Ruski oligarsi su ponovo u centru međunarodnih kontroverzi kako kriza između Rusije, Ukrajine i Zapada eskalira.
Pošto je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, Zapad je pooštrio sankcije ruskim bankama i mnogim pojedincima, koje zapadni mediji često opisuju kao Putinove „prijatelje".
Pročitajte šta su oligarsi, kako je nastao termin i zašto su mnogi ruski oligarsi sada pogođeni zapadnim sankcijama.
Reč „oligarh" ima dugu istoriju, ali je u moderno vreme dobila mnogo konkretnije značenje.
Oligarh u tradicionalnom smislu jeste član ili pristalica oligarhije - političkog sistema u kojem vlada mala grupa ljudi.
Ali sada se najčešće koristi za označavanje grupe izuzetno bogatih Rusa koji su postali istaknuti posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Reč potiče od grčkog oligoi, što znači „malo", i arkhein, što znači „vladati".
Razlikuje se od monarhije (vladavina jedne osobe, monos) ili demokratije (vladavina naroda, demos).
Dakle, oligarh može biti član vladajuće kaste koju od ostatka društva izdvaja njihova religija, srodstvo, prestiž, ekonomski status, pa čak i jezik.
Takve elite imaju tendenciju da vladaju u sopstvenim interesima, često sumnjivim sredstvima.
Danas oligarha sve češće definiše izuzetno bogata osoba koja je zaradila novac baveći se takvim poslovima sa državom.
Možda najpoznatiji oligarh u Velikoj Britaniji je ruski biznismen Roman Abramovič, dojučerašnji vlasnik londonskog fudbalskog kluba Čelsi.
Procenjuje se da mu je imovina vredna 14,3 milijarde dolara i obogatio se prodajom imovine koja je ranije bila u ruskom državnom vlasništvu koju je stekao posle raspada Sovjetskog Saveza.
Drugi je Aleksandar Lebedev, bivši oficir KGB-a i bankar, čiji je sin Jevgenij vlasnik londonskog lista Ivning standard.
Jevgenij je državljanin Velike Britanije i postao je član Doma lordova.
I druge zemlje imaju oligarhe.
Ukrajinski institut za budućnost (UIF), nezavisna organizacija sa sedištem u Kijevu, krivi širok uticaj oligarha na ukrajinsko društvo, industriju i politiku za spori razvoj zemlje.
U izveštaju UIF navodi da su „stari oligarsi" u zemlji cvetali pod predsedništvom Leonida Kučme, posle raspada Sovjetskog Saveza 1990-ih.
„Ukrajinski oligarsi su dobili većinu svoje imovine u dosluhu sa zvaničnicima i putem netransparentne privatizacije.
„Od tada, kontrola nad političkim sistemom i dalje je ključni aspekt za spas njihovog poslovanja", dodaje se.
Izvršni direktor UIF-a, Viktor Andrusiv, rekao je jednom prilikom 2019. da su oligarsi „posebna klasa" ljudi, sa „posebnim načinom poslovanja" i da imaju „poseban način života i uticaja".
„Oni zapravo nisu biznismeni. Oni su bogati ljudi, ali način na koji su postali bogati je potpuno drugačiji od onoga što se dešava u [funkcionalnoj] kapitalističkoj državi", rekao je Andrusiv tokom događaja u Vilson centru u Vašingtonu.
„Oni nisu napravili vlastiti posao: oni su preuzeli posao od države".
Razlog zašto toliko ljudi danas priča o ruskim oligarsima je i ono što se dogodilo posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Na Božić 1991. godine, Mihail Gorbačev je podneo ostavku na mesto predsednika Sovjetskog Saveza i predao vlast Borisu Jeljcinu, koji je postao predsednik nove nezavisne Rusije.
Dok pod komunizmom nije bilo privatne svojine, kapitalistička Rusija je doživela privatizaciju u velikim razmerama - posebno u industrijskom, energetskom i finansijskom sektoru.
Kao rezultat toga, mnogi ljudi su se fantastično obogatili tokom privatizacije ranih devedesetih.
Da su dobro pozicionirani, sa pravim vezama, mogli bi da steknu čitave delove ruske industrije - često se baveći sirovinama kao što su minerali ili nafta i gas, za kojima u svetu postoji ogromna potražnja.
Zatim su isplatili službenike koji su to učinili ili im dali poslove direktora.
Oligarsi su posedovali masovne medije, naftna polja, čeličane, inženjerske kompanije i vrlo često su plaćali veoma mali porez na dobit.
Oni su podržavali Jeljcina i finansirali njegovu predsedničku kampanju 1996. godine.
Kada je Putin nasledio Jeljcina, počeo je da obuzdava oligarhe.
Međutim, oni koji su ostali politički vezani za njega postali su još uspešniji.
Neki od prvobitnih oligarha koji su odbili da se slože, kao što je bankar Boris Berezovski, bili su primorani da pobegnu iz zemlje.
Mihail Hodorkovski, za koga se nekada verovalo da je najbogatiji čovek Rusije, sada živi u Londonu.
Na pitanje o oligarsima 2019. Putin je za Fajnenšel tajms rekao:
„Mi više nemamo oligarhe".
Ali ljudi koji su imali veoma bliske odnose sa Putinom uspeli su da izgrade poslovne imperija zahvaljujući njegovom pokroviteljstvu.
Borisa Rotenberga, koji je bio u istom džudo klubu kao i Putin kada su bili deca, vlada Velike Britanije je opisala kao „istaknutog ruskog biznismena sa bliskim ličnim vezama" sa Putinom.
Prema Forbsu, Rotenbergova imovina vredi 1,2 milijarde dolara.
I Rotenberg i njegov brat Arkadij bili su na meti britanskih sankcija pošto je Putin priznao dva separatistička regiona Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini kao „narodne republike".
Pored Velike Britanije, Ukrajina, SAD, EU, Australija i Japan uvele su sankcije ruskim oligarsima posle ruske invazije na Ukrajinu - mnoga od tih ograničenja će verovatno biti pooštrena.
Pogledajte video o istorijatu nesuglasica Rusija i Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
#
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar