Srbija je „direktno odgovorna za strašna dela" počinjena tokom i posle vojnog puča u Mjanmaru pošto je „izvozila rakete i oružje" vojsci te zemlje posle izbijanja nemira - navodi se u rezoluciji koju su usvojili poslanici Evropskog parlamenta.
Iako je ton ovog dokumenta oštar, njegov efekat u praksi može biti dvojak, napominje Ivana Radić Milosavljević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka.
„Rezolucija nije pravno obavezujuća ni za koga, ali može imati značajan politički uticaj - često parlament govori nešto što svi misle, posebno kada nema konsenzusa među državama članicama da se neka zvanična odluka donese", objašnjava za BBC na srpskom.
Odluka Evropskog parlamenta „nije posebno važna" za odnose Beograda i Brisela, ali bi mogla da bude dodata na „spisak minusa koji je Srbija prikupila poslednjih nedelja" zbog stava o ratu u Ukrajini, smatra Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
„Evroparlamentarci žele da poentiraju jedan naglo negativni trend nastao zbog situacije u Ukrajini i dodaju na njegovoj težini", kaže za BBC na srpskom.
Početkom februara 2021. godine vojska Mjanmara izvršila je državni udar, svrgnula je demokratski izabranu vladu i uhapsila Aung San Su Ći, državnu sekretarku i nezvaničnu liderku zemlje.
U februaru, nekoliko dana posle puča, oružje iz Srbije dostavljeno je mjanmarskoj vojsci, a Vlada Srbije odobrila je transfer oružja i municije vlastima Mjanmara i u martu, aprilu i junu 2021, navodi se u izveštaju Tomasa Endrjuza, specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Mjanmar, koji je objavljen 22. februara ove godine.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije negirali su njegove tvrdnje i poručili su da je izveštaj „baziran na spekulacijama i neimenovanim izvorima, a ne na međunarodno verifikovanim činjenicama".
Ne mnogo, ukoliko Evropski savet i Evropska komisija ne odluče da deluju, kaže Ivana Radić Milosavljević.
„Parlament ima opciju da donese malo slobodnija tumačenja i da poziva članice na neke poteze, o čemu se zvaničnici država članica ne bi usudili da govore", dodaje ona.
Docentkinja podseća i da su poslanici u Evropskom parlamentu često predstavnici istih političkih partija kao i zvaničnici u Evropskom savetu i Evropskoj komisiji, pa uticaj usvojenog stava može biti veći od njegove pravne snage.
Za usvajanje rezolucije u kojoj se Srbija kritikuje zbog slanja oružja vojsci Mjanmara ubrzo posle državnog udara 1. februara 2021. glasalo je 646 članova Evropskog parlamenta, 20 je bilo uzdržano, a jedan je bio protiv.
Pored Srbije, Kina i Rusija su takođe označene kao krivci za dopremanje oružja čija je upotreba dovela do kršenja ljudskih prava, navodi se.
Ovi negativni signali ne bi trebalo da drastično promene politički kurs Brisela prema Srbiji, ali posle „zakasnele osude" ruske invazije na Ukrajinu i odluke da se ne uvedu sankcije Moskvi, mogu pojačati nezadovoljstvo potezima Beograda, smatra Milan Igrutinović.
„Posle pozitivnih poruka u decembru i januaru, u Briselu se formira jedno negativno mišljenje.
„Akumulirali su se minusi i kritike od raznih evroposlanika upućene Srbiji, što bi u narednom periodu moglo negativno da se odrazi na proces evrointegracija", dodaje Igrutinović.
Posle nasilnog preuzimanja vlasti u Mjanmaru, Srbija je „najoštrije osudila svaki vid nasilja i kršenje ljudskih prava", navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.
Srbija je u junu 2021 glasala i za usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija u istom cilju, dodaje se.
Uprkos kršenju ljudskih prava tokom i posle prevrata u azijskoj zemlji, predstavnici Mjanmara prisustvovali su skupu povodom 60. godišnjice od osnivanja Pokreta nesvrstanih održanom 2021. u Beogradu.
U februaru 2022. objavljen je izveštaj Ujedinjenih nacija u kojem se navodi da je Srbija ubrzo posle puča u Mjanmaru poslala naoružanje tamošnjoj vojsci.
Izvezene su rakete u vrednosti od 4,7 miliona evra, navodi se u izveštaju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Balkanske istraživačke mreže (BIRN) iz februara ove godine.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije demantovalo je ove tvrdnje, saopštivši da je blokiralo više zahteva za transport i izvoz naoružanja u Mjanmar.
Pogledajte kratku priču o jednoj od najčuvenijih pušaka u istoriji:
Srbija i izvoz oružja
Srbija se već nekoliko puta našla na listi zemalja koja izvozi oružje u zemlje u kojima postoji embargo, najčešće se pominjalo ime biznismena Slobodana Tešića.
U izveštaju UN piše da je 2001. i 2002. godine prekršio embargo na prodaju oružja Liberiji preko njegove tadašnje kompanije Temeks.
Ovaj trgovac oružjem je 2013. sklonjen sa crne liste UN.
Tešić je povezivan i sa kršenjem embarga na izvoz oružja u Irak, kao i sa prodajom naoruažanja u Libiju, prema pisanju portala Istinomer.
Biznismen je „potpisao ugovor vredan 78 miliona dolara sa jemenskim ministrom odbrane početkom oktobra 2009. godine, čija je realizacija planirana za januar 2010, prema navodima bugarske ambasade u Sani", navodi se u diplomatskim depešama iz decembra 2009. koje je objavio Vikiliks.
Oružje iz Srbije dospelo je u pogrešne ruke i nešto kasnije - organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnal je zatražila 2018. od srpskih vlasti da obustavi izvoz naoružanja u Kamerun.
Terorističke grupe koristile su oružje izvezeno iz Srbije, što se pokazalo na snimcima do kojih je došao Amnesti internešnal.
„Ovo nije prvi put da kamerunske snage koriste srpsko oružje za kršenje ljudskih prava. To prerasta u sistemsko kršenje prava", rekli su tada iz ove organizacije za BBC.
Mjanmarska vojska, poznata kao Tatmadau, organizovala je puč tri meseca pošto je Nacionalna liga za demokratiju (NLD) na čelu sa Aung San Su Ći ubedljivo pobedila na opštim izborima u novembru 2020.
Vojni zvaničnici su rekli da su birači bili prevareni, iako su nezavisni posmatrači ocenili da su izbori uglavnom bili slobodni i pošteni.
Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1991, uhapšena je i osuđena na šest godina zatvora zbog navodne korupcije i kršenja mera za suzbijanje širenja korona virusa.
Mišel Bačelet, šefica UN za ljudska prava, istakla je da je to bilo „lažno suđenje", dok su ga iz humanitarne organizacije Hjuman Rajt Voč ocenili „sudski cirkus tajnih saslušanja po lažnim optužbama".
Posle puča u zemlji je uvedeno vanredno stanje, koje će biti na snazi do avgusta 2023, objavio je Min Aung Hlaing, general mjanmarske vojske.
Usledili su masovni protesti, a vojnici su koristili bojevu municiju u suzbijanju demonstracija.
Nasilje je preraslo u civilni sukob tokom prošle godine - protivnici vojske su formirali Narodne odbrambene snage.
Najmanje 1.500 ljudi je ubijeno u sukobima, više od 12.000 je uhapšeno zbog protivljenja nasilnom preuzimanju vlasti na ulicama ili preko društvenih mreža, saopštili su iz Ujedinjenih nacija u januaru ove godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar