Privreda i inflacija: Šta znači to što je Srbije zamrzla cene pet osnovnih namirnica

Vlada Srbije je na 60 dana zamrzla cene za šećer, brašno tip 400, suncokretovo ulje, svinjsko meso od buta i dugotrajno mleko sa 2,8 odsto masnoće - šta to zapravo znači?
Ušli ste u prodavnicu, prolazite kroz rafove tražeći svinjski but za nedeljni porodični ručak, ali i brašno za, na primer, za palačinke - treba se posle zasladiti.
Stigli ste do kutka sa brašnom, pronašli tip T-400 i onda ugledate zamrznutu cenu.

Ne, nije okovana ledom, ali kao da jeste - neko vreme se neće menjati, zato što je Vlada Srbije donela odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica.

Pored brašna, istu cenu ćete 60 dana plaćati i za šećer kristal, jestivo suncokretovo ulje, svinjski but i dugotrajno mleko sa 2,8 procenata mlečne masti.

„Vraćamo se na nivo od 15. novembra ove godine i u naredna dva meseca maksimalna cena će biti ista", kaže Uroš Kandić iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Naravno, mogu biti niže ako potrošači i trgovci nađu razloga za to", dodaje.

Proteklih meseci, cene su značajno rasle širom sveta, pa i u Srbiji, a sve više se pominje ona strašna reč inflacija, koja može da napravi velike probleme.

„To su osnovne namirnice koje svi koriste i problem je ako značajno poskupe ulje, šećer i brašno, a u predizbornoj godini smo", kaže ekonomista Ljubodrag Savić.

„Većinu baš briga ako poskupi, na primer, mercedes, ali zato ulje i meso…"

BBC je pripremio kratak vodič kroz zamrzavanje cena u Srbiji.

 

 

 

 

 

123
BBC/Jakov Ponjavić

 

 

 

 

 

Šta znači odluka o zamrzavanju cena?

„Vrlo jednostavno - ograničavaju se proizvođačke cene, cene na veliko i cene na malo za pet osnovnih životnih namirnica u naredna dva meseca", kaže Kandić.

Dakle, kada uđete u prodavnicu cena brašna za vaše palačinke neće smeti da pređe nivo na kojem bila 15. novembra.

Pritom, neće postojati jedinstvena maksimalna cena, već će se vrednost proizvoda, kao i do sada, razlikovati u zavisnosti od prodajnog mesta.

To brašno bi negde moglo da bude skuplje, negde jeftinije, ali će cena u svakoj prodavnici biti ista kao što je bila 15. novembra.

Proizvođači ove proizvode pritom ne smeju isporučivati u manjim količinama od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a odluka o zamrzavanju neće važiti za sniženja, rasprodaje ili akcijske prodaje.

Za kršenje mera o zamrzavanju cena predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine, navodi se u odluci Vlade Srbije.

„Vlada Srbije će u slučaju potrebe produžiti ovu meru nakon isteka 60 dana", izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Zašto je ta mera doneta doneta?

„Ideja je bila da se preduprede poskupljenja koja su najavljena za tih pet osnovnih životnih namirnica", ističe Kandić.

„Pre svega smo se rukovodili zaštitom životnog standarda stanovništva, a najviše onih ljudi koji su nešto siromašniji i žive skromnije od ostalih", dodaje.

Iz Ministarstva trgovine su prethodno saopštili da je cilj bio otkloniti štetne posledice i sprečiti poremećaje na tržištu.

„Naravno da niko nije srećan kada donosimo ovakvu meru, jer smo svesni da svako administriranje i regulisanje tržišta može imati i određene posledice.

„Međutim, nismo želeli da se poskupljenje inputa i proizvođačkih cena prelomi preko pleća građana", kaže Kandić.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da je država „pritisnuta povećanjem cena eksternog karaktera, a koja utiče i na domaće cene - i to u predizbornoj godini".

„Taj rast cena je loša poruka za birače, zato ova mera treba kod ljudi da razveje sumnju da su prepušteni na milost i nemilost tržištu", smatra.

„A na tržištu svako gleda da zaradi što više može", dodaje.

U tom smislu, kaže, većina ljudi će je pozdraviti.

„Svinjski but, na primer, neće sa 400 dinara da poskupi na 500 pred praznike - a ide period slava, dva Božića, Nova godina… I u tom smislu je dobra mera."

Međutim, Savić upozorava da mera zamrzavanja cena rezultate daje jednoročno, u kratkom roku, ali da dugoročno „doliva ulje na vatru inflacije".

„Nadam se da neće trajati dugo", kaže kratko.

Koliko su cene porasle?

U Srbiji je u oktobru ove godine mesečna inflacija iznosila 0,9 odsto, a međugodišnja 6,6 odsto, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku.

Inflacija predstavlja kontinuiran rast opšteg nivoa cena, a povezana je sa padom kupovne moći novca.

Dakle, u slučaju inflacije, to brašno za palačinke kupujete za daleko veću cenu nego inače.

Tokom devedesetih godina, zbog ratova, sankcija i raspada Jugoslavije, inflacija je u Srbiji bili tolika da je jedan običan ručak koštao - milione.

„Zamrzavanje cena je metoda koja je i tada često korišćena", priseća se Savić.

U poređenju sa decembrom 2020. cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, povećane su u proseku 6,4 odsto.

U oktobru su poskupeli transport (1,8 odsto), odeća i obuća (1,6 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,3 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,9 odsto), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,6 odsto).

Rast cena je zabeležen i u grupama restorani i hoteli i obrazovanje (za po 0,5 odsto), alkoholna pića i duvan (0,3 odsto), rekreacija i kultura (0,2 odsto) i komunikacije i zdravstvo (za po 0,1 odsto).

„Dizel je od Nove godine poskupeo za 20 odsto, soja je otišla za 100 odsto, kukuruz je deset dinara poskupeo od žetve do jučerašnjeg dana", kaže Kandić.

„Sve cene sirovina su porasle i to su stvari koje utiču na proizvođačke cene, a onda u lancu i na finalnu cenu", dodaje.

U tom smislu je zamrzavanje cena i antiinflatorna mera.

„Tako je, ali je pre svega usmerena na zaštitu životnog standarda građana", kaže Kandić.


„Ako laže koza - ne laže rog"

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, suočila se nedavno sa poskupljenjima.

Kako kaže, 11. oktobra 200 grama omiljene kafe kupila je za 239,99 dinara.

„Ako koza laže, rog ne laže - tu je račun", rekla je Tabaković.

Tri dana kasnije, njena prijateljica istih 200 grama kafe platila je 369 dinara.

„Dovela sam prijateljicu u neprijatnu situaciju, pa se vratila i slikala raf", navodi Tabaković.

Na Guglu je potom, ističe, proverila da se njena kafa prodaje u rasponu od 234 do 374 dinara.

Tabaković je izjavila da će se velikim trgovinskim lancima „kao bumerang vratiti to što pad prometa pokušavaju da nadomeste visokim cenama".

„Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju i jeste neka vrsta bure, ali nije uragan, preživeli smo i teže", izjavila je Tabaković.

„Naš brod nije šupalj, a ovaj kapetan sa ekipom je dokazao da ume da vodi ovaj brod", dodala je.


 

 

 

 

 

Neki građani štede novac u bankama, dok se drugi odlučuju za `slamaricu`
BBC/ Jakov Ponjavic

 

 

 

 

 

Zašto su cene porasle?

Iz više razloga.

Iz Narodne banke Srbije saopštili su, na primer, da je na rast inflacije u Srbiji najviše uticao rast cena energenata i hrane.

Kako navode, na 60 odsto inflacije državna monetarna politika ne može da utiče.

Jedan od razloga porasta je i porast cena širom sveta.

„Svuda je nezamislivo visoka inflacija, ovaj cenovni šok je u svetskoj ekonomiji nezapamćen", kaže Miroslav Zdravković, ekonomista koji se bavi makroekonomijom.

„Britanija, visokorazvijene zemlje Evropske unije, zemlje u regionu, poput Bugarske i Rumunije - svuda je isto", dodaje.

On smatra da je taj rast cena splet više faktora, među kojima je, naravno i korona virus.

„Od niske osnovice prošle godine zbog karantina i mera zaključavanja, do ogromne količine novca kao finansijske pomoći privredama, a koji se kao višak pojavio na tržištima privrednih proizvoda i izazvao eksploziju cena", navodi.

Sve to se, kaže, preliva i na Srbiju.

„Nemoguće je izbeći ih, deo smo globalizovanog sveta, nismo više pod sankcijama i nismo Severna Koreja, pa da budemo izolovani od robnih tokova", objašnjava.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da je i krajem 20. veka dolazilo do cenovnih poremećaja koji su dolazili iz sveta, ali postoji i udar sa domaćeg tržišta.

„Znatno je manji poljoprivredni prinos nego prethodnih godina, što znači da cena poljoprivrednih proizvoda mora da ide gore", navodi.

„Ljudi su imali troškove kakve su imali, oni ne mogu da budu manji, a kada dobiješ za trećinu ili polovinu manje kukuruza, onda njegova cena poraste - ne vredi, gledaš kako da kompenzuješ troškove", dodaje.

Šta dalje?

Šta će se dešavati sa cenama - to niko ne zna.

Jedino je poznato da će cene pet osnovnih namirnica u Srbiji biti iste u narednih 60 dana.

„Jedan deo posledica će snositi proizvođači i trgovci, ali i država", kaže Kandić.

„Ipak, za pojedine proizvođače ćemo imati određene intervencije u narednom periodu iz robnih rezervi, kako bismo im omogućili manji udar na cenu proizvodnje", dodaje.

Kako navodi, veoma je nezahvalno pričati o cenama za neki duži period, jer Srbija „nije izolovano ostrvo u Evropi i svetu".

„Neke analize pokazuju da bi do eventualnog smirivanja cena i vraćanja inflacije u očekivane tokove moglo da usledi do sredine sledeće godine", kaže.

Makroekonomista Zdravković kaže da su u Kini cene krenule da padaju, tako da je pitanje da li je cenovni balon počeo da se izduvava.

„Samo je stvar predikcije kog intenziteta će biti kriza koja će nastupiti, jer cene posle ovolikog rasta nikada nisu dugo ostajale na ovom nivou", kaže.

„Koliko su brzo rasle, iza toga se dešava cenovni slom", dodaje.

Ekonomski stručnjaci kao jednu od metoda za borbu protiv rasta cena ističu staru parolu - kupujmo domaće.

„Ministarstvo trgovine je nekoliko puta radilo na toj akciji i rezultati su uvek bili katastrofalni", kaže Ljubodrag Savić.

„Lepo je voleti svoju zemlju i biti patriota, ali ako treba da biraš između srpskog svinjskog buta od 450 dinara i uvezenog za 300, većina će kupiti jeftiniji…

„Patriotizam je u ekonomiji, što bi mladi rekli, izlizana fora - ne radi".

Savić smatra da država više treba da interveniše robnim rezervama ulja, šećera i brašna, pa niko od trgovaca ne bi povećavao cene.

„U tržišnoj privredi neko će reći 'alavi trgovci' - da, jesu, ali tu nema alavosti.

„Svi gledaju da zarade što je moguće više, a svako od proizvođača da plati što je moguće manje i to je odnos ponude i potražnje."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Toma

    02.12.2021 07:17
    Toma
    Bukvalno nista! Usli smo u 90! A kada prodju izbori bice jos gore! Umesto da zaustave inflaciju oni zamrzavaju cene mleka i hleba!!! Ejjjj sa tako bogatom Vojvodinom,Macvom,Sumadijom...cena hleba,ulja,mleka bi trebale biti naj nize u Evropi! Ali neskolovani i ogrezli o lopovluk vode ekonomiju i budimo srecni da ulje neode na 3eu po litru! Bruka i sramota stasmo i kome smo dozvolili da nam vodi drzavu i kroji zivote u 21 veku! Sram nas biloooo!
  • Dragan

    02.12.2021 06:34
    Istorija
    Za vreme Branka Nikolića predsednika SIV nije bilo mesa,deterdženata ,kafe.RTS preporučivao soju (sojavita),sapun,kada od 80%.Onda devedesetih svakoj porodici po paket brašna,ulja,šećera.
  • Blazo

    02.12.2021 05:46
    Koincidencija
    Super, radikali i sps na vlasti, rast cena, inflacija, protesti na ulicama... Dajte da zaratimo pa da se svi osetimo mladjim. Neki 93. se sete drugi 99. I za mlade i starije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Srbija i ekonomija: Ima li kraja rastu cena

Ako imate utisak da vam je novčanik u poslednje vreme sve tanji, statistički podaci potvrđuju da se ne varate - potrošačke cene u Srbiji su 9.6 odsto veće nego u aprilu 2021. godine.