Nekoliko godina pošto je Kalifornija legalizovala marihuanu za upotrebu odraslih 2016, Denijel Simon Brend odlučila je da je proba.
Novinarka na pacifičkom severozapadu SAD-a, Simon Brend, koja je tada imala 42 godine, otkrila je da joj je kanabis pružio „bolje i otelotvorenije sreće u telu i umu".
Gledajući na legalni kanabis kao na velnes alat, brzo joj se dopalo kako je sama upotreba supstance poboljšala njenu sposobnost da bude roditelj dvoje dece, koja sada imaju osam i 11 godina.
„Kanabis mi pomaže u određenim prelaznim trenucima", kaže ona.
„Mogu lakše da ostavim po strani radnu listu obaveza, zajedno sa svim izazovima i frustracijama tog dana, i da se nađem u nekoj vrsti prostora gde mogu strpljivo da pomognem oko domaćeg zadatka ili da napravim večeru sa ćerkom."
Simon Brend, autorka knjige Weed Mom: The Canna-Curious Woman's Guide to Healthier Relaxation, Happier Parenting, and Chilling TF Out, kaže da joj je kanabis pomogao da uspori dovoljno da ostane sa decom pre spavanja.
Pošto je tako često žurila da ih odvede u krevet u razumno vreme - i da sebi kupi malo odmora - Brend kaže da je propustila vreme kada su njena deca želela da se povežu.
To je značilo da nije uspela da čuje važne detalje o tome šta su učili, šta su mislili o školi i odnosima sa prijateljima.
Kaže da „kanabis-mame" poput nje nisu novi fenomen - gledala je godinama kako majke koriste kanabis za bolje roditeljstvo.
Dok je pisala knjigu, posebno „za mejnstrim majke koje nisu znale mnogo o marihuani", otkrila je da su „postojeće 'kanabis-mame' izašle iz mraka i rekle da im je potrebna knjiga koja ih identifikuje kao pokret."
Ta knjiga im je potrebna da potvrdi da „možemo biti odgovorni roditelji i istovremeno konzumirati marihuanu".
„Već duže vreme postoje vrlo male, lične i onlajn grupe 'kanabis-mama'", kaže ona i dodaje da se te grupe stalno uvećavaju.
Neprekidno sprovođenje legalizacije na državnom nivou u SAD i legalizacije širom Kanade proširile su odraslima pristup kanabisu.
I premda je teško precizno kvantifikovati koliko majki koristi kanabis, širenje onlajn zajednica „kanabis-mama" sugeriše da sve više majki prihvata upotrebu kanabisa kako bi im pomogao da upravljaju životom kao roditelj.
Prošle su oko tri godine otkada je istraživačica Heder Mekilvejn-Njused saznala za „kanabis-mame" i to zbog pojave Fejsbuk grupa posvećenih novom društvenom pokretu.
Profesorka antropologije i suosnivačica interdisciplinarnog Univerziteta Zapadni Ilinoj u oblasti kanabisa i kulture, Mekilvejn-Njused je primetila da neke od grupa za diskusiju na Fejsbuku traju već nekoliko godina.
Danas, kaže ona, postoji više od dvadesetak takvih grupa na Fejsbuku, sa nekoliko hiljada članova.
Mekilvejn-Njused kaže da pokret „kanabis-mama" demonstrira nešto o čemu se ranije nije govorilo.
Žene - i majke - koriste kanabis u svakodnevnom životu, među kojima i proizvodi poput gaziranih pića, jestivih proizvoda, tinktura kao i CBD (kanabidiol) proizvodi.
Četrdesetogodišnja Latrisa Tomas iz Sjedinjenih Država kaže da kombinuje kanabis i roditeljstvo nad troje dece „na isti način na koji ljudi prave vino".
„Posle dugog dana sa decom - posebno tokom pandemije, kada sam bila kod kuće sa sve tri bebe, ceo dan - kada bi zaspali, kupala sam se, ubacivala malo soli za kupanje od kanabisa u kadu, a takođe sam i pušila marihuanu", kaže Tomas.
Naročito kao Afroamerikanki, kaže Tomas, usred rasno nabijenih društvenih nemira koji pogađaju crnačke zajednice, kanabis joj je pomogao da „kontroliše anksioznost i kao majke crne dece".
Pedesettrogodišnja Barinder Rasod takođe je osetila kako njen stres raste tokom pandemije.
Sa troje dece, uzrasta 28, 25 i 17 godina, majka iz Vankuvera, u Britanskoj Kolumbiji, borila se da bude roditelj usred Kovida-19, posebno dok je pokušavala da objasni najmlađem detetu šta se dešava.
„Imate posla sa tinejdžerom čiji se svet okrenuo naglavačke, a vi ste zatvoreni u malom prostoru, uopšte, više sati nego što bi iko trebalo da bude", kaže Rasod.
Ona je bivša opštinska političarka koja je postala izvršna direktorka poslovnog inkubatora za medicinski kanabis GrowTech Labs.
Da bi smirila istrošene živce, koristila je kanabis, koji je legalan u Kanadi.
„Konzumiranje kanabisa ne samo da je pomoglo da ublažim zabrinutost zbog situacije, već me je učinilo i strpljivijim roditeljem."
Pogledajte video: Kako izgled uzgoj konplje u Srbiji
Mnoge „kanabis-mame", kao što su Rasod, Tomas i Brend, koriste „mikrodozirani" kanabis - koristeći biljku ili njene ekstrakte u malim dozama.
„Velika zabluda je da samo pušimo da bismo se naduvali", smeje se Tomas, koja je vlasnica dispanzera za kanabis Releaf Health u Portlandu, Oregon, u SAD, i vodi blog Living Unapologetically with Trese.
„Pa ne. Ja sam još mama. Još moram da funkcionišem. Još vodim posao. Još moram da dovozim, preuzimam, odvozim i pohađam treninge."
Brend je saglasna.
„Ako sam roditelj, želim samo dovoljno malu dozu koja pomera moju perspektivu.
„Sve misli, liste obaveza i sve stvari mame i mozga usporavaju se dovoljno da mogu biti prisutnija, strpljivija i kreativnija sa decom."
Ona veruje da je mikrodoziranje „nizak rizik".
Istraživanja su još nepouzdana u vezi sa prednostima i rizicima mikrodoziranja, ili oko velike upotrebe marihuane.
Pogledajte video: Država koja je prva dekrimanilizovala drogu
Pregled Nacionalne akademije nauka iz 2017. zaključio je da postoje ograničeni dokazi koji ukazuju na to da kanabis može izazvati neku vrstu dugoročnih zdravstvenih efekata povezanih sa drugim supstancama.
Još jedan detaljan pregled istraživanja o štetnosti u vezi sa kanabisom objavljen 2018, ističe neke potencijalne rizike u vezi sa mentalnim i fizičkim zdravljem.
Sve u svemu, ovo podvlači potrebu za daljim detaljnim istraživanjem, jer u mnogim slučajevima ima premalo podataka da bi se izvukli čvrsti zaključci.
Trenutno, prema istraživanjima, čini se da su najjasniji rizici oko upotrebe kanabisa povrede i nezgode do kojih može doći zbog ljudi koji koriste kanabis.
Kao i svaka opojna supstanca, kanabis može uticati na vreme rasuđivanja i reakcije i pokazalo se da povećava rizik od saobraćajne nesreće, na primer.
Ovako složene i nepouzdane informacije znače da će čak i kod mikrodoziranja - kao i kod bilo koje druge psihoaktivne supstance - postojati upozorenja.
Odrasli koji ranije nisu konzumirali kanabis možda neće dobro podneti tu supstancu, posebno ako nehotice konzumiraju više nego što su nameravali.
I, kako tržište pokreće potražnju za snažnijim proizvodima koji lako mogu premašiti individualnu toleranciju, rizik od negativnog, ponekad zastrašujućeg „predoziranja zelenim" može se povećati za sve korisnike.
Stigma prati svaku diskusiju o upotrebi kanabisa, a posebno je akutna za majke koje priznaju da koriste kanabis.
Iako Brend kaže da sama nije iskusila stigmu, videla ju je na delu.
„Druge 'kanabis-mame' koje poznajem na društvenim mrežama su dobile komentare poput, 'ti si loša majka', 'daješ loš primer deci', 'veličaš upotrebu droge', 'jadno je što moraš da budeš naduvan roditelj', pa čak i 'trebalo bi da ti oduzmu decu'", kaže ona.
„Tamo ima i 'marihuana-mame kanabis-mama' čija su deca propustila sastanke i prijateljstva iz stvarnog života zbog stigme roditelja druge dece prema kanabisu."
Tomas, kao majka iz predgrađa - a posebno crnkinja, vodi računa o tome kome govori o upotrebi kanabisa, iako smatra da je osuđivanje nepravedno i licemerno.
„Imate mame koje piju vino, sastaju se na ženskoj večeri u baru ili se sastaju u kući, a alkohol je dostupan dok su deca tu. Kad bih ja rekla: 'Hajde da ispušimo cigaretu'... svi bi rekli: 'Ima dece u kući!'", kaže ona.
Mekilvejn-Njused dodaje:
„Društveno je prihvatljivo da mama kaže 'mami treba čaša vina', ali još nije društveno prihvatljivo da kaže 'mama treba mikrodozu'".
Iako napominje da još ne znamo dugoročne efekte kanabisa na zdravlje žena, Mekilvejn-Njused takođe veruje da je uporno usmeravanje pažnje na negativne efekte kanabisa političko nasleđe zabrane, a ne proizvod legitimnih zabrinutosti lekara.
„Sve dok su društvo u celini i političari uopšte i dalje uvereni da je kanabis loš, to su pitanja koja će nauka postavljati", naglašava ona.
„Ne ona poput: 'Može li se kanabis koristiti za efikasno upravljanje postporođajnom depresijom?'".
Različite zajednice imaju različite nivoe stigme oko roditelja koji koriste kanabis, čak i u zemljama i državama u kojima je kanabis legalizovan.
Mekilvejn-Njused kaže da društvena prihvatljivost majki koje koriste kanabis zavisi od toga gde se majka nalazi - da li u određenoj američkoj državi, zemlji koja je velika ili u svetu.
Legalnost kanabisa igra očiglednu ulogu u njegovoj društvenoj prihvatljivosti, iako čak i na mestima gde je legalan,
Mekilvejn-Njused naglašava da ona „zavisi od vašeg društvenoekonomskog statusa, od obrazovnog statusa zajednice u kojoj živite i političkog statusa".
U zemljama u kojima je kanabis sada legalan, kombinacija istraživanja i legalizacije donekle je pomogla da se promeni društvena percepcija.
Pre nekoliko decenija pogrešno se verovalo da je opasan kao i druge zabranjene droge, kao što su kokain i heroin, dok ne nudi zdravstvenu ili društvenu korist.
Ali, opet, još nemamo potpunu sliku o rizicima kanabinoida i rekreativne upotrebe kanabisa -mikrodoziranjem ili na neki drugi način.
Kao rezultat toga, za mnoge, upotreba kanabisa i dalje ostaje kontrakultura, a ne mejnstrim.
Bez obzira na to, kako kaže Mekilvejn-Njused, roditelji nastavljaju da koriste kanabis.
Kako sve veći broj američkih država i zemalja širom sveta čini neke korake ka legalizaciji kanabisa za odrasle - koliko god sporo - čini se da je pokret „kanabis-mama"spreman da raste.
Mekilvejn-Njused kaže da generacijski stavovi počinju da se menjaju - neki od njenih učenika čak prijavljuju da su njihove bake i deke koristili kanabis.
Ona veruje da se ovo generacijsko opuštanje dogodilo u tačno pravo vreme da posluži rastućem pokretu „kanabis-mama".
Veruje da mlađe generacije manje osuđuju, tako da, pošto je „demografija „kanabis-mama" nešto mlađa", Mekilvejn-Njused veruje da će „promenljivi" pogledi milenijalaca i generacije Z pomoći da se prodrmaju neke stigme.
„Sve više i više žena izlazi iz zelenog ormana", saglasna je Simon Brend.
Tomas veruje da bi njene skeptične komšije trebalo da se naviknu na činjenicu da mnogi ljudi oko njih već konzumiraju kanabis, u svim demografskim kategorijama - nešto što je videla iz prve ruke kao vlasnica ambulante.
„Ljudi bi bili šokirani različitošću u godinama, različitošću u rasama i različitošću u zanimanju", kaže ona.
„Postoji dosta majki koje ostaju kod kuće koje su korisnici i to je više nego u redu.
„Molim se da uskoro stignemo do mesta gde možemo da imamo večeri 'kanabis-mama'- neka starija deca gledaju mlađu decu, a mi se možemo opustiti i dobro provesti."
Možda će vas zanimati i ovaj video: Koliko zarađuju uzgajivači kanabisa u Maroku
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 8
Auuuu
Nije toliki problem marihuana koliki su problem hemikalije kojima se marihuana prska. To ima trajne posledice na psiho-fizičko stanje konzumanata.
Marihuana definitivno stvara zavisnost.
Mame, volite i dojite vaše bebe! Na taj način će se lučiti više dopamina ( hormon sreće) i neće vam biti potrebni stimulansi.
Rasa sa salasa
Bojan
Dečko, lupaš i blamiraš se. Alkohol stvata fizičku zavianost, a psihičku mogu da stvore i video igrice, mnogo strašna stvar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar