Svemir i nauka: Koje je boje Sunce - ako nije žuto

To doživljavamo kao viševekovnu izvesnost: Sunce je žuto. Ali da li bi zapravo moglo da bude zeleno ili crveno? Dobro došli u komplikovani svet boja.
A child's drawing showing a yellow Sun
Getty Images

Još od našeg detinjstva, naučeni smo da odaberemo žutu bojicu za crtanje Sunca. Možda ćemo dodati malo narandžaste ili crvene ako crtamo njegov izlazak ili zalazak.

Ali zvezda u središtu našeg sunčevog sistema zapravo nije ni žuta, ni narandžasta, ni crvena.

Ona je sve te boje zajedno i mnogo boja još.

Sunce emituje svetlost u neprekidnom spektru boja.

Ako pogledate sunčevu svetlost kroz prizmu, primetićete da je ona podeljena na crvenu, narandžastu, žutu, zelenu plavu, indigo i ljubičastu.

To su sve boje vidljivog spektra, baš kao kod duge.

Štaviše, duge su kako nam se sunčeva svetlost prikazuje pred našim očima kad prođe kroz kapljice vode u atmosferi, koje se ponašaju kao male prizme.

A multi-coloured Sun
Getty Images

Međutim, iako višebojno Sunce svakako deluje veselo, ono nije sasvim tačno.

To je zato što kad se sve boje svetla koje emituje Sunce pomešaju, dobijemo samo jednu boju.

Ako želimo da znamo koju, postoji vrlo dobar nagoveštaj za to na nebu.

Ti pufnasti oblaci tamo gore, koji nam reflektuju sunčevu svetlost, nisu žuti niti bilo koje druge boje.

Oni su beli zato što je to prava boja koju emituje Sunce.

Zašto je mi onda vidimo kao žutu?

Svaka boja u sunčevom spektru ima različitu talasnu dužinu.

Na jednom kraju je crvena, koja ima najveću talasnu dužinu.

Potom se boje skraćuju po talasnim dužinama, opadajući od crvene do narandžaste, pa žute, zelene, plave, indigo i ljubičaste, boje sa najkraćom talasnom dužinom na spektru.

Fotoni svetla sa kraćom telesnom dužinom raspršeniji su i uskomešaniji u atmosferi od onih sa većom talasnom dužinom.

U svemiru, gde se svetlo kreće bez otpora, ne postoji ništa što bi moglo da izobliči fotone i Sunce deluje kao lopta belog svetla, što je „prava boja" naše zvezde.

Međutim, kad Sunčevi zraci prođu kroz Zemljinu atmosferu, molekuli u vazduhu izobliče fotone sa kraćom talasnom dužinom.

Boje spektra sa većim talasnim dužinama stižu lakše do naših očiju.

An image of the Sun captured in outer space
Getty Images

„Atmosfera blokira najenergičniji deo svetlosnog spektra, onaj koji odgovara ultraljubičastoj i plavoj zoni", objašnjava Ejndžel Molina, koji vodi sajt po imenu Astronomov dnevnik.

„Stoga, poput tople sijalice, Sunce se na Zemlji vidi bez hladnih boja, koje eliminiše atmosfera. Ona stiče topliju boju, naginjući žućim tonovima."

Ali zašto je ono onda žute nijanse, a ne crvene ili narandžaste, koje imaju još veću talasnu dužinu?

Gonzalo Tankredi, koji predaje astronomiju na Univerzitetu Republike Urugvaj, rekao je za BBC da se sunčeva svetlost zaustavlja na sredini spektra boja, koja je žuta, nakon što upije boje kraće talasne dužine od zelene do ljubičaste.

Zeleno Sunce?

Možda ste već nailazili na internet sajtove ili postove na društvenim mrežama koji tvrde da je Sunce zapravo zeleno.

Gonzalo Tankredi kaže da to potiče od činjenice da kad bismo napravili grafikon solarnog spektra u boji, on bi se ukazao kao planina sa vrhom u zelenoj zoni.

Ljudsko oko ne ume da razlikuje boje sunčeve radijacije, ali postoje instrumenti koji mogu da ih razluče i oni detektuju zeleni zrak kao najizraženiji.

„Ali jednom kad iz tog grafikona uklonimo kraće talasne dužine, kao što je plava, vrh će se premestiti u žutu zonu", kaže Gonzalo Tankredi.

„Ovaj detalj takođe pomaže da se objasni zašto na Zemlji vidimo žuto Sunce."

A collage of solar images from Nasa's Solar Dynamics Observatory
NASA/SDO/Goddard Space Flight Center

A crveni zalasci?

Kad Sunce izlazi ili zalazi, ono se nalazi u najbližoj tački horizontu, što čini da sunčevi zraci prođu kroz veći broj atmosferskih molekula.

To dovodi do većeg izobličenja plavičastih boja, omogućivši crvenoj i narandžastoj na većim talasnim dužinama da dominiraju izgledom Sunca.

Štaviše, ovaj fenomen ima ime.

On se zove Rajlijevo rasejanje, nazvano po britanskom fizičaru iz 19. veka, lordu Rajliju.

Kako Sunce putuje na nebu, njegov ugao u odnosu na Zemlju stalno se menja, što mu daruje različite boje u različito doba dana, uključujući spektakl crvenog zalaska.

A sunset
Getty Images
Longer wavelengths of light dominate at sunset

Nadamo se da vas je ovaj članak naučio nečem zanimljivom o našoj fascinantnoj zvezdi, ali nemojte zaboraviti da nikad ne smete da gledate direktno u Sunce - čak ni u uz pomoć teleskopa ili dvogleda.

To može da načini nepopravljivu štetu vašem vidu pa čak i da izazove slepilo.


Pogledajte video o tome kako su australijski naučnici otkrili radio krugove


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Kako

    19.10.2021 15:33
    gledati
    Sunce. Ja sam gledao kroz masku za zavarivanje :D

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Muzika: Dejvi Bouvi - magičan pred kamerama koliko i sa mikrofonom

Njegov stil je bio uvek u povoju - od crvenokosog tuđina Zigija Stardasta, do slepog čoveka u odelu iz faze albuma Heathern (2002) - i uvek je, kao i njegova muzika, predstavljao snažnu poruku, namećući očekivanja da će i buduće zvezde krenuti njegovim stopama.