Dvojica naučnika, Benjamin List i Dejvid Mekmilen, dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2021. godine za razvoj novog načina za konstrukciju molekula - organokatalizu.
List i Mekmilan su 2000. godine, u odvojenim istraživanjima, razvili treći tip katalize - asimetričnu organokatalizu, koja nadograđuje male organske molekule, navodi se u obrazloženjeu Nobelovog komiteta.
Rođeni su iste godine - 1968. List radi nemačkom institutu Maks Plank, a Makmilen na Univerzitetu Prinston u SAD.
Pobednici će podeliti nagradni fond od 10 miliona kruna (oko 989.0000 evra).
Dugo su istraživači bili ubeđeni da postoje samo dve vrste katalizatora - metali i (u biohemijskim reakcijama) enzimi.
Benjamin List i Dejvid Mekmilan, nezavisno jedan od drugog, stvorili su treću vrstu katalizatora - asimetričnu organokatalizu zasnovanu na malim organskim molekulima.
List je odlučio da sazna da li je ceo enzim potreban kao katalizator, ili je dovoljan samo njegov deo.
Eksperimenti sa aminokiselinom prolinom u potpunosti su potvrdili njegovu pretpostavku da odlično funkcioniše kao katalizator hemijskih reakcija.
Mekmilen je radio sa katalizatorima metala, koji su se brzo pogoršali izloženi vlazi.
A onda je odlučio da stvori stabilniju vrstu katalizatora na bazi organskih molekula.
Jedan od njegovih eksperimentalnih katalizatora pokazao se dobro u asimetričnoj organokatalizi.
Kako su primetili članovi Nobelovog komiteta, otkriće asimetrične organokatalize podiže molekularnu sintezu na fundamentalno novi nivo, što omogućava ne samo da sam proces učini ekološki prihvatljivijim, već i značajno pojednostavljuje sintezu asimetričnih molekula.
Molekuli stvoreni ovom metodom mogu da imaju široku primenu - od farmaceutskih proizvoda do solarnih ćelija.
BREAKING NEWS:
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 6, 2021
The 2021 #NobelPrize in Chemistry has been awarded to Benjamin List and David W.C. MacMillan “for the development of asymmetric organocatalysis.” pic.twitter.com/SzTJ2Chtge
Za razliku od nagrade iz fizike, koja je u čitavoj istoriji nagrada dodeljena samo dvema ženama (a jučerašnji dobitnici su takođe svi muškarci), hemija se pokazala kao „otvorenija nauka".
Prošle godine, naučnice Emanuela Šarpentje i Dženifer Doudna osvojile su Nobelovu nagradu za hemiju jer su izumele alate za modifikaciju DNK.
One su prve dve žene koje su podelile Nobelovu nagradu zbog doprinosa tehnologiji modifikacije gena.
Njihov pronalazak nosi naziv Crispr-Cas9 „genetske makaze", a predstavlja alat pomoću kojeg se može promeniti DNK živih ćelija.
Nobelovu nagradu osnovao je švedski preduzetnik i hemičar Alfred Nobel, koji je u testamentu, napisanom 1895. godine, ostavio zaveštanje da se osnuje nagrada.
Ukupno 187 pojedinaca dobilo je nagradu za hemiju od kada je prvi put dodeljena 1901. godine.
Samo sedam od ovih laureata bile su žene.
Britanski biohemičar Frederik Sanger osvojio je nagradu dva puta - 1958. i 1980. godine.
Zemlja koja je imala najviše laureata iz hemije su Sjedinjene Države sa 72 dobitnika.
Nemačka i Velika Britanija dele drugo mesto sa po 34 laureata.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar