Kina i Honkong: Usvojen zakon o zabrani filmova koji "ugrožavaju kineske interese"

Vlasti će imati mogućnost da zabrane filmove za koje se smatra da ugrožavajue interese nacionalne bezbednosti Kine.

 

Customers looking at movies for sale at a store inside a cinema in Hong Kong on 2 September
Getty Images
Kritičari smatraju da će novi zakon ozbiljno ugroziti filmsku industriju

 

Parlament Hongkonga usvojio je novi zakon o zabrani filmova za koje se smatra da krše interese nacionalne bezbednosti Kine, što je najnoviji udarac slobodi izražavanja na toj teritoriji.

Kazna za kršenje zakona predviđa do tri godine zatvora i 130.000 dolara novčane kazne.

Kritičari kažu da će zakon ugušiti plodnu lokalnu filmsku industriju.

Prošle godine, Kina je nametnula zakon o nacionalnoj bezbednosti Hongkongu koji je zabranio neslaganje sa vladajućom politikom.

Zakon, koji je usvojen posle velikih prodemokratskih protesta 2019, kriminalizuje secesiju, subverziju, terorizam i dosluh sa stranim snagama.

Kritičari kažu da je cilj da uguši neslaganje, ali Kina kaže da je namenjen održavanju stabilnosti.

Zakon o cenzuri filmova odobren je u Zakonodavnom veću bez opozicije.

On daje glavnom sekretaru - drugoj najmoćnijoj ličnosti u gradskoj upravi - ovlašćenje da oduzme licencu za film ako se utvrdi da „podržava, podržava, veliča, podstiče i podstiče aktivnosti koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost".

Stručnjaci i proizvođači sadržaja izrazili su zabrinutost zbog uticaja zakona - koji ne pokriva filmove objavljene na internetu - na kreativnost i slobodu izražavanja.

Filmski reditelj Kivi Čou, čiji je dokumentarac Revolucija našeg vremena o protestima 2019. prikazan na Filmskom festivalu u Kanu ove godine, rekao je novinskoj agenciji Rojters da će zakon „pogoršati autocenzuru i podstaći strah među filmskim stvaraocima".

Umetnička industrija je već bila na meti i pre novog zakona.

U junu je lokalno pozorište povuklo nagrađivani dokumentarac Unutar zida od crvene cigle, takođe o protestima 2019, a njegov distributer je izgubio vladino finansiranje.

Izdavači knjiga priznali su autocenzuru i najveći prodemokratski list, Epl dejli, zatvoren je ranije ove godine tokom istrage o nacionalnoj bezbednosti.

U međuvremenu, mnoge opozicione ličnosti su već u zatvoru ili u egzilu.

Specijalan status Hongkonga

Bio je britanska kolonija više od 150 godina - jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine.

Kina je kasnije iznajmila ostatak Hongkonga - Nove teritorije - Britancima na 99 godina.

Postao je prometna trgovačka luka, a privreda je procvetala 1950-tih, kada je postao fabričko čvorište.

Teritorija je bila popularna i među migrantima i disidentima koji su bežali od nestabilnosti, siromaštva ili progona u kopnenoj Kini.

Potom, ranih 1980-tih, kako je polako isticao rok za 99-ogodišnji najam, Velika Britanija i Kina započeli su pregovore o budućnosti Hong Konga - komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti.

Dve strane postigle su sporazum 1984. prema kom će se Hongkong vratiti Kini 1997, pod načelom „jedna zemlja, dva sistema".

To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani".

Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, poput slobode okupljanja i slobode govora, ostaju zaštićena.

Na primer, to je jedno od retkih mesta na kineskoj teritoriji na kom ljudi mogu da obeleže masakr na Tjenanmenu iz 1989. godine, kada je vojska otvorila vatru na nenaoružane demonstrante u Pekingu.



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Srbija i ekonomija: Ima li kraja rastu cena

Ako imate utisak da vam je novčanik u poslednje vreme sve tanji, statistički podaci potvrđuju da se ne varate - potrošačke cene u Srbiji su 9.6 odsto veće nego u aprilu 2021. godine.