Srbija, Romi i tradicija: U čast Tetkice Bibije - isceliteljke i zaštitnice dece

Prvi put posle izbijanja pandemije korona virusa, u Beogradu je u aprilu 2021. obeležena romska slava Tetkica Bibija.

Beogradski Romi se svake godine, još od dvadesetih godina prošlog veka, okupljaju u dvorištu kuće na teritoriji beogradske opštine Vračar.

U ulici Gospodara Vučića je kapela posvećena ovoj svetici, kao i spomenik palim romskim borcima u Prvom balkanskom i Prvom svetskom ratu - jedini spomenik romskim borcima u celoj zemlji.

Bibija se slavi kao isceliteljka i zaštitnica porodice, a pre svega kao zaštitnica zdravlja dece.

Na slavi je obavezno prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica.

• Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
• Čudesan život Jovice Jovića, najpoznatijeg romskog harmonikaša u Italiji
• Neizvesna sudbina jedinog spomenika palim romskim borcima u Srbiji

U urbanim sredinama, Bibija se slavi u hotelima ili restoranima, ali je tradicionalno mesto obreda oko krsta ili drveta, najčešće kruške.

U Beogradu, centralna svečanost je već godinama oko kapele posvećene Bibiji - kuću i dvorište u kojoj se nalazi, godinama je koristilo Udruženje beogradskih Cigana svečara Tetkice Bibije, kao i druga romska udruženja.

Međutim, u danima uoči ovogodišnje proslave, članovi udruženja nisu mogli da priđu kapeli, ni spomeniku - zbog nerešenih vlasničkih odnosa, kapela Tetka Bibiji i spomenik palim borcima su pod katancem.

Ko je bila Tetkica Bibija?

Kada je u 15. veku zavladala kuga, romsku decu je od bolesti spasavala Tetkica Bibija - zaštitnica porodice i zdravlja dece, od decembra 2019. godine uvrštena je u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

„Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetka Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i, kako kažu, isceljivala.

„Datumi obeležavanja ove romske slave su, uglavnom, vezani za dane Vaskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.

„Bibija se obeležava kolektivno, tako što se Romi okupljaju kod nekog svetog mesta - obično drveta ili krsta, donose slavski kolač i hranu, a u nekim krajevima i darove za Bibiju (češalj, ogledalo i dečju odeću) koje kače na sveto drvo".

Izvor: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Problemi sa vlasničkim odnosima već godinama sprečavaju članove romskih udruženja da spomenik i kapelu obilaze kada god žele.

Kosta Savić, predsednik Udruženja beogradskih Cigana svečara, kaže da je kapija dvorišta otvorena na dan proslave, nakon što je udruženje policiji prijavilo okupljanje, kao i svaki godine.

Međutim, kapija je zatvorena katancem odmah posle završetka ovogodišnje proslave slave Tetka Bibije.

Nadležni se, dodaje, uprkos obećanjima, ne odazivaju na apele ovog udruženja da im se obezbedi pristup spomeniku i kapeli.

„U februaru se na deo placa, koji pripada privatnom investitoru, uselila samohrana majka sa decom", kaže Kostić.

Već nekoliko puta, članovi ovog udruženja branili su spomenik i kapelu od rušenja.

Problem je nastao zbog toga što zemljišna knjiga iz 1934. godine, u kojoj je na parceli uknjiženo pravo vlasništva Beogradskih Cigana svečara tetkice Bibije, više ne važi.

Objekat je nacionalizovan, zatim je pripadao Gradu, a deo parcele danas pripada privatnom investitoru.

U novembru prošle godine, zamenik gradonačelnika Goran Vesić uveravao je članove udruženja Udruženja beogradskih Cigana svečara tetkice Bibije da će sprečiti rušenje spomenika koje je investitor najavio.

Savić kaže da im je zamenik gradonačelnika tada obećao i da će naći rešenje da kapije dvorišta u kome se nalaze kapela i spomenik budu stvarno otvorene.

Međutim, kapija je i dalje pod katancem, a odgovora iz kancelarije zamenika gradonačelnika nema, kaže Kostić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.