Golanska visoravan, kameniti plato u jugozapadnoj Siriji, ima politički i strateški značaj koji prevazilazi njegovu geografsku veličinu.
Izraelska vojska je zauzela Golansku visoravan od Sirije u završnoj fazi Šestodnevnog rata 1967. godine.
Većina sirijskih Arapa je pobeglo sa tog područja u vreme sukoba.
Linija razdvajanja je postavljena, a izraelska vojska je preuzela kontrolu nad oblašću.
Izrael je odmah počeo da naseljava Golansku visoravan.
Sirija je pokušala da vrati Golansku visoravan tokom rata 1973. godine.
Uprkos velikim gubicima, izraelska vojska uspela je da zaustavi iznenadni napad.
Obe države potpisale su primirje 1974, a Ujedinjene nacije potom su poslale posmastračku misiju čiji su pripadnici i danas na liniji razdvajanja.
Izrael je jednostrano aneksirao Golansku visoravan 1981. godine.
Ovaj potez Izraela nije međunarodno priznat, iako je to u martu 2019. uradila administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Na visoravni ima više od 30 jevrejskih naselja u kojima živi oko 20.000 ljudi.
U toj oblasti živi i oko 20.000 Sirijaca, uglavnom pripadnika Druza, verske zajednice.
Južna Sirija i glavni grad Damask su 60 kilometara severno od Golana i mogu jasno da se vide sa visoravni.
Sirijska artiljerija je redovno granatirala severni Izrael od 1948. do 1967, kada je kontrolisala Golansu visoravan.
Za Izrael je ova visoravan odlična strateška tačka sa koje može da kontroliše pokrete sirijske vojske.
Topografija terena je takva da pruža prirodnu zaštitu od sirijskih udara.
Visoravan je veoma važna i kao glavni izvor snabdevanja vodom u suvoj oblasti.
Kišne vode sa Golanske visoravni slivaju se u reku Jordan.
Zemlja je plodna, a vulkansko tlo se koristi za vinogradarstvo, stočarstvo i uzgajanje orhideja.
Na Golanskoj visoravni se nalazi i jedini izraelski ski centar.
Sirija želi da povratak Golanske visoravni pod njenu kontrol bude deo mirovnog sporazuma.
Još 2003. godine, sirijski predsednik Bašar Al-Asad rekao je da je spreman da počne novu seriju mirovnih pregovora sa Izraelom.
Izraelske vlasti su već primenile princip vraćanje teritorija u zaenu za mir.
Tokom pregovora 1999. i 2000, koje je inicirala Amerika, Ehud Barak, tadašnji premijer Izraela ponudio je da vrati Siriji veći deo Golanske visoravni.
Ali glavni kamen spoticanja u tim pregovorima je ujedno i nešto što će stvarati problema i u svim budućim mirovnim procesima.
Sirija želi potpuno povlačenje Izraela i povratak granice koja je postojala do 1967.
To bi Damasku dalo kontrolu nad istočnim obalom Galilejskog jezera, glavnog izvora Izraela za snabdevanje svežom vodom.
Izrael želi da zadrži kontrolu nad jezerom i tvrdi da se granica nalazi nekoliko stotina metara istočno od obale.
Sporazum sa Sirijom podrazumevao bi rušenje izraelskih naselja u ovoj oblasti.
Javno mnjenje u Izraelu godinama unazad se protiv povlačenju, a većina smatra da je Golanska visoravan strateški isuviše važna tačka da bi bila vraćena Siriji.
Posredni razgovori između Izraela i Sirije nastavljeni su 2008. godine, a posredovala je Turska.
Ipak, oni su prekinuti kada je tadašnji izraelski premijer Ehud Olmert podneo ostavku zbog istrage o korupciji.
Umesto Olmerta, za premijera je izabran Benjamin Netanjahu u februaru 2009. i on je tada najavio mnogo čvršći stav po pitanju Golanske visoravni.
Juna 2009, sirijske vlasti su saopštile da više nemaju partnera za razgovor na izraelskoj strani.
Kada je Barak Obama postao predsednik Amerike, saopštio je da će mu jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta biti obnova pregovora Izraela i Sirije.
Međutim, ti planovi su pali u vodu zbog početka građanskog rata u Siriji 2011.
Ratna dejstva stigla su do Golanske visoravni 2013, ali je pet godina kasnije sirijska vlada smatrala da je dovoljno bezbedno da otvori granični prelaz za UN posmatrače.
Pogledajte video o desetogodišnjici Arapskog proleća
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar