Punih šest meseci prošlo je od kada su se Beograd i Priština dogovorili da registarske tablice na automobilima privremeno prekrivaju nalepnicama na prelazima.
Ali sada nije jasno da li će taj sporazum biti automatski nastavljen.
Dok kosovska strana kaže da u četvrtak, 21. aprila ističe rok za rešavanje problema registarskih tablica između Beograda i Prištine, srpska strana odgovara da će se nalepnice na tablicama primenjivati „dok se ne postigne dogovor o trajnom rešenju".
Mirko Ilić je zbunjen. Za 15 dana planira da putuje iz Kosovske Mitrovice do Niša kod prijatelja, ali nije siguran kojim će automobilom ići ili koje će tablice moći da koristi.
„Nije mi jasno da li to znači da će Priština opet zabraniti srpske tablice na prelazima i da neću moći da vozim po Kosovu ili da neću moći da se vratim iz Srbije", kaže Mirko za BBC.
U septembru prošle godine, Srbi sa Kosova su organizovali proteste i blokadu prelaza jer su kosovske vlasti odlučile da zabrane ulazak i izlazak sa Kosova sa srpskim registarskim tablicama.
Problem je tada rešen, uz posredovanje evropskih diplomata.
Ali sada su dve strane ponovo na različitim stanovištima.
Dok kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da rok ističe danas (četvrtak), iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije uzvraćaju da to nije tačno.
Radne grupe Beograda i Prištine u Briselu ponovo pokušavaju da se dogovore.
To što Priština i Beograd ne mogu da se dogovore ni oko roka za dogovor, Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa iz Mitrovice, vidi kao „pokazatelj da dijalog ne da ne napreduje, nego da se vraća unazad."
„Ovo je možda najteži trenutak za dijalog Beograda i Prištine", kaže ona za BBC.
„Problemi sa tablicama, nemogućnost sprovođenja srpskih izbora na Kosovu - sve to otežava dogovore koji su postignuti pre više od deceniju", dodaje.
Fatmir Šeholi, izvršni direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa iz Prištine, saglasan je da se sporazumi koje su dve strane potpisale u Briselu u velikoj meri ne sprovode.
„Građani bilo koje nacije nisu dužni da trpe zbog političkih nesuglasica", kaže on za BBC.
Zbog različitog tumačenja dogovora, ljudima na Kosovu i Srbiji nije jasno šta će raditi sa tablicama, kaže Milica Andrić Rakić.
„Ako kosovska strana interpetira dogovor tako da on ističe i da režim stikera više ne važi, to znači da će 21. aprila stati saobraćaj sa Srbijom", kaže ona.
„Ljudi sa srpskim tablicama opet neće moći da uđu ili izađu sa Kosova."
Još veći problem, dodaje ona, jeste ako Priština odluči da ponovo zabrani registarske tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova, kojih ima oko 9.500, kao što je to bilo pre šest meseci.
„Onda ćemo imati potpuno iste scene, ljudi neće moći da voze kola Hitne pomoći ili policije", objašnjava Andrić Rakić.
Upravo tablice sa oznakom 'KM' ima Mirko Ilić.
Ukoliko ih Kosovo ponovo zabrani, sa njima neće moći da se kreće ni po severu Kosova ili da ide do 20 kilometara udaljenog radnog mesta.
Ako ove tablice budu zabranjene, Mirko razmišlja da u Srbiju ode automobilom sa tablicama 'RKS', koje vozi njegova devojka, ali nije siguran ni da će to biti moguće.
Mirko misli da može da se dogodi da vlasti u Prištini ili Beogradu donesu neku novu odluku dok je on u Srbiji, pa da onda neće moći da vrati kola u Mitrovicu, ako, na primer, bude otišao sa 'RKS' tablicama.
„Ne znam koja kola da vozim", kaže Mirko za BBC.
„Neverovatno je koliko političari ne brinu o običnom čoveku, da na dan kada treba da se odluči nešto - mi ne znamo šta će to biti."
Mirko je bio jedan od onih koji su se pre šest meseci takođe bezuspešno uputili u Srbiju.
„Nečuveno", kaže on.
„I tada su mi upropastili planove za put, a sad opet moram da gledam u pasulj."
„Imamo dogovor."
Ovu poruku napisao je Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, 30. septembra 2021. godine, komentarišući privremeno rešenje za srpske tablice kada prelaze na Kosovo.
Uz poruku, Lajčak je objavio tri glavne tačke dogovora, od kojih je treća glasila da će biti formirana radna grupa koja će se baviti problemom nalepnica.
Radna grupa, dodato je, prvi put će se sastati 21. oktobra 2021, a šest meseci kasnije će predložiti i trajno rešenje registarskih tablica između Beograda i Prištine.
Na ovaj dogovor podsetio je Lajčak početkom aprila 2022. godine, posle sedmog sastanka Radne grupe za registarske tablice.
Isti datum pomenuo je i Aljbin Kurti, premijer Kosova, dodavši da će princip reciprociteta biti „srž svakog rešenja".
To zapravo znači da se Kurti zalaže da se i za automobile sa kosovskim i sa srpskim registarskim tablicama primenjuje ista logika na prelazima.
Tako, na primer, ako Srbija prizna kosovske tablice, i Kosovo će priznati srpske, ali ako Srbija odluči da se kosovske tablice i dalje prekrivaju, Kosovo će slediti ovaj primer.
Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Srbije kažu da „21. april nije nikakav rok za prestanak važenja režima stikera".
Sporazum o slobodi kretanja Beograd i Priština potpisali su još 2011. godine u Briselu, uz posredstvo organa Evropske unije.
Ovaj sporazum je omogućio promet ljudi i robe, što do tada nije bilo moguće, a to je bio prvi sporazum dveju strana.
„Prvi uspeh briselskog dijaloga je bilo uspostavljanje slobode kretanja", misli Milica Andrić Rakić.
„Bilo bi tužno da sada dođe do drastičnog narušavanja tog uspeha."
Sporazumom je bilo predviđeno da se ukinu tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova, kao i da se izvrši preregistracija tih vozila na RKS ili statusno neutralne KS oznake, koje izdaju kosovske institucije.
Tablice 'KM' ipak nisu ukinute u četiri opštine na severu Kosova, naseljene većinski srpskim stanovništvom.
Srbija je prihvatila statusno neutralne oznake ''KS', a vozači za 'RKS' tablicama su pri ulasku u Srbiju morali da ih zamene probnim i plate taksu.
Sprovođenje Sporazuma bilo je oročeno na pet godina, pa je 2016. rešeno da se delovi tablica sa statusnim simbolima pokrivaju belim nalepnicama.
Dok je Srbija ubrzo počela da primenjuje sistem nalepnica za kosovske tablice, Kosovo je to učinilo tek pet godina kasnije - u septembru 2021. godine.
Između dva Sporazuma o slobodi kretanja, pre devet godina potpisan je i Briselski sporazum, dokument koji je trebalo da pokaže u kom pravcu idu pregovori i bude kruna dijaloga.
Sporazum je napisan na dve kucane strane, a na njihovom kraju se nalaze parafi tadašnjeg premijeri Srbije Ivice Dačića i Kosova Hašima Tačija.
Ključne odredbe Briselskog sporazuma su:
Iako Sporazum ima 15 članova, brojne stavke i danas nisu rešene, kaže Fatmir Šeholi.
„I dalje postoji problem sa strujom koju Kosovo plaća za Srbe na severu", dodaje on.
Problem je, kaže Šeholi, i Zajednica srpskih opština (ZSO).
Iako detalji nisu dogovoreni, ZSO bi trebala da bude formirana na severu Kosova od četiri opštine u kojima živi najviše srpsko stanovništvo.
Opštine bi trebalo da imaju nadležnosti o pitanjima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
„Ustavni sud Kosova je odlučio da potpisani sporazum o ZSO nije u duhu sa ustavom Kosova", podseća Šeholi na odluku kosovskog suda iz 2015. godine da je ZSO neustavna tvorevina jer se ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Nije rešeno, dodaje on, ni pitanje oko zemljišta za manastir Visoki Dečani.
Ustavni sud Kosova je 2016. godine doneo odluku da 24 hektara zemljišta oko manastira pripada upravo Visokim Dečanima.
Ipak, lokalna vlast u Dečanima odbija da sprovede ovu odluku jer tvrde da je imovina u vlasništvu društvenih preduzeća Apiko i Iljirija, kao i da nikada nije pripadala manastiru.
Kao dodatni problem na severu Kosova, Šeholi vidi i nedostatak više jakih srpskih stranaka.
„Politički pluralizam kod Srba na Kosovu je izuzetno u lošem položaju", kaže on.
„Na Kosovu postoji samo jedan srpski politički subjekat, što ukazuje na apsolutni monopol političke scene, a to je izuzetno nezdravo za sve političke procese na Kosovu."
Na Kosovu je aktivna stranka Srpska lista, koja ima direktnu podršku Srpske napredne stranke, vladajuće u Srbiji.
Ono što jeste dogovoreno, dodaje Šeholi, jeste funkcionalno tužilaštvo i sudstvo na severu Kosova.
Tako su do 2015. opštine sa severa Kosova integrisane u pravosudni sistem Prištine, za razliku od perioda pre toga kada su imali posebne institucije.
I Milica Andrić Rakić kaže da je pozitivna strana sporazuma integracija policije i sudstva celokupnog Kosova.
„To je pojačalo kontakte između ljudi i pobošljalo međuetničke odnose na Kosovu", dodaje ona.
Kada su pre šest meseci blokirani prelazi Jarinje i Brnjak, Mirko je morao da ostavi kola u koloni i delom se vrati peške u Mitrovicu.
„Ovaj put mi se to neće dogoditi", dodaje on.
Vrlo je moguće da će odgoditi put dok se, kaže, „dve strane ne smisle".
Problem sa registarskim tablicama mora dabude rešen kako ljudi ne bi ispaštali, kaže Fatmir Šeholi.
Milica Andrić Rakić je izračunala da se za ovih šest meseci među zvaničnicima iz Evropske unije pominjalo čak osam varijanti kao rešenje.
„Ako ne bude postignut dogovor, to će onda značiti da je došlo do izostanka političke volje", dodaje ona.
Četvrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 2
kosovo
C
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar