podatke nisu dobili, tvrdi Saša.
„Kada zatražite te podatke od vlasnika sajta, po pravilu, odmah ćete čuti da zbog obaveze zaštite podataka o ličnosti, informacije koje su vam potrebne možete saznati samo ako ih zatraži nadležni državni organ", objašnjava Bumbić.
On ističe da je „poseban problem" što zakon obavezuje platforme za oglašavanje da podatke o korisnicima čuvaju najmanje 30 dana.
„To znači da postoji veoma kratak rok da se dođe do podataka o tome ko je izvršio prevaru", dodaje.
Pored toga, platforme za oglašavanje nisu dužne da ispituju okolnosti koje bi upućivale na nedopušteno delovanje korisnika usluga, ističe Bumbić.
Zbog velikog broja pritužbi, ni udruženja potrošača ne uspevaju da pomognu svima koji tvrde da su oštećeni.
„Pomažemo gotovo isključivo kada su u pitanju česte, krupne prevare ili prodaje robe koja može da ugrozi zdravlje", kaže.
Aktuelni zakonski okvir ne štiti potrošače koliko bi trebalo, smatraju u Udruženju potrošača Srbije.
Mnogi prodavci koji nude robu putem platformi za oglašavanje su fizička lica, a Zakon o zaštiti potrošača se na njih ne primenjuje, ističe Bumbić.
Ako niste zadovoljni proizvodom, nemate zakonsku mogućnost da povratite novac u roku od 14 dana kao što je to slučaj kada kupujete od firmi.
Još jedan problem je što firme prodaju putem platformi za oglašavanje, registrujući naloge na fizička lica, pa umesto od firme kupujete od pojedinca.
„Na taj način firme izbegavaju zakonsku obavezu da kupcima vrate novac u roku od 14 dana", objašnjava Bumbić.
On se nada da će novim Zakonom o zaštiti potrošača, koji će se u Skupštini Srbije naći u septembru, firmama biti zabranjeno da se oglašavaju kao fizička lica.
Blagoje Perišić iz Aranđelovca je početkom avgusta putem platforme KupujemProdajem dao oglas da prodaje aparat za kafu.
Ubrzo mu se javio neko ko se predstavio kao potencijalni kupac.
Kada se učinilo da su postigli dogovor, Blagoje je dobio link do sajta sa logom kurirske službe PostEkspres, gde je trebalo da ostavi svoje podatke kako bi navodno primio novac pre nego što pošalje aparat.
Kada je otvorio link, Blagoje je video da treba da unese 16 cifara sa kartice i CVC kod koji služi kao lična šifra za plaćanje na internetu.
Da je uneo tražene podatke, ostao bi bez novca koji je imao na kartici.
Na sreću, nije se upecao - shvativši da se radi o prevari koju stručnjaci nazivaju fišing (phishing), odmah je zatvorio sajt i odustao od dalje saradnje sa navodnim kupcem.
„Koristim platformu KupujemProdajem već 3-4 godine, a ovo je prvi put da je neko pokušao da me prevari", kaže Blagoje.
Fišing je oblik napada na internetu kada neko pokušava da preko linka ukrade lične podatke ili novac.
To je jedan od najčešćih oblika internet prevare u svetu i važno je da naučite kako da ga prepoznate, kaže stručnjakinja za sajber-bezbednost Marija Pavlović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u razgovoru za BBC na srpskom.
Zbog prelaska mnogih biznisa na onlajn režim zbog pandemije korona virusa, broj fišing napada se u 2020. godini povećao za 667 odsto, pokazuje izveštaj Agencije Evropske unije za sajber bezbednost (ENISA).
„U Blagojevom primeru, prvenstveno je sumnjivo to što je kupac zatražio od prodavca da unese sve ove podatke da bi mu se uplatio novac, ali je sumnjiv i sam link", kaže Pavlović.
Naime, link koji je Blagoje dobio počinje sa http://, a Pavlović objašnjava da bi za bezbedan pristup trebalo da stoji https://, od engleske reči secure, što znači bezbedan.
„Ne treba vršiti nijedno plaćanje na sajtu koji počinje sa http://", ističe stručnjakinja.
Međutim, fišing napadi su sada sve više složeniji i napadači se više trude da sajtovi za prevare izgledaju legitimno, treba proveriti još nekoliko stvari pre plaćanja, dodaje Pavlović.
Obratite pažnju na logo i adresu sajta, a pre uplate proverite da li se sajt koji vam je poslat poklapa sa zvaničnim sajtom službe za koju se predstavlja, savetuje.
„Na primer, ako vodi do sajta koji izgleda kao sajt PostEkspresa, ali se nalazi na domenu koji ne odgovara zvaničnom sajtu ove kurirske službe, treba posumnjati da se radi o prevari", navodi Pavlović.
„Dobro obratite pažnju na internet adresu, zato što jedno slovo ili znak razlike mogu da znače da je u pitanju fišing", upozorava.
Osim toga, nikome ne treba da dajete svoj CVC - trocifreni ili četvorocifreni kontrolni broj koji se nalazi na poleđini platne kartice.
„Za uplatu novca dovoljan je samo vaš broj računa, a CVC treba da zna samo osoba koja fizički poseduje karticu, jer je to jedini dokaz da je kartica vaša", kaže Pavlović.
Ona podseća da bez CVC broja nije moguće kupovati na internetu, „zbog čega je jako važan za one koji pokušavaju da na prevaru dođu do vašeg novca".
Špijuniranje: Kako mogu da vas prate preko telefona
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Novonasađeni
Miki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar