U mesec i po dana predizbornih borbi u Srbiji, najviše se promenio - svet.

Počelo je kao predizborna kampanja obojena zelenim bojama ekoloških problema, a završava se u najtamnijim nijansama rata i sankcija.

Ruska invazija na Ukrajinu postala je jedna od dominantnih tema i u srpskoj predizbornoj kampanji i tako potisnula u drugi plan mnoge probleme koji mogu da budu odlučujući kada birači uzmu olovke u ruke 3. aprila.

Više od 6,5 miliona građana Srbije toga dana biraće predsednika Srbije na pet godina, poslanike Skupštine Srbije na četiri godine, odbornike u Skupštini Grada Beograda i u još 11 gradova i opština širom zemlje.

Glasaće se na 8.267 biračkih mesta, ali nijedno neće biti na Kosovu - zbog odluke Vlade u Prištini, birači sa Kosova listiće će ubacivati u kutije u Tutinu, Raškoj, Kuršumliji i Bujanovcu.

• Sve predsedničke kandidatkinje u Srbiji - tradicija koju je počela Ljiljana Ćuić
• Zašto se u Srbiji sve manje glasa na izborima
• Politički mjuzikl - stranačke pesme koje su obeležile izborne kampanje u Srbiji
• Ko ima korist, a ko štetu od neodržavanja srpskih izbora na Kosovu

Biračka mesta biće otvorena u nedelju od 7 do 20 časova.

Predizborna tišina, u kojoj nije dozvoljeno izveštavanje ili promocija izbornih kandidata, počinje u noći između četvrtka i petka i trajaće sve do zatvaranja birališta u nedelju uveče.

BBC na srpskom donosi ključne teme koje mogu biti presudne za rezultat izbora u Srbiji.

Sve što treba da znate o izborima u Srbiji

• ZA ŠTA SVE GLASA SRBIJA: Raspisani izbori za 3. april - za šta sve glasa Srbija
• PREDSEDNIČKI IZBORI: Ko su kandidati za predsednika Srbije
• PARLAMENTARNI IZBORI: Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
• IZBORI U BEOGRADU: Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
• LOKALNI IZBORI: U kojim opštinama u Srbiji se bira nova lokalna vlast

Ruska invazija na Ukrajinu

Rat, sankcije, izbeglice, pretnje oružjem i svrstavanje u saveze - teme koje su više podsećale na izborne kampanje devedesetih godina prošlog veka vratile su se u srpski predizborni meč.

Iako se rat u Ukrajini vodi hiljadama kilometara daleko od biračkih kutija u Srbiji, od stranka se u kampanji očekivalo da se odrede o ruskoj invaziji na suseda.

Vlast u Srbiji opredelila se da se priključi osudama ruske agresije kroz rezolucije Ujedinjenih nacija, ali ne i da se priključi ekonomskim sankcijama Evropske unije Rusiji, pravdajući to čuvanjem interesa Srbije.

Nacionalno orijentisana opozicija ovakav stav je ili podržavala ili pojačavala otvorenom podrškom ruskoj invaziji, čak i kroz crtanje ruskih vojnih simbola na sopstvena vozila kojima su predavali birački materijal za izbore u Srbiji.

Proevropska opozicija oprezno se čuvala donošenja stava suprotnog vladajućem, zadržavajući se na porukama da Srbija treba da koordinira spoljnu politiku sa Evropskom unijom ili upozorenjima da će možda doći vreme kada će Beograd morati da se drugačije izjasni o sankcijama Rusiji.

Ipak, uprkos tome što ova tema dominira svetom, ne mora da bude presudna za izbore u Srbiji.

„Ovakvi događaji neće odlučiti izbore u Srbiji jer su se stranke pozicionirale i pre rata u Ukrajini - već se znalo ko su favoriti, a ko ne.

„Ukrajinska kriza je ostavila drugu vrstu pečata: u centar pažnje došla je svetska kriza i uloga Srbije u njoj, a teme koje su dotad dominirale, poput protesta zbog eksploatacije ruda, potpuno su nestale", kaže za BBC na srpskom Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Ova promena tema nekim akterima je i - prijala.

„To najviše koristi vladajućima jer dobijaju prostor u medijima i dodatnu važnost - od njihovih odluka zavisi pozicija Srbije", kaže Bećirović.

On kaže i da ukrajinska kriza nije podelila srpsku politiku i zbog izostanka snažnijih poruka sa Zapada.

„Predsednik Srbije još ima snažnu međunarodnu podršku i to se vidi kroz izostanak snažnijih kritika za neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ali i za vojnu neutralnost, koja se u postojećim odnosima smatra kao važna za stabilnost regiona.

„Takođe, menjanje aktera u dijalogu Beograda i Prištine je nešto što ključni međunarodni akteri ne žele, a posebno to ne žele Sjedinjene Države", zaključuje Bećirović.

Ekologija

Hiljade ljudi na ulicama i putevima širom Srbije krajem 2021. godine tražilo je zaustavljanje eksploatacije litijuma u Zapadnoj Srbiji, čistiji vazduh u gradovima koji su među najzagađenijim na svetu, zaustavljanje gradnje mini hidrocentrala.

Vlast je bila primorana da menja zakone koji su mogli da otvore put ka projektima koje su aktivisti smatrali spornim, a opozicioni prvaci su rado šetali sa građanima, neki neuspešno pokušali i da se nametnu kao vođe protesta.

Tri meseca kasnije, jedan od organizatora protesta Savo Manojlović i sam primećuje da je od ushićenja ekološkim temama vrlo malo toga ostalo u samoj kampanji.

„Čini mi se da su od ove teme u kampanji počeli da beže i vlast i opozicija, a ja smatram da je to velika greška - posebno opozicije.

„Ako vidimo gužve i redove na potpisivanju naše narodne inicijative, podršku javnih ličnosti koje se do sad nisu izjašnjavale, vidimo da je tema ekologije čak značajnija nego neke teme koje ističu vlast i opozicija", kaže on za BBC na srpskom.

Manojlovićeva organizacija Kreni-promeni prikuplja potpise za podnošenje narodne inicijative kojom bi se od Skupštine Srbije tražilo izjašnjavanje o zabrani iskopavanja litijuma i bora.

Pitanje rata u Ukrajini vratilo je na dnevni red u Srbiji pitanje ratova, sankcija i nestašica, pa bi i to mogao da bude jedan od uzroka zašto je tema ekologije ponovo postala - tema za bogate.

Ipak, Savo Manojlović smatra da se taj model ne može primeniti na Srbiju.

„Ljudi mešaju ekologiju u Srbiji sa ekologijom u uređenim zemljama.

„Iako te zemlje ističu bitna pitanja poput klimatskih promena, opasnosti koje dolaze na srednji ili dugi rok, u Srbiji je ekologija pitanje urgentnosti - to nije pomodna politička agenda, nego pitanje opstanka."

Iako se, pre svega u krugovima vladajućih, spekulisalo o njegovom ulasku u politiku, Savo Manojlović na ovim izborima biće glasač.

„Političari često nama aktivistima govore - 'kandidujte se na izborima, pa radite šta hoće'.

„Poruka sa barikada je da nikada u Srbiji više neće biti moguće da neko pobedi na izborima i radi šta hoće, ma koliko glasova da osvoji", kaže on i dodaje da je važno da ljudi odlučuju o politici i kroz narodne inicijative, ali i glasovima na izborima.

Privredni rast i njegova 'tamna strana'

U prethodnim kampanjama, stranke su svoje izborne štihove čuvale za finiš izborne kampanje - od potpisivanja sporazuma i pregovora sa Evropskom unijom, preko otvaranja velikih fabrika, pa sve do džakova glasačkih listića koji dokazuju navodnu izbornu krađu.

Ipak, iako se izbori u Srbiji održavaju na svim nivoima vlasti, upečatljivih momenata koji menjaju tok kampanje - nije bilo.

„Svako ima neku svoju temu koju pokušava da politički naplati, ali nema jedne dominantne teme", smatra profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

Vlast se opredelila da se provoza brzim vozom od Beograda do Novog Sada, postavi lavinu kamena temeljaca, obiđe završene, nezavršene i buduće fabričke pogone, nudeći nastavak dosadašnje politike i tvrdnju da upravo ta politika nosi stabilnost.

Opozicija je želela promene iz korena, iznoseći tvrdnje o korupciji, kriminalu, odsustvu političkih sloboda i neravnopravnosti u medijima.

„Stranke na vlasti imaju tipičnu poruku onih koji vladaju - naglašavaju privredni rast, modernizaciju i investicije.

„Opozicija naglašava tamnu stranu tih dostignuća, cenu ekonomskog rasta, zaduživanje, inflaciju i korupciju", kaže politikolog Vujo Ilić.

Ipak, Stojiljković naglašava da i ove očekivane poruke mogu imati neočekivani ishod.

„Bojim se da će se za pristalice vlasti ponoviti ono što se desilo pristalicama SPS-a posle njihove parole na izborima 1990-ih - Sa nama nema neizvesnosti - pa su se onda desili ratovi, krize, sankcije.

„Ipak, u kriznim situacijama režim je u prednosti jer se s njim zna kakav je i koliki je - čak i kad ste nezadovoljni, ako nema jasne alternative, podržaćete ga."

Politikolog Ilić primećuje da je, iako je debata o privrednoj politici i njenoj ceni sasvim uobičajena, problem u tome što birači ne mogu da dobiju kompletnu sliku, da vide koje su politike i za šta se zalažu predstavnici vlasti i opozicije.

„Mi živimo u medijski polarizovanom društvu i imamo birače koji se prevashodno informišu preko provladinih medija s jedne strane, i drugu grupu koja se informiše preko medija koji kritički pristupaju pitanjima u društvu.

„To dalje definiše kako se birači opredeljuju za koga glasaju", zaključuje Ilić.

Može li izlaznost na izbore biti ključna

Izgleda da su se birači u Srbiji uželeli politike.

Sva istraživanja pokazuju da će na glasanje izaći više ljudi nego u prethodnim izbornim ciklusima, kaže savetnik za istraživanja u organizaciji Crta Vujo Ilić.

Ipak, Ilić kaže da činjenica da će izaći više birača ne ukazuje na rezultat izbora.

„Birači kojima su bliže partije na vlasti sigurniji su i da će izaći na izbore, a i koga će podržati - birači koji naginju opoziciji su manje sigurni oko učešća i neodlučniji su za koga da glasaju.

„Postoji uverenje da je veliki opozicioni rezervoar glasova upravo u tim ljudima koji su neodlučni ili nisu izlazili na izbore, ali smatram da među njima ima i onih koji su bliži stavovima vlasti."

Deo opozicije koji je bojkotovao prethodne parlamentarne izbore u Srbiji sada je ponovo u trci, a biračima često poručuje da bi promena vlasti bila bliža ukoliko na izbore izađe što više glasača.

Povratak opozicije na scenu kao ključan vidi i politikolog Ilić.

„Jedan od glavnih faktora za očekivanje veće izlaznosti je činjenica da je prethodne tri godine opozicija bila van institucija - bojkot parlamenta počeo je pre tri godine, a onda je usledio i bojkot izbora.

„To je dug period za bilo koji politički sistem, pa su posle perioda bojkota narasla očekivanja, i stranaka i građana."

Ipak, do saznanja da li su očekivanja opozicije ili vlasti ispunjena proći će još nekoliko dana, a neizvesnost bi mogla da bude produžena i u samoj izbornoj noći.

Zbog činjenice da se u većem delu Srbije glasa na dva listića, a u dva grada i 11 opština čak na tri, brojanje glasova moglo bi da potraje.

Četrnaestgodina posle jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Od zemalja članica Evropske unije Kosovo nisu priznale Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama - to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk