Drugi svetski rat, antifašizam i Jugoslavija: Zašto je danas važna Marija Bursać prva žena narodni heroj

Umrla je od posledica ranjavanja 23. septembra 1943. kad je imala 23 godine.
Spomen bista Mariji Bursać u beogradskoj osnovnoj školi koja nosi njeno ime
BBC
Spomen bista heroini Drugog svetskog rata Mariji Bursać u beogradskoj osnovnoj školi koja nosi njeno ime

O tebi pjevam, Marijo, Marijo!

Oj, djevojko ratniče, ratniče,

što si pod titovku svila pletenice,

i srcem krenula protivu betona.

Ovi stihovi posvećeni su prvoj ženi narodnom heroju Mariji Bursać, partizanki koja je poginula sa 23 godine, jurišajući na neprijateljske bunkere u Drugom svetskom ratu.

Igrom sudbine, smrtno je ranjena 1943. na Prkosima u vrletima Bosne i Hercegovine, a na nosilima do bolnice Marija Bursać je prkosno pevala.

škola
BBC
OŠ „Marija Bursać" smeštena je u Zvezdarskoj šumi u Beogradu

Pre tačno pola veka ovu pesmu inspirisanu poezijom Branka Ćopića sa Korni grupom Kornelija Kovača otpevala je tada mlada hrvatska pevačica Josipa Lisac.

„Marija Bursać je jedan od primera koliko je žena hrabra i snažna", kaže Lisac za BBC na srpskom.

Nema jačeg i slabijeg pola

Na njenom, kao i mnogim drugim, primerima jasno se vidi koliko je podela na jači i slabiji pol koje je „civilizovano" društvo nametnulo - pogrešna, ocenjuje Lisac.

„To mi je uvek smetalo.

„Moja amaterska dijagnoza je da je žena jednako snaga, a muškarac jednako emocija", napominje zagrebačka umetnica.

„Muškarci su izuzetno emocionalni i upravo zato što je društvo bilo tako nekorektno kroz sve ove vekove muškarci je trebalo da sakrivaju emocije ia pokazuju snagu i hrabrost, a nisu takvi.

„Žena je snažnija i hrabrija, a ona je kao 'slabiji' pol bila zarobljena i mogla samo odgajati decu", napominje Josipa Lisac.

Takva sudbina čekala je i Mariju Bursać koja se 2. avgusta 1920. rodila u selu Kamenici, kod Drvara u Bosni i Hercegovini.

pletenice
BBC
Pletenice, ali bez titovke - vojničke kape koju su partizani nosili

„Ona je sa sela iz tada, a i sada zabačenog mesta kakav je Drvar bez obzira na sve resurse koje je priroda dala tom prostoru, tu se vrlo teško živelo", kaže za BBC istoričar iz Sanskog mosta Velid Selman.

Marija je detinjstvo provela kao čobanica, čuvala je ovce i goveda do 14. godine.

Uz to, kao najstarije dete kod kuće je imala mnogo obaveza - prala veš, šila, kuvala, sve što je trebalo.

Imala je dara za vez i ručni rad, ali su je zanimala i slova.

U knjizi „Žene heroji" Mile Beoković piše da je Marija od mlađeg brata krišom uzimala bukvar i učila slova, iako se tada smatralo normalnim da je žena nepismena.

Oni koji su je poznavali opisuju je kao vedru devojku, uvek spremnu za šalu i pesmu.

Od neobrazovane devojke sa sela, do brokinje bombaša

U školu će krenuti tek kao punoletna 1938. i to na kurs za domaćice.

Školski učitelj bio je komunista Velimir Stojnić koji je verovatno značajno uticao na to da se Marija već jula 1941. priključi Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB).

U jesen iste godine postala je članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

„Lokalni učitelj je prepoznao tu unutrašnju snagu, tu energiju koja je izvirala iz nje koju je posedovala, a nije je bila svesna.

„To je došlo do izražaja pojavom antifašističkog otpora posle ustanka u Jugoslaviji i ona se vrlo aktivno priključila borbi.

„Od jedne nepismene devojčice sazrela je u jednog snažnog antifašistu i nametnula se upornošću i odlučnošću", napominje Selman.

Najpre je pomagala borcima, skupljala hranu, odeću i obuću za njih.

tabla
BBC

Napredovala je i u partijskoj organizaciji, postala je politički komesar u omladinskoj četi.

Početkom 1943. Marija će na lični zahtev biti primljena u Desetu krajišku brigadu, gde je prvo bila bolničarka, a kasnije i borkinja-bombaš.

„Lični primer je prenosila na druge i iz te snage izvore njen autoritet i nije slučajno što je ona proglašena za prvu ženu narodnog heroja u Jugoslaviji.

„Trebalobi da bude primer mladim generacijama, a ne zna se ništa o njoj", navodi Selman.

I Marijin brat Duško Bursać otišao je u partizane i bio SKOJ-evac.

Poginuo je naredne godine, 25. maja 1944. za vreme čuvene bitke poznate kao Desant na Drvar i kasnije dobio najviše priznanje Orden narodnog heroja.

Dugogodišnji profesor i svojevremeno direktor gimnazije u Sanskom mostu navodi da se u danas tokom obrazovanja mladih na Balkanu vrlo malo uči o vrednostima antifašizma.

„Pomalo se istorija ideologizira, usmerava u nekim drugim pravcima koji ne donose dobro nikome.

„Zato je dobro da se priča o Mariji Bursać kao simbolu, heroju, antifašisti, ženi neobrazovanoj koja je spoznala te vrednosti i stavila sve, pa i svoj život u tu borbu", dodaje on.

Labudova pesma

Sredinom 1943. preležala je tifus, ali se pre potpunog oporavka vratila u četu.

Marija Bursać smrtno je ranjena u noći između 17. i 18. septembra 1943. na Prkosima kada joj je parče minobacačke granate pokidalo gležanj desne noge.

Na suprotnoj strani bili su Nemci i ustaše, čiji je garnizon trebalo napasti i uzeti im oružje i opremu.

Umrla je od gangrene pet dana kasnije 23. septembra u maloj improvizovanoj bolnici u Vidovu selu nadomak Drvara.

Celim putem do bolnice pevala je partizanske pesme.

Jedne od njih stihovi su glasili „Mila majko, kad u borbu pođem, ti ne plači ako ti ne dođem..."

Iako može zvučati zvuči kao mitologija, to su istorijske činjenica, napominje Selman.

„Selo Prkosi je u opštini Bosanski Petrovac kod Vrtoča, a trebalo je preći 40 kilometara do Kamenice kod Drvara, trebalo je preći vrlo teške puteve i neprohodne, a drugovi su je nosili na nosilima.

Josipa
FoNet/Kostadin Kamenov
Josipa Lisac smatra da je žena jednako snaga, a muškarac emocija

„Svi izvori ukazuju da je ona bila vesela, raspoložena, pevala i bodrila saborce da istraju u borbi protiv fašizma, to je jedan od razloga njene simbolike", napominje istoričar.

To je u kasnijem intervjuu potvrdila i Marijina majka Joka Bursać.

Za časopis Nada 1979. ispričala je, da ne samo da je njena ćerka pevala, već se na samrtnoj postelji brinula i za brata, kome je preko nje poručila:

„Majko, evo ti ovaj moj pleteni džemper, a u džepovima ima i nekoliko metaka sa Prkosa, pa to podaj mome braci Dušku i puno ga pozdravi od njegove seje Marije", sačuvao je Jugopapir.

Istorija zbog danas, antifašizam zbog fašizma

O Mariji Bursać važno je govoriti „u ovo turbulentno i nesretno vreme kad u realnosti imamo opredeljenje za antifašizam svih država u regiji, a u stvari jačanje profašističkih organizacija i ideologija", smatra profesor istorije iz Sanskog mosta Velid Selman.

spomenik
BBC
U dvorištu škole je i skulptura iz 1966. posvećena najboljem pionirskom odredu

„Važno je istaći da se radi o ženi prvom narodnom heroju, u toku Narodnooslobdilačke borbe i revolucije u Jugoslaviji i borbe protiv fašizma, protiv tog zla za koji smo mislili da se neće ponoviti, a evo nažalost ono je vrlo prisutno i preti nam", kaže Selman za BBC.

Neshvatljivo je, dodaje, da se to dešava posle svih iskustava koje je Balkan doživeo.

„Neki moji drugari koji su se kleli u antifašizam svojim postupcima pokazuju da su na suprotnoj strani, što se može razumeti samo kroz interes.

„Kad se dovode u pitanje ljudska prava, demokratija, borba protiv svih vrsta zla koji dovode u pitanje ljudski život samo zato što se možda drugačije zovemo, imamo drugačiju boju kože, neshvatljiva je i postoji potreba da se o tome priča", dodaje istoričar.

Sličnog stava je i Dragan Bursać, kolumnista iz Banjaluke, čiji je deda bio dalji rođak heroine.

„Na civilizacijskom nivou, Marija Bursać je dokaz da je na ovom prostoru itekako postojao antifašizam dok je čitava Evropa bila porobljena.

„Na simboličkoj, feminističkoj ravni, ima bezbroj faktora zbog kojih bi trebalo da se sećamo te žene, to obaveza svih nas na ovim područjima bivše Jugoslavije", kaže Bursać.

Kao prvi korak i „najmanje što se može uraditi" predlaže da se ona vrati u istorijske udžbenike.

„Odatle je na prečac migrirala voljom ili bezvoljom balkanskih moćnika koji su u reviziji istorije napravili šizofrenu sliku i to serviramo današnjoj deci.

„Zato ne znam koliko mladi uopšte znaju o njoj, a ona je prebitna, bitnija od svih nas i tom simboličkom smislu", napominje on.

Sećanje na nju u Srbiji čuvaju ulice u nekolicini gradova i Osnovna škola u beogradskom naselju Zvezdara.

U selu Prkosi, koje nema struju, a često ima problema i sa vodosnabdevanjem, meštani su pre desetak godina podigla spomen obeležje Mariji Bursać, pisala je Al Džazira.

Do njene biste vodi makadam.

U obližnjem Bosanskom Petrovcu održana je i Prva zemaljska konferencija Antifašističkog fronta žena u Dugom svetskom ratu 6. decembra 1942.

„Najžalosnije je što to vodi i održava zavičajno lokalno udruženje, nekoliko ljudi koji tu žive.

„Nijedna institucija ne vodi računa o tome, kad bih nekom rekao da nađe spomenik Mariji Bursać, ako ga nema na Gugl mapama sigurno ga ne bi našao", navodi Bursać.

Reč je o sistemskom i potpunom zanemarivanju, dodaje.

„Političke sisteme i grade na tome da se to ne vidi i ne čuje, da ostane nevidljivo, zato je sve spalo na nekoliko entuzijasta koji su između sebe skupili novce i napravili bistu.

„Ta lokacija je održavana. To je divljina, najbliže kuće su pet ili šest kilometara daleko, tu ne možete doći slučajno, tako da je to u poprilično dobrom stanju kad uzmete u obzir gde se nalazi", opisuje Bursać.



Žene ratnice

Ima mnogo žena narodnih heroja što pokazuje koliko su žene snažne, ističe Josipa Lisac.

„Kad ti muškarac kaže 'šta bih ja bez moje žene', da, on to zaista i misli.

„On zna da zapravo bez snažne žene ne bi uspeo, kao što i ja mogu reći da bez jednog divnog, snažnog muškarca, emotivnog ja ne bih bila to što jesam", ističe Lisac koja je dve decenije provela u ljubavi sa Karlom Metikošem, hrvatskim muzičarem.

On je preminuo 1991. ali mu Josipa od tada redovno posvećuje koncerte i pesme, jer je „njihova ljubav živa", kako često kaže.

Rodne podele posebno blede kad se govori o heroinama bilo kog rata.

Muškarci su nekad odlazili u rat posle petog poziva, a žena koja je želela da se bori - nije odustajala ni kad je deset puta odbiju.

Orden Narodnog heroja dobila je ukupno 91 žena u Jugoslaviji za učešće u NOB-u od kraja rata do sedamdesetih godina.

„Situacija čini da je čovek jak ili slab, bila to žena ili muškarac", zaključuje Josipa Lisac.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Јое

    23.09.2021 12:48
    Смрт фашизму и комунизму
    Милунка Савић је јунак, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана девет пута. Са 22 године пошла у рат.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC