Porodica i porodiljsko odsustvo očeva: Nevidljive prepreke koje zadržavaju muškarce na poslu

Porodiljsko odsustvo za očeve, koje sa sobom nosi mnoge prednosti, nudi se mnogo više nego ikad pre. Zašto ga onda više muškaraca ne koristi?
tate
Getty Images

U leto 2018. godine, Rikardo Duke spremao se da pođe na petomesečno porodiljsko odsustvo za očeve iz arhitektonske firme u kojoj je radio u Londonu.

Ali onda je njegova baka u južnom Portugalu dobila težak oblik zapaljenja pluća.

Dukeova žena, koja je Indijka, upravo je nastavila da radi u Samsungu, posle sedam meseci majčinskog odsustva.

„Jedva da sam proveo neko vreme sa našom ćerkom", priseća se ovaj 42-godišnjak.

„Ali nisam imao izbora. Odveo sam je u Portugal i proveo narednih nekoliko nedelja starajući se istovremeno o maloj bebi i baki, uz vrlo malu pomoć bilo koga sa strane."

Od trenutka kad su Duke i njegova žena otkrili da čekaju bebu, on je znao da želi da iskoristi značajnu količinu očinskog odsustva, u čemu ga je njegova partnerka podržala.

Uprkos zabrinutosti da ga kolege „popreko gledaju" a direktori „osuđuju" kad ih je obavestio o svom planu - i iako njegovo odsustvo nije počelo baš onako kao što ga je zamislio - ovo iskustvo ispostavilo kao izuzetno ispunjavajuće.

„Vreme koje smo proveli zajedno bilo je neprocenjivo i ne bih ga menjao ni za šta na svetu", kaže on.

„Sad imamo posebnu prisnost."

Širom Velike Britanije, SAD-a i drugih delova sveta, međutim, roditelj koji nije rodio dete kao Duke a uzeo je roditeljsko odsustvo u depresivno je maloj manjini.

Broj zemalja u kojima je očinsko odsustvo zakonom zagarantovano u poslednjih 20 godina više se nego udvostručio na oko 90; a globalno gledano, najmanje četiri od svakih 10 organizacija smatra se da omogućuje plaćeno odsustvo iznad obaveznog minimuma.

A opet, proporcija muškaraca koji uzimaju više od nekoliko dana slobodnog kad im se rodi dete je i dalje sićušna.

Većina kao razloge zašto ne uzimaju odsustvo navodi strahove da će biti profesionalno diskriminisani, propustiti povišice i unapređenja, biti marginalizovani ili čak da će im se drugi podsmevati.

Akademici ove razloge smatraju efektom duboko usađenih i krajnje štetnih rodnih stereotipa - i sugerišu da će menjanje ovoga zahtevati značajne kulturološke promene kao i povoljnije institucionalne uslove plaćenog očinskog odsustva.


Pogledajte video: Kako je to postati tata


Usvojeni stereotipi

Tekla Morgenrot, naučna saradnica sa katedre za Društvenu i organizacionu psihologiju na Univerzitetu u Egzeteru, kaže da su se u poslednje dve decenije rodni stereotipi zadržali, iako su se rodne uloge na poslu značajno promenile, sa mnogo većim brojem žena koji ulaze na tržište rada i ostaju na njemu.

„Žene se više ne doživljavaju kao manje sposobne od muškaraca, ali se i dalje doživljavaju kao vičnije staranju - tople, hraniteljske i brižne - od muškaraca, i, zauzvrat, prikladnije ulogama koje traže ove atribute kao što je odgajanje deteta", objašnjava ona.

„Muškarci se, s druge strane, i dalje doživljavaju kao preduzimljiviji: odlučni, asertivni, kompetitivni."

To, kaže Morgenrot, može da utiče na odluke koje se tiču roditeljskog odsustva na razne načine.

„Kao prvo, žene i muškarci i sami mogu da usvoje ove stereotipe, što znači da muškarci mogu da misle da nisu vični staranju i da stoga ne bi bili veoma dobri u odgoju deteta. Njihove partnerke bi, naravno, takođe, mogle da prigrle rodne stereotipe i obeshrabre partnere od uzimanja roditeljskog odsustva zato što misle da oni za to nisu sposobni."

Ključni faktor je da rodni stereotipi nisu samo deskriptivni već i preskriptivni; oni signaliziraju kakvi žene i muškarci treba da budu - kao što je ideja da muškarcima posao treba da bude prioritet u odnosu na porodicu.

„Muškarci koji uzmu roditeljsko odsustvo stoga mogu da se suče sa oštrom reakcijom i budu doživljeni kao slabi, da nisu dovoljno posvećeni poslu i tako dalje, što za posledicu na poslu može da ima nazadovanje i neuzimanje za ozbiljno", kaže Morgenrot.

„Muškarci su, naravno, svesni tih potencijalnih posledica i to definitivno može da doprinese njihovoj odluci da ne uzmu roditeljsko odsustvo čak i ako im se ono ponudi."


Pogledajte video: Prenatalni časovi za očeve


Odsustvo uzora

Komunikacija je primarni faktor koji Sara Forbs, predavačica i akademska istraživačica sa Poslovne škole Univerziteta u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, prepoznaje kao još jednu nevidljivu prepreku koja sprečava muškarce da odu na odsustvo na koje imaju pravo.

Velika Britanija je 2015. godine uvela politiku deljenog roditeljskog odsustva koja omogućuje roditeljima da podele 50 nedelja odsustva, od čega je i do 37 nedelja plaćeno.

Ali istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da je od više od 900.000 britanskih roditelja koji su imali pravo da iskoriste ovu politiku te godine iskoristilo svega 9.200 roditelja - iliti oko jedan odsto.

tate
Getty Images

Rikardo Duke kaže da bi ovo delom mogla da bude posledica toga što očevi naprosto ne poznaju svoja prava.

„Kad sam otišao na očinsko odsustvo, bio sam šokiran koliko je malo drugih očeva znalo da na to ima pravo", kaže on.

Forbs smatra da je važno imati vidljive „očinske uzore" u kompanijama, u svim sektorima i odeljenjima, da bi to inspirisalo očeve na odsustvo ali i unapredilo njihovo znanje o plaćenim odsustvima.

„I tako, kad bi direktori poznavali ponude vlastite kompanije u vezi sa očinskim i podeljenim odsustvom, to bi dovelo do toga da roditelji budu svesniji na šta sve imaju pravo."

Tekla Morgenrot takođe smatra da su uzori od ključne važnosti.

„Ako drugi muškarci uzimaju očinsko odsustvo u konkretnoj kompaniji, to pokazuje da je uzimanje roditeljskog odsustva normalno i prihvatljivo za muškarce", objašnjava Morgenrot.

„Ovi efekti verovatno su još naglašeniji kad muškarci na liderskim pozicijama uzmu roditeljskog odsustvo, zato što oni mogu da posluže kao uzori i demonstriraju da možete biti uspešni čak i ako iskoristite roditeljsko odsustvo."

Nažalost, međutim, postoje dokazi da su upravo ti muškarci, oni iz najviših i najvidljivijih ešalona, oni koji obično uzimaju najmanje odsustva.

Istraživanje sprovedeno širom Nemačke, Austrije i Švajcarske 2017. godine pokazalo je da su očevi bez liderskih odgovornosti bili skloniji uzimanju planiranog roditeljskog odsustva od njihovih vršnjaka na direktorskim položajima.

Više odgovornosti, rezonovali su istraživači, prosto sa sobom nosi više doživljenog pritiska na poslu.

„To mora da se promeni", kaže Morgenrot.

„Sjajno je, naravno, ako kompanije očevima nude produženo plaćeno roditeljsko odsustvo, i apsolutno treba to da rade, ali dok god lideri na svom primeru ne pokažu da muškarci neće biti kažnjeni zbog korišćenja te politike, neće se mnogo toga promeniti."


Pogledajte video: Kad tata pravi frizuru


Prećutne norme

Stručnjaci za radna mesta upozoravaju da je ogromna neizvesnost koju je stvorila pandemija Kovida-19 - i konkretno anksioznost u vezi sa garancijom zaposlenja - verovatno samo pogoršala brige radnika u vezi sa odsustvovanja sa posla.

U jednoj anketi sprovedenoj krajem maja na više od 500 američkih očeva, oko dve trećine ispitanika priznalo je da postoji prećutno pravilo da muškarci na svom poslu ne treba da uzmu puno roditeljsko odsustvo - i da je što manje odsustvovanja neka vrsta „ordena časti".

Devedeset odsto anketiranih reklo je da im njihov poslodavac nudi manje od 12 nedelja plaćenog odsustva, ali skoro dve trećine njih reklo je da planira da iskoristi manje od polovine od toga.

Pedeset osam odsto njih priznalo je da se plaši da bi uzimanje čak i šest nedelja očinskog odsustva unazadilo njihovu karijeru.

U SAD, iako pojedinačne kompanije nude očinsko odsustvo, očevi nemaju zakonskog prava na plaćeno roditeljsko odsustvo.

Štaviše, SAD su jedna od svega šačice zemalja bez ikakve obaveze na plaćeno odsustvo čak i za majke koje su se porodile.

Predsednik Džo Bajden je uvrstio proširene uslove u Plan za američke porodice, ali nije jasno da li će taj zakon biti usvojen.

Poslednjih meseci, odgovornosti staranja navele su milione žena da napuste svoje poslove; stopa učešća žena na američkom tržištu rada je opala, na primer, na najniži nivo od 1988. godine.

Čini se da su rodne norme postale još izrazitije tokom pandemije - nešto što bi, u kombinaciji sa aktuelnom ekonomskom nestabilnošću, potencijalno moglo još više da oteža očevima da uzmu odsustvo.

Nedovoljno cenjene prednosti

Mnogi akademici kažu da je ono što posebno frustrira u vezi sa slabom iskorišćenošću očinskog odsustva, bilo u SAD ili negde drugde, potencijal koji ono ima da smanji rodni jaz u platama.

„Rodna neravnopravnost će se nastaviti na radnom mestu dok god roditeljstvo u ranim godinama deteta bude doživljavano kao ženski posao", kaže Ema Banister, profesorka sa Instituta za rad i ravnopravnost na Univerzitetu Mančesteru.

„Aktuelni politički okvir ne čini dovoljno da to spreči."

Istraživanje je istaklo i druge važne prednosti odlaska očeva na roditeljsko odsustvo.

Studija objavljena 2019. godine pokazala je da su, čak i devet godina kasnije, deca čiji su očevi uzeli najmanje dve nedelje očinskog odsustva nakon što su ona rođena, osećala veću prisnost sa očevima od dece čiji očevi nisu uzeli odsustvo.

U jednoj drugoj studiji, akademici su otkrili da za heteroseksualne parove u braku, kad otac uzme očinsko odsustvo posle rođenja deteta, to može da dovede do pada rizika od razvoda i do šest godina nakon rođenja.

Dok god lideri na svom primeru ne pokažu da muškarci neće biti kažnjeni zbog korišćenja te politike, neće se mnogo toga promeniti - Tekla Morgenrot

Neke zemlje su ostvarile krupan napredak kad su u pitanju muškarci koji uzimaju roditeljsko odsustvo.

Švedska nudi 480 dana plaćenog roditeljskog odsustva po detetu koje roditelji mogu da podele među sobom.

Svaki roditelj može da prebaci svoje odsustvo na onog drugog, ali 90 dana mora biti rezervisano konkretno za jednog roditelja.

Od 2008. do 2017. godine, kao podrška očevima da bi uzimali više slobodnog vremena, porodice su imale pravo na novčani bonus određen brojem dana ravnopravno podeljenih među roditeljima.

Čini se da ova politika funkcioniše: jedna studija iz 2019. godine pokazala je da otprilike 90 odsto švedskih očeva tvrdi da uzima očinsko odsustvo i u proseku iskoristi 96 odsto od ukupne količine vremena izdvojenog za njih.

Švedska je i lider među naprednim ekonomijama u pogledu učešća žena na tržištu rada.

tate
Getty Images
Očevi koji uzmu slobodno imaju prisnije odnose sa decom, pokazuje istraživanje

Podrška ravnopravnijem društvu

U odsustvu ovakve vrste sveobuhvatnog zakonodavstva, međutim, Banister veruje da poslodavci treba da smanje prepreke uzimanju očinskog odsustva „normalizovanjem uzimanja odsustva za zaposlene tokom prve godine nakon rođenja ili usvajanja njihovog deteta, bez obzira na rod ili seksualnu orijentaciju zaposlenih."

Ima i konkretnijih problema koji treba da se uzmu u obzir, kaže ona, kao što je pravilno tempiranje tog odsustva.

Roditeljsko odsustvo koje plaća kompanija, ako se ono i nudi, često je ograničeno samo na prvih nekoliko meseci - kad bi roditeljima možda više odgovaralo da majka bude ta koja je kod kuće, naročito ako još i doji.

Kad bi poslodavci pristojno plaćali sve roditelje na određeni vremenski period, bez obzira na to kad ga iskoriste (a uz period potpuno plaćenog očinskog odsustva u vreme oko rođenja), to bi roditeljima pružilo mnogo više fleksibilnosti.

Ali idealno, kaže Banister, odsustvo za očeve i finansijska podrška za to odsustvo trebalo bi da budu odgovornost države, jer stavljanje tereta za ovo na poslodavce - kao što je slučaj u SAD - može da dovede do „dvostrukog platnog sistema", gde samo neki sektori nude očinsko odsustvo.

Na kraju, čini se, uklanjanje prepreka koje odvraćaju očeve od odlaska na odsustvo počinje sa odgovarajućom uslovima, dobro objašnjenim, koji potom mogu da počnu da smanjuju rodne stereotipe i učini praksu opšteprihvaćenom.

„Vlada treba da ponudi odgovarajući minimalni paket kao podstrek ponašanju koje dovodi do rodno ravnopravnijeg društva", kaže Banister.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dragan

    07.12.2021 09:01
    Ah
    A radiće ko ?Mi smo za ukidanje bilo kakvog odsustva.Naši preci su decu rađali na njivi,šumi,u domaćinstvu i nisu imali odsustvo.Nađite vrtić,osobu koja zna da brine o deci u jaslicama.Hoćete penziju e pa svako odsustvo je registrovano i PIO (bolovanje, porodiljsko, godišnji odmor).

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC