U poslednjem pokušaju da pridobiju milione neodlučnih glasača uoči izbora u nedelju, dva kandidata koja se bore za mesto predsednika u Francuskoj razmenjivali su žestoke optužbe.
Cilj Emanuela Makrona je da postane prvi aktuelni predsednik koji je osvojio drugi mandat u poslednjih 20 godina.
On upozorava da je stranka krajnje desnice Marin Le Pen podstaknuta nesrećom i da to može stvoriti društvo mržnje i loma.
Njegova protivkandidatkinja mu odgovora da se on služi starim uvredama ekstremizma i da je to dokaz njegove slabosti.
Aktuelni predsednik vodi u drugom krugu, pokazuju istraživanja javnog mnjenja ali i Le Pen nikada nije bila toliko blizu vlasti, zbog čega su ulozi visoki.
Poskupljenje životnih troškova, od računa za električnu energiju i kupovine hrane do cene gasa, jeste pitanje broj jedan na ovim izborima.
Značaj tog pitanja vrlo rano je prepoznao tim kandidatkinje krajnje desnice.
Oni su obećali da će raspisati referendum o migracijama i zabranu nošenja marama u javnosti.
„Makron ili Francuska", poruka je koju je Le Pen uputila biračima.
Emanuel Makron kaže da su „izbori su poput referenduma na kome se odlučuje o sekularizmu i o Evropi".
On tvrdi da bi ideja o „Evropi nacija" koju zastupa predstavljala kraj Evropske unije.
U televizijskom obraćanju podsetio je na glasanje Velike Britanije za izlazak iz EU i američke izbore kada je pobedio Donald Tramp.
„Nekoliko sati pre Bregzita, više miliona ljudi odlučilo je za koju opciju treba glasati, nešto slično bilo je 2016. godine, kada je nekoliko miliona ljudi glasalo za Trampa.
„Sledećeg dana probudili su se sa mamurlukom", upozorio je Makron.
Marin Le Pen je optužila Makrona da je vređao nju i njene glasače rekavši da u Francuskoj pet godina vlada haos i da bi Francuzi ponovo mogli da otkriju mir i poštovanje.
„Nećemo to naći sa istim čovekom i istom vrstom vladavine", dodala je ona.
Najveći problem za oba kandidata je veliki broj glasača koji neće izaći na izbore ili će ubaciti prazan beli listić.
Istraživanja ukazuju da bi izlaznost mogla da bude najniža od 1969. godine.
„Moja je građanska dužnost da glasam, ali ću ubaciti beli listić jer želim da pokažem nezadovoljstvo ovim sistem", rekao je za BBC jedan glasač.
Nezadovoljstvo Makronovim centrizmom i politikom koju vodi jasno se videlo u prvom krugu, kada je više od polovine biračkog tela podržalo krajnju desnicu ili krajnju levicu.
Svaki peti birač podržao je Žan-Lika Melanšona, kandidata krajnje levice koji se po broju glasova našao na trećem mestu, tik iza Marin Le Pen.
Mnogi Francuzi nisu zaboravili proteste žutih prsluka zbog povišenih cena goriva koji su izbili 18 meseci pošto je Makron došao na vlast.
Rezultati poslednjih anketa pokazuju da bi aktuelni predsednik mogao da osvoji između 53 i 57 odsto glasova, ali nije jasno koga će podržati 7.7 miliona glasača koji su u prvom krugu birali Melanšona.
Anketa Ipsosa rađena u petak, dva dana uoči drugog predsedničkog kruga , pokazuje da 48 odsto ljudi koji su glasali za Melanšona pre dve nedelje ne podržava ni Makrona, ni Le Pen u drugom krugu.
Iako se očekuje da će svaki treći glasač levice podržati Makrona, postoji značajan broj onih koji ga toliko ne vole da bi radije birali kandidatkinju krajnje desnice.
Kampanja se završila u petak u ponoć po francuskom vremenu, a dva tima su sada po zakonu u obavezi da poštuju izbornu tišinu i zaustave izbornu kampanju dok se glasanje ne završi u nedelju 24. aprila.
Dok je zalazilo sunce u Parizu, jedna od zvezda u uspunu Makronove stranke pridružila se partijskim aktivistima u deljenju letaka, što je bio ujedno i poslednji poziv za glasanje.
Žulijan Denormandi, ministar poljoprivrede rekao je da je vlada svesna da nezadovoljnoj javnosti treba približiti vodeću politiku.
„Možda će to biti jedan od ključnih problema za Makrona ukoliko pobedi.
„Svi u politici moraju da razmisle o načinu na koji se politika vodi, donosi i sprovodi, jer ljudi neće glasati ukoliko ne vide da im se život poboljšava", rekao je on.
Izbori su neobični od samog početka, na šta je prvo uticala kovid pandemija, a potom i ruska invazija na Ukrajinu.
Makron je zbog toga bio u kontaktu sa biračima samo osam dana pre početka prvog kruga.
Iako je u početnoj trci učestvovalo 12 kandidata, samo troje je ostvarilo dobre rezultate.
Dve stranke koje su tradicionalno bile na vlasti u Francuskoj dok 2017. godine nije pobedio Emanuel Makron privukle su nešto više od dva miliona glasača.
Kampanja je doživela kulminaciju u TV duelu u sredu uveče, kada su se Makron i Le Pen raspravljali skoro tri sata uživo, a moderatori su se jedva uključivali u raspravu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar