„Koliko imate godina?"
Jedno prosto pitanje, sa veoma jasnim odgovorom.
Ali, za ljude u Južnoj Koreji, odgovor na to pitanje sve je samo ne jednostavan.
U ovoj državi, čim se beba rodi, ona se smatra godinu dana starom.
Čim stigne Nova godina, ona dobije još jednu godinu, što znači da beba rođena u decembru može za samo nekoliko nedelja da ima dve godine.
Ali ovaj „Korejski metod" računanja godišta mogao bi uskoro da se promeni, pošto izabrani predsednik zemlje Jun Suk Jeol traži da se ovaj vekovima stari metod ukine.
Li Jong Ho, šef odbora za preuzimanje dužnosti izabranog predsednika, izjavio je da dolazeća administracija želi da standardizuje način na koji se računa nečije godište kako bi uskladila Južnu Koreju sa ostatkom sveta.
On je rekao da je drugačiji način računanja nečijih godina dovodio do „stalne konfuzije" i „nepotrebnih socijalnih i ekonomskih troškova".
Čini se da neki naširoko podržavaju novi predlog - ali stručnjaci kažu da sumnjaju da će on zapravo biti primenjen.
Postoje tri načina za izračunavanje nečijeg godišta u Koreji.
Zvanično, zemlja koristi međunarodni način računanja, uz pomoć datuma rođenja, u većini pravnih definicija i administrativnih postupaka od 1962.
U zemlji postoji još jedan zvanični način računanje godišta, gde se bebe rađaju sa nula godina, ali dobiju još jednu godinu svakog 1. januara.
Prema ovome, beba rođena u decembru 2020. godine imala bi dve godine u januaru 2022, čak i ako zvanično ne bi napunila dve godine sve do decembra iste godine.
Ovaj metod uglavnom se koristi da bi se definisalo legalno godište za oblasti zakona koje utiču na znatan deo stanovništva, poput služenja vojnog roka ili definisanja godišta maloletnika da bi bili zaštićeni od zlostavljanja.
A potom je tu i metod „Korejskog godišta", koji obično koriste svi u društvu, kada svako automatski ima jednu godinu po rođenju i postaje godinu dana starija za Novu godinu, bez obzira na njegov datum rođenja.
Prema ovim metodima, Kim Te Hjung, poznatiji kao V, iz mega popularnog K-pop benda BTS, rođen 30. decembra 1995, ima 28 godina („Korejsko godište"), 26 godina (međunarodno godište) ili 27 godina (još jedno zvanično korejsko godište).
I za neke je to možda samo brojka - ali godište je nešto što se veoma ozbiljno shvata u Južnoj Koreji.
„Za Južnokorejce, izračunavanje da li je neko stariji od vas ili ne u društvenom kontekstu je važnije nego saznati nečije ime.
„Ključno je za odlučivanje kako ćete osloviti tu osobu ili dodeliti joj titulu koja je neophodna", kaže za BBC Šin Dži Jong, profesor sa katedre za korejski jezik i književnost na Univerzitetu u Koreji.
Tradicija „Korejskog računanja" godišta korene vuče iz Kine i različitih delova Azije, ali Južna Koreja smatra se jedinom zemljom koja još uvek računa godište na ovaj način.
„Globalizacija je učinila da Korejci postanu svesniji međunarodnog godišta.
„To ima uticaja na mlade, jer osećaju da se svet Korejcima podsmeva zbog ovih sistema računanja", kaže Kim Eun Džu, profesorka prava i politike sa Univerziteta Hansung.
Ali ako ostavimo podsmeh po strani, politika ima i konkretne posledice po Južne Korejce.
Neki roditelji, na primer, pokušali su da prevare sistem za registraciju rođenja, zato što se plaše da će njihovo decembarske dete biti u zaostatku u školi, i samim tim, kasnije u životu.
Tokom pandemije takođe je bilo poziva da se godište standardizuje, pošto su zdravstvene vlasti naizmenično koristile međunarodno godište i Korejsko godište da bi odredile granicu za dobijanje vakcina - što je dovelo do opšte konfuzije.
Li je ranije takođe istakao „nepotrebne socijalne i ekonomske troškove" koje pravi Korejsko godište, pozivajući se na sudski slučaj koji je završio na Vrhovnom sudu, zbog konfuzije oko definicija godišta za socijalna davanja i penziju.
Ovo nije prvi put da južnokorejski zvaničnici pokušavaju da odrede jedinstveni metod za računanje godišta.
Dva poslanika su 2019. i 2021. godine podnele predloge sličnog zakona koji naknadno nisu bili izglasani u korejskom parlamentu.
Ipak, eksperti su podeljeni po pitanju šta nova mera znači za korejsko društvo, uprkos tome što se slažu sa predlogom sa administrativne tačke gledišta.
Jang Jo Seung, viši istraživač iz Centra za orijentalne studije Univerziteta u Dankuku, rekao je za BBC da je korejsko godište odraz tradicije i da društvo ne brine previše oko napuštanja tradicije.
„Da li rizikujemo da odustanemo od vlastite jedinstvene kulture i postanemo monotoniji?"
„Ali jedna stvar oko koje svi mogu da se slože jeste da čak i ako međunarodno godište bude usvojeno, malo je verovatno da će ljudi u Koreji - bilo zvanično ili nezvanično - u dogledno vreme prestati da upotrebljavaju svoje „Korejsko godište".
Možda vam ovaj video bude zanimljiv
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar