Četiri godine posle ubistva Olivera Ivanovića, jednog od lidera kosovskih Srba, konačna istina o ovom zločinu ništa nije bliža nego prethodnih - možda je i dalja.
Tog 16. januara 2018. godine, nešto posle osam sati ujutru, Ivanović je u Kosovskoj Mitrovici pogođen sa pet metaka u leđa - u bolnici je podlegao povredama.
Od tada je prošlo mnogo vremena, a direktni počinioci i nalogodavci i dalje nisu poznati.
„Osećaj je vrlo mučan... Preduge četiri godine su iza nas, a mi i dalje ne znamo ništa", kaže za BBC na srpskom Aleksandar Ivanović, bratanac Olivera Ivanovića.
„Uvek pomislim da li je ovo ikako moglo da se izbegne, koje su to mračne sile imale interes da uklone Olivera i koliki su njihovi dometi kada već četvrtu godinu uspevaju da izbegnu zakonske sankcije za ono što su uradili", dodaje.
Poslednji sudski proces pred kosovskim pravosuđem počeo je u julu 2021. godine, ali saradnje sa institucijama u Beogradu nema, kažu sagovornici BBC-ja, dok politički lideri gotovo da više i ne pominju značaj otkrivanja ubice.
Kosovsko Specijalno tužilaštvo u februaru 2020. za zločin je optužilo kriminalnu grupu navodno predvođenu Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem, o kojima se neretko govori kao o „kontroverznim biznismenima" sa severa Kosova.
Sudski proces, konačno pokrenut u julu 2021. godine, vodi se protiv šest osoba optuženih da su članovi te grupe, ali ne i protiv Veselinovića i Radoičića, jer kosovski zakoni ne dozvoljavaju vođenje postupka u odsustvu.
Posle Ivanovićevog ubistva njegova stranka Sloboda, demokratija, pravda, koja je bila poslednji ozbiljan politički rival Srpskoj listi u Severnoj Mitrovici, prestala je da postoji.
Špetim Gaši, kosovksi politički analitičar, smatra da je ubistvo Ivanovića „utišalo opozicione glasove".
„Ljudi i dalje pričaju o tome ko je odgovoran za ubistvo, ali ne kao pre... Tiše je nego ranije", navodi Gaši za BBC na srpskom.
Tatjana Lazarević, urednica portala KosSev, kaže da se u tom gradu vreme može meriti „pre i posle ubistva Ivanovića".
„Međutim, u poslednje dve godine kao da sećanje na njega i na to ubistvo bledi", navodi.
Ako bi sudski proces koji treba da dođe dovede do odgovornih za Ivanovićevo ubistvo mogao da se sažme u jednu reč, ona bi bila - odlaganje.
Na početak suđenja se dugo čekalo, optužnica je menjana u više navrata i čitav proces je više od tri godine tapkao u mestu.
Treća verzija predmeta konačno je pred sud stigla u julu 2021. godine.
Među okrivljenima su četvorica pripadnika Kosovske policijske službe - Nedeljko Spasojević, Dragiša Marković, Žarko Jovanović i Rade Basara, sekretarica Olivera Ivanovića Silvana Arsović i Marko Rošić.
Oni se terete za učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi ili njeno organizovanje, zloupotrebu položaja ili službenih ovlašćenja, pomoć u izvršenju teškog ubistva, neovlašćeno posedovanje oružja, otkrivanje službene tajne i prepravljanje dokaza, što su više puta negirali.
„Taj postupak do ovog trenutka ne daje odgovore na dva ključna pitanja - koje izvršio to ubistvo i ono najvažnije, kome je to Oliver toliko smetao, da je na kraju odlučio da ga likvidira", kaže Aleksandar Ivanović.
Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, koji su označeni kao vođe kriminalne grupe, nisu dostupni kosovskim organima.
Za Radoičićem je zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Ivanovića bila raspisana poternica, koju je Osnovni sud u Prištini povukao u martu 2021. godine.
Radoičić, inače i potpredsednik Srpske liste, nalazi se u centralnoj Srbiji, a prisustvovao je i sastancima političkih predstavnika kosovskih Srba sa državnim vrhom Srbije, kao i događajima vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji.
Zvanični Beograd u međuvremenu je više puta najavljivao pronalazak ubica Olivera Ivanovića.
„Polako ali sigurno naša istraga u slučaju ubistva Olivera Ivanovića napreduje i ide ka tome da ćemo u narednom periodu moći da kažemo i ime izvršioca", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u martu 2019. godine.
Nekoliko meseci kasnije rekao je da Radoičić „nije cvećka", ali da ni na koji način nije učestvovao u ubistvu Ivanovića.
Bilo kakvu povezanost sa tim ubistvom negirao je i Radoičić.
Rada Trajković, opoziciona političarka sa Kosova, kaže za BBC na srpskom da Ivanovićev slučaj nije rešen zbog „povezanosti srpskih i kosovskih bezbednosnih, političkih i državnih struktura".
„Zajedničkim snagama je blokirano da se dođe do procesa čiji rezultat treba da ima istinu o ubistvu Olivera", smatra Trajković.
Aleksandar Ivanović dodaje da je za pronalazak ubica „pre svega potrebna politička volja", umesto koje „prisustvujemo političkom prepucavanju Beograda i Prištine".
„Ali ubeđen sam da će se u jednom trenutku stvoriti politički ambijent gde će rešavanje Oliverovog ubistva biti prioritetno pitanje", navodi.
Gde je snimak ubistva?
U javnosti Srbije i Kosova često se pominje da nikada nisu pronađeni snimci iz bezbednosnih kamera na dan ubistva Olivera Ivanovića.
Aleksandar Ivanović kaže da njegova porodica od prvog dana insistira na tom pitanju.
„Cela zemlja prati slučaj nesretnog mladića iz Hrvatske koji je nestao u Beogradu i ima priliku da vidi koliki je značaj tih bezbednosnih kamera", kaže Ivanović.
„Ti snimci trase kuda se taj mladić kretao ključni su dokaz za rekonstrukciju događaja iz koga bi moglo da se zaključi šta se zapravo desilo sa njim...
„Kako je moguće da u Oliverovom slučaju nema takvih snimaka?"
Dodatno, kaže, buni saznanje da kontrolu nad tim kamerama imaju Srbi, da Srbi čine lokalnu policiju i na tom prostoru deluju srpske bezbednosne službe.
„Zbog toga se nameće pitanje - ko je dovoljno moćan da ukloni sve te snimke", navodi Ivanović.
U poslednjih nekoliko godina najvažnije pitanje u životu Kosovske Mitrovice bila je pre svega borba protiv Kovida-19.
Situacija se u međuvremenu stabilizovala i život je nastavio da teče.
„U prve dve godine posle ubistva, kada prođete ulicom i kojoj je Ivanović ubijen, nekako je postojala veza između cele te tragedije i života u Mitrovici", kaže Lazarević.
„Međutim, nepodeljen utisak ljudi ovde jeste da je ta slika nekako izbledela - sada se ponovo aktuelizovala, pred četvrtu godišnjicu i možda se polako vraća", dodaje.
Za to vreme, navodi, život u Kosovskoj Mitrovici „buja i ide dalje".
„To je neki potpuno novi život, veliki je broj mladog sveta, dolaze u Mitrovicu iz delova Kosova južno od Ibra, ruralnih sredina na severu, pa i gradova u Srbiji", navodi.
„Imaju privilegije kroz razne programe i retkost je da neko nije uhlebljen u nekoj od državnih institucija i u jednom i u drugom sistemu", dodaje.
Slučaj Olivera Ivanovića je, kaže, kao i generalno odnos ljudi prema Kosovu - nikoga ne interesuje dok se nešto ne desi, pa izbije u prvi plan.
Suđenje i optužnica, dodaje, nikoga na severu Kosova nisu iznenadili.
„Sve to što piše u optužnici su čaršijske priče koje čujete godinama, samo su sada stavljene na papir", navodi Lazarević.
„Mada, što se tiče srpske strane, maltene svi smatraju da je optužnica tanka, konfuzna, nejasna i da proces ide traljavo, sporo".
Građanska inicijativa Sloboda, demokratija, pravda Olivera Ivanovića bila je poslednji ozbiljan politički rival Srpskoj listi u Severnoj Mitrovici.
Ivanović je na izborima za gradonačelnika Mitrovice poslednji put učestvovao 2017. godine, kada je protiv njega u medijima bliskim vlastima Srbije vođena negativna kampanja.
Osvojio je tada 16 odsto glasova.
Zvaničnici Srbije, poput tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, govorili su da je glas za njega zapravo „glas protiv interesa srpskog naroda i glas za razbijanje srpskog jedinstva".
Đurić je u međuvremenu postao ambasador Srbije u Americi, ali je do kraja 2020. godine prisustvovao sastancima državnog vrha Srbije i kosovskih Srba koji su se održavali u Beogradu.
Pre izbora 2017. godine, Ivanoviću je zapaljen automobil, a nekoliko meseci posle tih izbora ubijen je ispred prostorija njegove stranke.
Od tada su stanovnici Severne Mitrovice još tri puta izlazili na glasanje za lokalnu vlast.
Na izborima 2019, 2020. i 2021. godine, Srpska lista nije imala takmaca i osvajala je apsolutnu vlast sa oko 90 odsto glasova izašlih birača.
Građanska inicijativa SDP na poslednjim vanrednim lokalnim izborima nije učestvovala.
Špetim Gaši, politički analitičar iz Prištine, smatra da je ubistvo Olivera Ivanovića „utišalo opozicione glasove" na severu Mitrovice.
„Spekulacija i dalje ima oko toga ko stoji iza ubistva, da li neko krije dokaze, šta je sa kamerama sa ulice, ko to krije, ali ljudi su oprezniji...
„Ne pričaju toliko o tome u javnosti", navodi Gaši.
Ivanovića je, kaže, poznavao više od deset godina.
„Bio je čovek kompromisa, uvek otvoren za takva rešenja, nije tražio sukobe kako bi na njima rastao", navodi.
Ipak, dodaje, sećanje na njega je među albanskom zajednicom „pomalo kontroverzno" zbog „Čuvara mostova".
Reč je o grupi ljudi iz severne Mitrovice, u kojoj žive Srbi, a koji su na mostu preko reke Ibar, koja deli grad, sprečavali da vlasti iz južnog dela, u kojem žive Albanci, uđu na sever.
„Ali ta percepcija se menja, većina ljudi kaže da je on bio čovek kompromisa", navodi.
A i srpska zajednica Ivanovića takođe vidi pomalo kontroverzno, smatra Gaši - kao nekoga ko je vodio opoziciju i bio deo vlasti Demokratske stranke.
Ivanović je od 2008. do 2012. bio državni sekretar u nekadašnjem Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
„Ali i to se menja... Gledaju ga najviše kao čoveka ulice koji je postao političar i predstavljao glas Srba, a da na njega nisu uticali ni Beograd, ni Priština".
Šta dalje?
Gaši smatra da će slučaj „teško biti rešen", a Trajković da bi nešto moglo da se promeni ako više bude uključena međunarodna zajednica i ako se pojavi snimak atentata.
„Duboko verujem da bi istina i okončanje tog procesa rezultirao odlaskom sa vlasti Aleksandra Vučića", navodi.
Na pitanje šta će se dalje desiti, Tatjana Lazarević kaže da ne zna i da je „gorka istorija Kosova pokazala da se sve lako promeni, spontano ili ne".
„Na Kosovu se nikad ništa sigurno ne zna", navodi.
Aleksandar Ivanović ipak ističe da je jedna stvar sigurna - njegova porodica će nastaviti da traži odgovorne.
„Nećemo dozvoliti da se Oliver zaboravi", kaže.
Ohrabruje ih, dodaje, to što u borbi nisu sami.
„Očigledno su ljudi svesni sprege kriminala i politike, nenormalnih uslova u kojima živimo", navodi Ivanović.
Kako navodi, zato je važno da se „mračnim silama stane na put".
„Stiče se utisak da mnogima ne odgovara rešavanje Oliverovog ubistva...
„A ukoliko se to pitanje ne reši, onda je jedino logično pitanje - ko je sledeći za odstrel?"
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Zovem se Stevo
Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar