Svemir i Albanija: Da li će komšijski satelit uskoro krenuti put zvezdanih staza

„Albanija u orbiti, neverovatno ali istinito", rekao je Edi Rama u video snimku objavljenom na društvenim mrežama u kome najavljuje da će ova zemlja naredne godine lansirati dva satelita ka bespućima vasione.
Hurricane Florence forming over the USA, observed from a satellite.
Getty Images

Među stotinama veštačkih satelita koji lutaju kroz svemir, dva bi uskoro mogla da budu - albanska.

„Albanija u orbiti, neverovatno ali istinito", rekao je predsednik albanske vlade Edi Rama u video snimku objavljenom na njegovom nalogu na društvenim mrežama u kome najavljuje da će ova zemlja naredne godine lansirati dva satelita.

Satelit pod imenom Albanija 1 trebalo bi da se vine ka kosmosu u martu 2022, dok bi mu se Albanija 2 u svemirskoj avanturi pridružila u junu iste godine.

Nije naznačeno o kojoj vrsti satelita je reč, ali je Edi Rama nedavno napomenuo da će „Albanija imati sopstvene satelite kako bi pojačala kontrolu nad celom teritorijom zemlje".

Kada je BBC na srpskom poslao imejl na zvaničnu adresu kancelarije premijera Rame, stigao je automatski odgovor da je poštansko sanduče Vlade zemlje koja planira lansiranje satelita - prepuno.

Prema pisanju medija, saradnik na ovom projektu biće kompanija Spejs eks (SpaceX) američkog milijardera Ilona Maska iz koje nije bilo odgovora na postavljena pitanja o projektu na Balkanu.

Otkud albanski satelit na putu ka svemiru?

Osim video snimka sa društvenih mreža Edija Rame i nekoliko tekstova u svetskim medijima, detalji o projektu lansiranja prvih albanskih satelita u svemir još nisu poznati.

„Moguće da albanski univerzitet i priprema to, ali je pitanje u kojoj fazi je projekat jer mi nemamo nikakve dodatne informacije, niti Spejs Iks ima potvrdu da je sklopio ugovor sa albanskim univerzitetom ili nekim institutom o lansiranju.

„To bi nam bila potvrda da će se to stvarno desiti, dok ovako kad političar tako nešto izjavi, treba biti oprezan i skeptičan po tom pitanju", govori za BBC na srpskom Srđan Penjivrag, predsednik astronomskog društva „Milutin Milanković" iz Zrenjanina.

Međutim, i zemlje u razvoju, poput Albanije, dodaje, mogu sebi da priušte izradu i lansiranje manjih satelita „ograničene funkcionalnosti".

Kaže da je danas moguće napraviti satelit za „par miliona evra", dok je cena lansiranja poslednjih godina pala i postala pristupačna državama koje ranije nisu razmišljale o ovakvim projektima.

Ovaj proces kod zemalja koje nemaju razvijen kosmički program, niti poseduje sopstvene rakete za lansiranje satelita u orbitu, funkcioniše tako što se za ove potrebe koristi infrastruktura drugih zemalja, agencija ili kompanija.

U slučaju albanskih satelita, u projekat je uključena američka kompanija SpejsIks, čija bi raketa Falkon 9, kako je prikazano na video snimku Edija Rame, trebalo da ih iz Sjedinjenih Američkih Država lansira u orbitu - put koji satelit pravi oko Zemlje.

„Svake godine, ova raketa lansira jednu turu sa 30, 40 satelita i onda je cena mnogo povoljnija.

„Može čak za milion evra da se lansira, ali onda ste ograničeni kilažom i to su sateliti oko 150, 200 kilograma", navodi Penjivrag.

On pretpostavlja da će se na takav korak odlučiti i Albanija jer je druga vrsta lansiranja, gde su na raketi veliki satelit i misija, daleko skuplja - od 50 do 70 miliona dolara.

Svemirska stanica Mir
Getty Images
Ruska svemirska stanica Mir

Simpsonovi kao proroci

Do sada se u nekoliko navrata pokazalo da je popularna američka animirana serija Simpsonovi predvidela pojedine događaje iz budućnosti, pa tako i ovaj.U epizodi pod imenom The Crepes of Wrath iz 1990. godine Adilj Hodža, đak na razmeni iz Albanije, dolazi u Springfild, u dom Homera i Mardž Simpson.

Ubrzo se ispostavilo da je školarac sa Balkana, zapravo špijun koji poverljive podatke i slike šalje putem satelita na kome je nacrtan crni dvoglavi orao nazad u bazu u Albaniji.

Ako se slanje albanskih satelita u svemir obistini, bila bi to još jedna u niz predikcija autora serije koja se ispostavila tačnom pored predviđanja da će Donald Tramp postati predsednik Amerike, Lejdi Gaga nastupiti na Superbolu i da će nastupiti pandemija ebole.


Mogući tipovi albanskih satelita

Ukoliko bude došlo do realizacije ovog projekta, Penjivrag smatra da će verovatno biti reči o dva tipa satelita - telekomunikacionom ili, izvesnije, satelitu koji bi snimao površinu zemlje, teren i vegetaciju u visokoj rezoluciji.

Telekomunikacioni sateliti se, objašnjava, nalaze na geostacionarnoj orbiti na visini od oko 30.000 kilometara, dok su oni koji služe za snimanje terena i vegetacije, na niskoj orbiti - visina od 200 do 400 kilometara iznad zemljine površine.

„Taj satelit na niskoj orbiti bi bio ograničene funkcionalnosti jer u većini slučajeva ne može uvek da stoji iznad jedne tačke.

„Mogao bi da se vrti, na svakih sat vremena da bude iznad Albanije i da snima jer mu treba par minuta da prođe od jednog horizonta do drugog i posle određenog vremena da se opet nađe iznad Albanije", ističe Penjivrag.

Naglašava da je ovaj satelit na nižim visinama, daleko je realnija opcija jer takav poduhvat ne iziskuje prevelika novčana ulaganja.

„A i veliki je rizik od neuspeha, posebno za prvi put, pa se obično ide sa jeftinijim i onda ide nadogradnja", dodaje.


Srbija i sateliti

U Srbiji takođe postoje planovi po pitanju svemirskih istraživanja, ali do sada konkretne realizacije nije bilo.

Marta prošle godine, Srbija i Rusija su u Kazanju potpisale memorandum o saradnji u oblasti osmatranja zemlje iz kosmosa.

„Srbija želi da po uzoru na ruske partnere razvija sistem satelitskih i geolokacijskih servisa, a potpisivanje ovog Memoranduma omogućiće da se digitalna znanja i informacije razmenjuju u korist poboljšanja kvaliteta života običnog čoveka", rekao je tadašnji ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

Srđan Penjivrag tvrdi da se do sada ništa nije dogodilo po tom pitanju, ali smatra da ukoliko Albanija realizuje projekat, to bi mogao da bude podstrek i za ostale zemlje iz regiona.

Kaže da Srbija, odnosno njena ministarstva i instituti, za sopstvene potrebe, po pitanju meteorologije, praćenja vremena, fotografisanja površine i vegetacije, koristi usluge drugih satelita.


Sateliti u susedstvu

Lansiranje satelita nisu nepoznanica kod drugih balkanskih i zemalja u susedstvu.

Pioniri ovog poduhvata u regionu su Bugari koji su avgusta 1981. godine u kosmos poslali prvi veštački satelit Interkosmos 22, poznatiji kao Bulgaria 1300.

Razvio ga je Institut za kosmička istraživanja Bugarske akademije nauka u okviru sovjetskog Interkosmos programa, a lansiran je sa ruskog kosmodroma Pleseck udaljenog 800 kilometara severno od Moskve.

Njemu se juna 2017. godine pridružio i geostacionarni komunikacioni satelit iz Bugarske - BulgariaSat 1 koji je, prema pisanju medija, potrošačima u Bugarskoj, ali i u Srbiji, doneo koristi u vidu „raznovrsnije ponude i povoljnije cene telekom paketa".

Na Balkanu su često put kosmosa kretali i takozvani kjub ili nano-sateliti, dimenzija 10 puta 10 centimetara, čije su mogućnosti uglavnom ograničene.

„To je ili istraživački ili edukativni satelit, koji može da bude za univerzitet ili škole, ali ni njih nije lako sklopiti, ni lansirati", objašnjava Penjivrat.

Susedna Rumunija je na zimu 2012. godine lansirala prvi nano-satelit - minijaturni satelit do 10 kilograma težine.

Napravila ga je Rumunska svemirska agencija (ROSA) i lansiran je sa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajana, na južnoameričkom kontinentu.

Posle pet godina ova zemlja je put neba poslala još dva nano-satelita u okviru misije RoBiSAT.

Od zemalja u susedstvu, Mađarska je do sada u kosmičko prostranstvo lansirala tri nano-satelita, poslednji u avgustu ove godine.

Prošle godine sa kosmodroma Kuru poletela je i raketa koja je sa sobom u svemir ponela, za sada, jedine satelite sa prostora bivše Jugoslavije - slovenački nano-osatelit Trisat i mikrosatelit (do 100 kilograma težine) Nemo HD.



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dragan

    28.10.2021 01:11
    Ah
    Da potsetim Indija je još sedamdesetih godina u vreme Indire Gandi lansirala dva satelita (u obrazovne svrhe).

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC