Svemirsko istraživanje: Naučnici koji proučavaju Mars sada tačno znaju gde da traže život

Fotografije koje je načinio rover Istrajnost ukazale su naučnicima američke agencije NASA gde da bi se mogli kriti tragovi drevnih mikroba.
Main delta
NASA/JPL-CALTECH/MSSS
Rover Istrajnost prizemljio se nekoliko kilometara od glavne formacije oblika delte

„Definitivno smo na pravom mestu".

Uzdah olakšanja prolomio se naučnim timom američke svemirske agencije NASA koja upravlja roverom Istrajnost u njegovom istraživanju Marsa.

Istraživači su sada sigurni da su robota poslali na mesto gde je verovatnoća da će pronaći tragove života najveća.

Rover se prizemljio u krateru Jezero februara ove godine i od tada na Zemlju šalje hiljade fotografije.

Tumačenje fotografija uskoro će biti objavljeno u formi prvog naučnog rada na ovu temu i to u stručnom časopisu Sajens (this week's edition of Science Magazine).

Analiza je potvrdila da se rover trenutno nalazi na dnu nekadašnjeg velikog jezera u koji se iz pravca zapada ulivala meandrirajuća reka.

Govorimo o događajima od pre 3.5 milijarde godina, kada je klima na Crvenoj planeti bila daleko umerenija.

Na osnovu materijala koji je prikupio rover Istrajnost, naučnici su sada sigurni da se na ušću reke u jezero voda usporavala, pa se sedimentacijom formirala delta - svojevrsno rečno ostrvce kakvih ima širom planete Zemlje.

Moguće je da su u takvim uslovima živeli mikroorganizmi i da su njihovi tragovi sačuvani.

„Ljudi me pitaju šta je tu novo, zar nismo i ranije znali da u krateru Jezero postoji delta - i odgovor je da nismo znali, mogli smo samo da pretpostavimo na osnovu snimaka iz orbite, ali sada kada smo na licu mesta, apsolutno smo sigurni", kaže profesor Sandživ Gupta sa Imperijalnog koledža u Londonu, jedan od koautora naučnog rada.

„Moguće je da je u pitanju aluvijalna lepeza", kaže.

To je akumulacija sedimenata lepezastog oblika - vrh je tačka izvora sedimenata, a nastaje zahvaljujući prirodnim pojavama kao što su jake, brze poplave.

Međutim, to nije pogodna sredina za život.

Mikrobi na Marsu, pod uslovom da su postojali, više bi voleli da žive u mirnijim vodama, recimo u okolini delte.

Perseverance rover
NASA/JPL-CALTECH/MSSS
Rover Istrajnost sakuplja kamenje kako bi ih doneo na Zemlju

Rover Istrajnost sleteo je na Mars nekoliko kilometara od glavne delte, a odatle ima primamljiv pogled kroz teleskop, naročito u pravcu brdašceta pod nazivom Kodiak.

Brdašce je klasičan primer formiranja delte sedimentacijom.

Ima horizontalne slojeve, sačinjene od sitnih sedimenata koje je reka nanela kada je uspela da dobaci najdalje od ušća u jezero koje se nalazilo u krateru Jezero.

Osim toga, postoje „prepreke" u vidu udubljenja na koje su sedimenti nailazili dok su se spuštali niz padine delte koja je postajala sve veća.

Dalje u visinu, nalaze se „gornji slojevi", takođe horizontalni, sačinjeni od sedimenata koje je reka nanela nakon što se delta proširila.

Na vrhu Kodiaka i glavne delte u krateru Jezero ima mnogo stena.

One svedoče o poplavama koje su se desile davno, verovatno kada se voda tek pojavila u krateru.

„Nešto se promenilo u hidrologiji [Marsa], moguće da je imalo veze sa klimom, ali to ne znamo", kaže profesor Gupta.

„Međutim, stene je moglo da pomeri samo nešto poput poplave, možda su postojala glečerska jezera iz kojih su se plavne vode slivale u krater Jezero", dodaje.

Kako podseća, izlivne poplave glečerskih jezera dešavaju se i na Zemlji, na primer, na Himalajima.

„U basenu reke Gang u Indiji, stene su pomešane sa rečnim peskom i to na mestima gde je bilo ovakvih poplava", objašnjava on za BBC.

Tim naučnika koji upravlja roverom Istrajnost poslaže robota u podnožje glavne delte kako bi izvršio bušenje tla, za koje se veruje da je sačinjeno od fino usitnjenih karbonatnih stena.

Rover će takođe istražiti prsten karbonatnih stena oko oboda kratera Jezero, za koje se veruje da su predstavljale obalu jezera i to u vreme kada je bilo najdublje.

Rover Istrajnost sada ima zadatak da prikupi i spakuje više od dve desetine uzoraka kamenja sa različitih lokacija.

Kamenje će stići na Zemlju početkom 2030-ih godina, kada će biti ispitani u laboratorijama.

Tada ćemo konačno imati odgovor na pitanje postoje li mikroskopski tragovi života na površini Marsa.

Poduhvat donošenja kamenja sa Marsa se planira, i to daleko unapred.

NASA i njihovi partneri iz Evropske svemirske agencije poslaće još jedan rover, i to britanske proizvodnje, sa zadatkom da preuzme uzorke sa mesta gde će ih rover Istrajnost ostaviti.

On će pokupiti kamenje i prebaciti ih u raketu koja će se ispaliti u orbitu Marsa, gde će čekati teretni svemirski brod koji će ih doneti na Zemlju.

„Predstoji nam najuzbudljivija faza istraživanja Marsa", kaže Sju Horn, direktorka za istraživanja svemira Britanske svemirske agencije.

„San o ispitivanju uzoraka sa Crvene planete uskoro će postati stvarnost, a testiranje sistema za kretanje rovera koji će ih pokupiti sa Marsa počinje sledećeg meseca", dodaje.


Život u Jezeru - mestu po kojem je krater na Marsu dobio naziv


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dragan

    14.10.2021 19:24
    Ah
    Super.Ali mene bi naročito i teresovao vrh naj većeg (ugašenog) vulkana u sunčevom sistemu na Marsu.Ako mu je središte ugašeno malo vajde od planete jer neće imati magnetosferu za zaštitu od sunčevog i kosmičkog zračenja.
  • Banderaš

    14.10.2021 13:54
    Ološ
    Predlažem da se kao prvi stanovnici Marsa presele clanovi SNSa,a da im Vučić i Vulin budu predsednici.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Muzika: Dejvi Bouvi - magičan pred kamerama koliko i sa mikrofonom

Njegov stil je bio uvek u povoju - od crvenokosog tuđina Zigija Stardasta, do slepog čoveka u odelu iz faze albuma Heathern (2002) - i uvek je, kao i njegova muzika, predstavljao snažnu poruku, namećući očekivanja da će i buduće zvezde krenuti njegovim stopama.