Raspad Jugoslavije, inflacija i dinar: Kada su stanovnici Srbije bili milioneri

„Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri", glasi čuvena replika iz britanske serije Mućke koju izgovara Del Boj, stariji od braće Troter.

Scenaristi kultne britanske serije iz osamdesetih godina prošlog veka verovatno nisu ni slutili da će upravo ova rečenica oslikati ekonomsku situaciju u Srbiji s početka devedesetih.

Hiperinflacija koju su uzrokovali ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, raspad države, gubitak jedinstvenog tržišta, sankcije i štampanje velike količine novca, dovela je do toga da 1993. stanovnici Srbije zaista postanu milioneri, makar po broju nula na novčanicama.

„Ne samo milioneri, već i milijarderi - sećam se novčanice od 500 milijardi dinara na kojoj je bio bio Jovan Jovanović Zmaj, a koja praktično ništa nije vredela, eventualno si mogao toalet papir da kupiš", govori Antonio Jovanović, radnik obezbeđenja iz Požarevca, koji je tada imao 10 godina.

• Kratka istorija srpske valute u deset tačaka
• Kako rešiti katastrofalnu hiperinflaciju
• Kako su nekadašnje jugoslovenske republike podelile imovinu bivše države

Država je pokušala u nekoliko navrata da uredbama i zakonima o denominaciji promeni vrednosti dinara, zamaskira posledice hiperinflacije.

Od jula 1992. do januara 1994. izvršene su četiri denominacije valute čime je, između ostalog, ponekad milion, ali i milijarda izjednačavana sa jednim dinarom.

„Niko ne preduzima operaciju denominacije valute da bi rešio suštinski problem, to je samo prilagođavanje situaciji izazvanoj nekim drugim razlozima, koji se leče drugim instrumentima", govori za BBC na srpskom profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.

On smatra da to nije mera lečenja, već samo priznavanje „trenutne situacije i jedna tehnički važna mera".

U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu, Jugoslavija je 22. septembra 1993. godine donela Zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredeo jedan dinar.

Pri poslednjoj denominaciji, 24. januara 1994. godine, uveden je novi dinar koji je izjednačen sa nemačkom markom.

Kako je došlo do (hiper)inflacije?

Inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji (činile su je samo Srbija i Crna Gora), za vreme vladavine Slobodana Miloševića, koja je trajala od sredine 1992. do početka 1994, bila je tada druga najveća inflacija na svetu posle Mađarske iz 1946.

Dnevna stopa inflacije bila je 65 odsto, dok je dupliranje cena išlo na svaka 34 sata.

Maksimum je, prema nekim podacima, navodno dostigla u januaru 1994. godine - 5.578.000.000.000.000.000 odsto (5,578 triliona) ili oko 113 odsto na dan.

Cene su tada porasle za 313 miliona odsto.

Ljubodrag Savić kaže da problemi jugoslovenske i srpske ekonomije ipak sežu do početka osamdesetih godina 20. veka kada je SFRJ, u vreme kada je Milka Planinc bila premijerka, napravila reprogram duga sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Kada su dugovi reprogramirani na duži vremenski period, smanjila se godišnja rata vraćanja kredita, ali cena toga je bila da je dogovoren novi aranžman u kome je kamatna stopa bila značajno viša u odnosu na prethodnu", ističe ekonomista.

Međutim, direktni uzroci inflacije, koja je potom prerasla u hiperinflaciju, bili su raspad države, građanski rat, gubitak jedinstvenog tržišta od 20 miliona ljudi, troškovi vođenja rata, a potom i sankcije koje su Srbiji krajem maja uvele Ujedinjene nacije (UN).

Uz to je u budžet pristizalo sve manje para, što je, naglašava Savić, „logičan odgovor privrede u teškoćama u kojima se našla".

Država je, dodaje, nemajući kuda i zarad finansiranja sopstvenih izdataka rešila da štampa novac jer „realnog novca iz privrede i stanovništva nije bilo".

„Besomučno je štampala novac da bi brže obezbedila osnovne potrebe, a on je sve manje vredeo, a pošto je manje vredeo, štampala je još više i to je praktično mehanizam koji je doveo do hiperinflacije devedesetih", objašnjava profesor.

Generalni direktor Direkcije za poslove trezora Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Vojislav Tomić rekao je za list Politika novembra 1993. da štamparija novca u Topčideru radi neprekidno, dostavljajući između 700 i 800 milijardi dinara glavnim filijalama NBJ za dalju distribuciju svakog dana.

U knjizi „Rekonstrukcija monetarnog sistema i pobeda nad inflacijom 1994", Dragoslav Avramović tvrdio je da je do hiperinflacije, između ostalog, dovelo ogromno osiromašenje velikog dela stanovništva i brzi porast cena koji novčana masa nije mogla da isprati.

Prema dogovoru predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića, ekonomisti predvođeni Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji se primenjivao od 24. januara 1994. i zaustavio je hiperinflaciju.

Dinar je menjan u odnosu 1:1 za nemačku marku.

To je postigao tako što je novi dinar.

Dragoslav Avramović, koga su iz milošte zvali „deda Avram", postao je tako simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije iz 1993, a potom je od marta 1994. do maja 1996. godine bio guverner Narodne banke Jugoslavije.

• Slobodan Milošević: Misterija mozga
• Sve što je obeležilo suđenje Slobodanu Miloševiću i zašto je danas važno
• Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić

Ručak od milijardu dinara

Nepregledni redovi ispred prodavnica, nedostatak osnovnih životnih namirnica, izdavanje bonova za kupovinu i nestašica benzina, dok sa druge strane besni građanski rat, obeležili su period inflacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Srbiji, posebno 1993. godinu.

U redovima za hleb svakog dana je kampovao i desetogodišnji Antonio Jovanović.

„Staneš tu i čekaš, ako ne poraniš nećeš doći do hleba", kiselo se osmehujući priča Požarevljanin.

Njegova majka je tada radila u Mesnoj industriji Požarevac (MIP) primajući, kako kaže, „mizernu platu" od više stotina miliona dinara, po tadašnjem kursu - dve, tri nemačke marke.

Veći deo finansija koje su trošili za životne potrebe dolazio je iz ušteđevine i novačne pomoći koju im je slala majčina sestra iz Holandije.

U tom periodu, leta 1993. uspeo je da ode sa majkom, preko njene firme, na letovanje u Vrnjačku Banju gde je MIP imao odmaralište.

„Seli smo da jedemo u neki restoran i cela njena plata je otišla na taj obrok.

„Ručak od milijardu dinara, a recimo da smo naručili gurmansku pljeskavicu, pomfrit, salatu i hleb", priseća se Jovanović.

Kaže da mu do raspada Jugoslavije „nikada ništa nije falilo", da bi se sa početkom rata i inflacijom stvari drastično promenile.

Domaće slatkiše i čokolade kojih više nije bilo na praznim rafovima po marketima, zamenili su kremovi koje su šverceri donosili iz Rumunije i Bugarske, step sokovi u prahu i penasti smoki koji je jedino bio ukusan ako bi se umakao u ionako razvodnjeni kečap.

Kraj agonije, seća se, najavio je „deda Avramov dinar" s početka 1994. godine kada se „osetio boljitak".

„Svi pričaju i pišu o tom vremenu sa nekim podsmehom, ali ja nikako ne bih voleo da to ponovo doživim, niti da se ponovi", zaključuje Jovanović.

• Mesić za BBC: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene"
• Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"
• Vasil Tupurkovski: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”

Šta je denominacija, a šta hiperinflacija?

Denominacija predstavlja promenu nominalne vrednosti novčanice najčešće brisanjem nula, posebno kada je na snazi velika inflacija usled koje se novčana jedinica ubrzano obezvređuje.

Država na taj način, kaže profesor Savić, anulira dejstvo inflacije.

„Ideja je da se olakša funkcionisanje narodu, ali i privredi jer je smešno računati neke bilanse i voditi knjige u preduzećima u milijardama i stalno svoditi to na neke stalne vrednosti, na primer marke", objašnjava ekonomista.

Prva denominacija dinara izvršena je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) sredinom šezdesetih godina 20. veka kada je sto starih, zamenjeno jednim novim dinarom.

Naredna promena vrednosti dinara, kada su sa 10.000 dinara uklonjene četiri nule, izvršena je 1. januara 1990. u vreme tadašnjeg premijera Jugoslavije Ante Markovića.

Njegovim ekonomskim reformama zemlja je izašla iz krize tako što je, između ostalog, oborio inflaciju sa 56 na 2,4 odsto i stabilizovao kurs dinara vezavši ga za nemačku marku.

Jedan dinar je tada vredeo sedam nemačkih maraka i bio je jedina konvertibilna valuta na istoku Evrope.

Usledile su ratne godine kada je dinar doživeo još četiri denominacije, ne bi li na kraju stigao do čuvenog „Avramovog dinara" i izjednačene vrednosti dinara i nemačke marke.

„Smisao svake denominacije je da to dovede na neku razumnu meru jer to prvo psihološki nije dobro, drugo računski nije u redu, a treće pokazuje na najbolji ili najgori mogući način slabosti države, odnosno njene ekonomske politike", ističe Savić.

Ratne denominacije dinara bile su 1. jula 1992, zatim 1. oktobra naredne godine kada je milion zamenio jedan dinar, a potom su sledile još dve u januaru 1994 - 1. je sa milijarde skinuto devet nula, dok je 24. jedan novi dinar izjednačen sa jednom markom.

Hiperinflacija je inflacija koja je „potpuno van kontrole" - stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi vrednost.

„Ima se, može se - nema se, mora se"

Platu u milionima i milijardama dinara, 1993. primala je i sedamdesettrogodišnja penzionerka Jelica Vujić iz Beograda.

„Nominalno imate toliko novca, ali u suštini nemate, jer sve je toliko skupo i ničega nije ni bilo", govori nekadašnja radnica u banci za BBC na srpskom.

Osećaj stresa je, ističe, dodatno izazivala činjenica što su u novčaniku bili silni milioni kojima se neretko nije mogao kupiti ni hleb, mleko ili brašno, a kamoli neke druge stvari.

Pošto je obezvređeni dinar počeo da gubi primat nad nemačkom markom, Vujić je gledala da celokupni iznos plate, koju je dobijala dva puta nedeljno, odmah pretvori u ovu valutu u obližnjoj menjačnici.

Jedan od glavnih razloga bila je i dnevna inflacija, usled koje je dinar iz sata u sat dramatično gubio vrednost.

„Pre podne imate deset, u podne pet, popodne dve marke", dodaje.

Pored menjačnica, tada su se devize kupovale i na crnom tržištu, kod uličnih dilera.

Profesor Savić kaže da su mnogi tada platu pretvarali u devize i u potpunosti je trošili na osnovne životne namirnice, ako su do njih uspevali da dođu.

„Ljudi su se snalazili i odricali letovanja, zimovanja, garderobe, vožnje kolima, trošnje benzina i svih ostalih stvari koje su negde drugde bile normalne", navodi ekonomista.

Po mnogima, najteže su prolazili i penzioneri, većina sa dohocima od oko pet nemačkih maraka.

Izlaz iz beznađa

Poslednja denominacija dinara bila je 24. januara 1994. godine kada je uveden čuveni „deda Avramov dinar" u paritetu - jedan dinar, jedna nemačka marka.

Time je zvanično zauzdana hiperinflacija koja je trajala bezmalo dve godine.

„Osnovni preduslov je bio da više nema štampanja para, i tada je država startovala sa 150 miliona maraka iz deviznih rezervi i emitovala je 150 miliona dinara", objašnjava Savić.

Kaže da je u početku ovaj program davao neke rezultate jer se „onda mogla voditi čvrsta monetarna i fiskalna politika".

Međutim, srpska ekonomija se nije u potpunosti oporavila ovim potezom.

Novi monetarni sistem se sa prvim šokom suočio već na leto 1994. godine kada se pojavio zahtev za otkup žita, pa je država štampala dodatni novac ne bi li ga otkupila.

Osam godina kasnije nemačku marku je zamenio duplo jači evro - valuta Evropske unije, koji danas vredi oko 117 dinara.

Istorija dinara u 90 sekundi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk