Kolumbija, kriminal i Pablo Eskobar: Iskupljenje za bratovljeve grehe, ali „izvinjenje nije dovoljno"

Prošlo je 28 godina od ubistva Pabla Ekobara, najozloglašenijeg kriminalca u istoriji Kolumbije. Zaslužuju li njegovi zločini oprost?
Luz Maria Escobar 2013
AFP

Prošlo je 28 godina otkako je Pablo Eskobar ubijen u kiši metaka na krovu u Medeljinu, čime je okončana vladavina najozloglašenijeg narko dilera u Kolumbiji, odgovornog za hiljade smrti.

Mogu li njegovi zločini ikada da se zaborave?

Njegova sestra pokušava da se iskupi ostavljajući na grobovima njegovih žrtava poruke u kojima moli za oproštaj.

„Svaki dan pomislim na sve te ljude koji su propatili ili još uvek pate zbog mog brata - zbog rata koji je objavio", kaže Luz Marija Eskobar.

Osamdesetih, pa sve do njegove smrti 2. decembra 1993. godine, Pablo Eskobar i njegov Medeljinski kartel zaveli su krvavu strahovladu ubistvima i opštim razaranjem u Kolumbiji.

Stopa ubistava u Medeljinu je 1991. godine bila šokantnih 381 ljudi na svakih 100.000 stanovnika.

Samo te godine u gradu je ubijeno oko 7.500 ljudi.

Eskobaru su se na meti našli političari, policajci, snage bezbednosti, novinari i pripadnici pravosuđa u njegovoj borbi protiv države - ratu koji je objavio kako bi sprečio usvajanje zakona za omogućavanje izručenja narko dilera iz Kolumbije u SAD.

Auto-bombe, otmice, mučenja i atentati postali su deo svakodnevnog života.

U neuspelom pokušaju da ubije predsedničkog kandidata, Eskobar je 1989. godine čak oborio putnički avion.

Čovek koji će 1990. godine postati predsednik, Sezar Gavirija, nije bio na tom letu.

Ali u eksploziji aviona živote je izgubilo više od stotinu ljudi.

Na vrhuncu moći, Pablo Eskobar je bio sedmi najbogatiji čovek na planeti, a njegov kartel je kontrolisao 80 odsto svetske trgovine kokainom.

Pablo Escobar
Getty Images
Eskobar je kontrolisao 80 odsto svetske trgovine kokainom

Smeštena na pola puta između grada Medeljina i Bogote, glavnog grada Kolumbije, Hacijenda Napoles je bio veliki ranč u vlasništvu narko-barona Pabla Eskobara.

Početkom 1980-tih, pošto se obogatio, ali pre nego što je započeo organizaciju atentata i raznih ubistava koja je trebalo da skoro rasparča Kolumbiju, Eskobar napravio je sebi zoološki vrt.

Krijumčario je slonove, žirafe i druge egzotične životinje, među kojima i četiri nilskog konja - tri ženke i jednog mužjaka.

I tipično velikodušnim gestom, dozvolio je turistima da slobodno razgledaju po zoološkom vrtu.

Krdo nilskih konja, potomci Eskobarovih životinja, preuzima selo u blizini luksuznog imanja.


Ali 1980. godine, Luz Marija kaže da nije znala za umešanost njenog brata u trgovinu drogom - sve dok nije ispričao porodici da je sastavio testament.

„Moja majka se veoma uznemirila. Rekla mu je: 'Zašto to radiš - jesi li smrtno bolestan?'

„Odgovorio je: 'Ja sam u mafiji. Mafijaši nikad ne umru prirodnom smrću ili od bolesti. Mafijaši umiru od metaka.'

„Mi nismo znali čak ni šta znači reč 'mafija'. Te noći smo moja majka i ja izvukle rečnik - ali te reči u njemu nije bilo."

Tek kad je 30. aprila 1984. godine po Eskobarovom naređenju ubijen ministar pravde Rodrigo Lara Bonila, njegova sestra je u potpunosti shvatila šta se dešava.

„Taj dan je za mene bio užasan. Tad sam shvatila u šta je upleten i na šta je sve spreman moj brat."

Da li je onda pokušala da ubedi brata da se promeni?

„Često smo odlazili da ga tražimo - uvek bih išla sa majkom. Pričali smo sa njim svaki put kad je bilo mnogo krvoprolića, svog tog masakra…

„Ali on bi uspevao da vas ubedi u suprotno.

„I pošto je moj otac otet 1985. godine, Pablo mi je rekao: 'Sad je ili mi ili oni.'

„Nosio je pištolj za samoodbranu i da bi odbranio porodicu. Ali u tom trenutku nisam mislila da će sve otići toliko daleko - da će ostaviti tako istorijski, tužan, bolan trag u svetu."

Sada Luz Marija Eskobar želi da se iskupi za bratovljeve grehe.

Na 20. godišnjicu smrti, 2013. godine, Pabla Eskobara, održala je misu u katoličkoj crkvi na groblju Žardines Montesakro u Medeljinu.

Luz Maria Escobar 2013
Getty Images

Ispred crkve, oko groba u kom je sahranjen njen brat, ostavila je papire iz beležnice i olovke.

Desetine Kolumbijaca i stranih turista posećivalo je svaki dan poslednje počivalište najozloglašenijeg kolumbijskog kriminalca, a Luz Marija Eskobar je zamolila ljude da joj ostave poruke oproštaja.

„Došlo je sedmoro ili osmoro ljudi čije porodice su bile žrtve nasilja mog brata", priseća se ona.

„I najlepše od svega, nešto što me je ispunilo srećom, ljudi su me zagrlili i rekli mi da nisu ogorčeni na mog brata."

Ona je i sama ostavljala poruke na grobovima žrtava Pabla Eskobara.

„Samo ih molim za oproštaj", objašnjava ona.

Jednom je ostavila pismo na grobu majke čiji je sin ubijen po naređenju njenog brata.

„Uveravala sam je da je moje srce na pravom mestu, puno ljubavi za sve žrtve i sve ubijene ljude."

Ali koji tačno teret ona nosi na vlastitoj savesti?

„Ne mogu u životu da se pokajem ni zbog čega kao što je trgovina drogom ili kriminal.

„Ali istorija vaše porodice je istorija vaše porodice, i ona čini deo vašeg srca. A Pablo je bio moj brat…".

Girl writing note at grave of Pablo Escobar
AFP

Bratovljeva ljubav je ono što najviše nedostaje Felipeu Mehiji.

Haim Ernan Mehija Garsija je imao 18 godina, tek je završavao srednju školu, i sanjao je da postane pripadnik kolumbijskih vazduhoplovnih snaga kad je ubijen 1989. godine.

Felipeova osećanja su pomešana kad su u pitanju poruke Luz Marije.

„Mislim da je to dobra stvar nakon svog zla koji je njen brat počinio.

„Ali kad bi se jedna od tih poruka pojavila na grobu mog brata, verovatno bih je bacio u smeće, jer puko izvinjenje nije dovoljno. To je pitanje pravde.

„Neki od ljudi upleteni u ubistvo mog brata još su živi.

„Oni vode ispunjene živote - imaju decu i unuke… A ja nemam brata."

Haim je greškom povezan sa trgovinom droge najvećeg rivala Medeljinskog kartela - kartela Kali.

„Bilo je to vreme kad je u Medeljinu svako koga su povezali sa kartelom Kali prosto bio ubijen.

„A moja čitava porodica je greškom povezana sa njima", priseća se Felipe.

„Mesecima posle ubistva mog brata, svi smo spavali u istoj spavaćoj sobi na dušecima na podu, zato što su moji roditelji rekli: 'Ako žele da nas ubiju, mogu da nas ubiju sve skupa.'"

Felipe i njegova porodica se nisu odselili - njegovi roditelji su rekli da nisu uradili ništa zbog čega bi trebalo da ih je sramota.

A ljudi za koje Felipe veruje da su povezani sa ubistvom njegovog brata takođe su ostali. Felipe ih stalno viđa.

„Ne pričam sa njima više od 20 godina, ali moji roditelji ih srdačno pozdravljaju.

„Prekorevam ih zbog toga, a onda oni kreću da plaču", kaže on.

I Luz Marija plače.

Ona kaže da iako je njeno srce ispunjeno ljubavlju prema njenom bratu, njegovo nasleđe je suviše bolno za nju.

Ali ona i brani Pabla Eskobara: tvrdi da je optužen za stvari koje nije počinio i kaže da je uradio mnogo toga dobrog za siromašne.

„Pablo je jedini kolumbijski političar kome nije bilo potrebno da vodi političku kampanju", kaže ona, govoreći o Eskobarovoj kratkoj karijeri zamenika za kongresmena u nacionalnom parlamentu.

„On je osvojio glasove putem pomoći koju je pružio svima i činjenice da je držao reč."

Luis Ospina, čiji je otac bio još jedna Eskobarova žrtva, ne veruje u to.

„Pablo Eskobar je bio psihopata sa previše novca", kaže on.

Luisov otac, Alfonso Ospina, bio je senator iz Medeljina i podržavao je izručenje narko trafikanata u SAD.

Ujutro 15. novembra 1988. godine, njega su oteli pripadnici Medeljinskog kartela.

Ubijen je u zatočeništvu.

„Morali smo čak da platimo otkup za njegovo telo - toliko je bila loša situacija ovde u Medeljinu", kaže Luis u neverici.

„A kontakt za to je bila osoba koja je bila prijatelj mog oca, ali koja je sada radila za Eskobara. Morali smo da molimo tog čoveka da nam preda njegovo telo.

„I on je od nas tražio novac, rekavši da je on za otmičare i za svu logistiku koja mora da se organizuje. Eskobar je kupio toliko ljudi."

Pablo Eskobar je ubijen u obračunu sa policijom 2. decembra 1993. godine.

„Padala je jaka kiša, a reka Medeljin je bila najviša što sam video u životu - samo što nije poplavila čitav grad", priseća se Luis Ospina.

„I osetio sam tu energiju… Bila je to bujica zla i odlazila je, napuštala je grad.

„To i dan-danas vezujem za taj dan i za Eskobarov kraj."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC