Srbija, istorija i školovanje: Pet zanimljivosti iz skoro vek duge istorije Univerzitetske biblioteke u Beogradu

Pre 96 godina, ova zgrada bila je prva u Srbiji namenjena specijalno za biblioteku.
Biblioteka
BBC

Milena Jovanović strpljivo čeka na stolici među knjiškim katalogom da joj bibliotekar donese knjige. I tako već 55 godina.

Prvo kao studentkinja, zatim kao doktorantkinja, a onda i kao profesorka Filološkog fakulteta, ova sedamdesetdvogodišnjakinja redovno posećuje Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković" u Beogradu.

„Mi smo se automatski upisivali u Univerzitetsku biblioteku jer smo tako mogli da dođemo do literature koja nije bila dostupna", kaže Milena Jovanović za BBC na srpskom.

Zgrada akademističkog stila biblioteke, koja je matična svim univerzitetima u Srbiji, od ove redovne čitateljke starija je 24 godine.

Kako je zgrada namenski građena za biblioteku, izabran je popularni evropski stil koji arhitektonski podseća na antičko doba - akademizam.

Na mestu nekadašnjeg trkališta, a sada između luksuznog hotela i tehničkih fakulteta, punih 96 godina studenti, istraživači i profesori svakodnevno posećuju ovu zgradu.

Zdanje je udaljeno desetak minuta hoda od Skupštine Srbije i poznato je studentima u Beogradu, kao i mnogima širom Srbije i sveta po enterijeru iz mnogobrojnih filmova.

Milena Jovanović
BBC
Milena Jovanović u Univerzitetsku biblioteku dolazi već 55 godina

Put do 'knjigohranilišta'

Bila je potrebna 21 godina i jedan vičan srpski diplomata u Vašingtonu da bi Univerzitet u Beogradu dobio sopstvenu biblioteku.

Ideja o velikoj biblioteci koja će akademskim građanima biti od koristi potiče još s početka dvadesetog veka, odnosno 1905. kada je i osnovan Univerzitet u Beogradu, navodi se u publikaciji ove institucije „Knjigohranilište Univerziteta u Beogradu - počeci" iz 2021.

hol
BBC
Hol Biblioteke

„Kiša je bila prestala za nekoliko trenutaka čak, poslednjih dana uvek natmureno, nebo se razvedrilo", preneo je dnevni list Politika atmosferu sa polaganja kamena temeljca nove biblioteke 23. juna 1921.

Ipak, navodi se u publikaciji, to nije bio samo polaganje kamena temeljca, već i proslava dvogodišnjeg „mukotrpnog i neizvesnog puta do Biblioteke".

čitaonica
BBC
Čitaonica Endru Karnegi - centralna čitaonica Univerzitetske biblioteke

Od 1919. do 1921, srpski diplomata i pravnik Stojan Grujić zajedno sa suprugom Mejbl Grujić, američko-srpskom humanitarkom, uspeo je da od Karnegijeve fondacije dobije 100.000 američkih dolara za izgradnju biblioteke.

Endru Karnegi bio je američki industrijalac škotskog porekla koji je 1910. osnovao fond za pomoć prosvetnim i socijalnim ustanovama, pre svega bibliotekama.

Jedini uslov koji je bio da novac stigne u Srbiju jeste da grad i država daju besplatno zemljište, pa su se odlučili za nekadašnje trkalište odmah do Tehničkog fakulteta, jednog od pet tadašnjeg Beogradskog univerziteta.

Hol
BBC
Bista Endruu Karnegiju u holu

Ulazeći u Biblioteku, još sa spoljnih stepenica u centralnom delu hola nalazi se bista ovog američkog dobrotvora, a iznad nje i reči sa otvaranja 24. maja 1926.

„Znano budi da ovo knjigohranilište postade i osnova se kao plod blagorodne misli i plemenitog dara Karnegijeve zadužbine i da izvoljenjem od boga bi otvoreno 24. maja 1926."

Po Karnegiju je nazvana i velika centralna čitaonica koja je u stilu engleske renesanse obložena punim drvetom i velikim prozorima, iznad koje se nadvija velika galerija.

Krajem 1925. Biblioteka je izgrađena, a planiralo se da bude otvorena 27. januara, na dan Svetog Save.

Ipak, sačekalo se još četiri meseca kako bi nameštaj, kao i bibliotečki fond bili potpuni.

Od početnog fonda od 170.000 svezaka (što obuhvata knjige, periodiku i naučne radove) do sadašnjih skoro milion zapisa prošlo je gotovo jedan vek, ali i dosta promena.

Evropski duh u Univerzitetskoj biblioteci

Frankofoni centar
BBC
Frankofoni centar ima ulogu promocije francuske kulture

Pisma srpskih studenata krajem devetnaestog veka stizala su sa poštanskim markama iz Pariza, Pešte, Beč, Berlina i drugih gradova širom Evrope.

Neki od prvih doktora nauka u Srbiji dobili su ovu titulu na francuskim univerzitetima i postali, nakon povratka u Srbiju, profesori na fakultetima Beogradskog univerziteta.

Uskim stepenicama koje vode na drugi sprat, na mestu nekadašnjeg knjiškog magacina, s leve i desne strane nalaze se Frankofoni centar i Čitaonica Austrijske biblioteke, nastavak tradicije evropskog duha na Univerzitetu.

„Frankofoni centar služi kao mesto susreta u Biblioteci - a, iako izdvojen kao posebna jedinica, i Biblioteka ga često koristi", kaže Dragana Stolić iz Sektora za naučne informacije i javnost.

Austijska biblioteka
BBC
Članstvo u Austrijskoj biblioteci je potpuno besplatno

Ujedno, u ovim prostorima biblioteke knjige su na dohvat ruke čitaocima, za razliku od ostalog fonda koji se nalazi u magacinskom prostoru.

Član je lako postati - i to besplatno na dva načina: članstvom u Univerzitetskoj biblioteci automatski se dobija članstvo i u ova dva prostora, ali i zasebnim učlanjenjem.

„Austrijska biblioteka funkcioniše i odvojeno, pa čitalac na mesec dana može uzeti 10 knjiga iz našeg fonda od pet hiljada knjiga.

„U našem fondu nalaze se knjige na nemačkom ili na srpskom u vezi sa Austrijom", kaže Šejla Džidić iz Austrijske biblioteke.

Austrijska ambasada podržava rad Biblioteke koja svake godine dobija pedesetak novih knjiga.

Legat
BBC
Biblioteka i nameštaj Isidore Sekulić

Trezor u sobi Isidore Sekulić

Na suprotnom kraju Biblioteke, u sobi u suterenu, novih knjiga nema.

Miris starih knjiga i nameštaja podseća na kućnu biblioteku, što ona i jeste bila.

Sve knjige koje su pripadale Isidori Sekulić ona je usmeno zaveštala Biblioteci u kojoj je najviše vremena provodila, kaže Zoran Bajin iz Odeljenja retkosti koji je smešten u Legatu ove čuvene srpske književnice.

„Isidora nije imala svoj stan, već je živela kao podstanarka čitav život, pa su, osim knjiga nakon smrti doneli i celokupni nameštaj, kao i umetničke slike."

Upravo u ovom prostoru koji je posvećen prvoj članici Srpske akademije nauka i umetnosti i oštroj književnoj kritičarki, iza teških drvenih vrata, u posebnim uslovima čuvaju se neke od najstarijih knjiga u ovoj Biblioteci.

Trezor, kako ga među sobom radnici u ovoj instituciji zovu, čuva rukopisne knjige stare i do 700 godina.

U posebnim kutijama, i nikako bez nežnih pamučnih belih rukavica, Zoran Bajin iznosi neke od najstarijih knjiga.

Beogradsko četvorojevanđelje
BBC
Potrebne su posebne rukavice kada se listaju stare knjige

Među njima, izdvaja se i prva knjiga štampana u Beogradu davne 1552. godine - Beogradsko četvorojevanđelje.

„Na crkvenoslovenskom jeziku, staroj varijanti staroslovenskog jezika koji se u nekim crkvama i dalje koristi u bogosluženju, napisana je zahvalnica sultanu Sulejmanu Veličanstvenom koji je omogućio da se ova knjiga štampa."

Tradicija i kontinuitet pismenosti i kulture, tako je najprostije objasniti postojanje ovakvog odeljenja.

Ipak, Zoran Bajin kaže da uglavnom istraživači i posebno zainteresovani studenti dolaze u Odeljenje retkosti.

„Ne vidim svrhu čuvanja, ako nekoga ne ponese ta šesto godina stara knjiga, da oseti neku vezu sa prošlošću.

„Na sreću, još ima takvih, a i biće."

digitalizacija
BBC
Postoji nekoliko načina digitalizacije

Biblioteka budućeg digitalnog sveta

Osim čuvanja u Trezoru, poslednjih sedam godina Univerzitetska biblioteka digitalizuje fond.

Nikola Krsmanović sa velikom pažnjom rukuje posebnim skenerima koji papir i olovo prenose u digitalni bajt.

„Za svaku publikaciju postoji poseban način na koji se digitalizuje, a onda ide obrada u posebnim programima kako bi bilo sve to čitko."

Najviše pažnje Krsmanović i njegove kolege obraćaju kada digitalizuju retke i stare knjige, ali najviše muka im zadaju one koje su manjeg formata.

„Nekada se dešava da moramo da fotografišemo svaku stranicu aparatom i onda obrađujemo, ukoliko postoji mogućnost da se ošteti", odaje tajnu ovaj bibliotekar.

digitalizacija
BBC
Kada se skenira knjiga, u posebnom programu se poboljšava čitljivost

Rukopisi zaostavštine Isidore Sekulić, digitalizovanje ćiriličnih rukopisa i digitalizacija novina, neki su od velikih projekata ove biblioteke.

Na sajtu, čitaoci mogu da pronađu više od 400.000 digitalnih kolekcija novina.

Dva su razloga za digitalizaciju: čuvanje ukoliko nestane fizička kopija, a i mlađi više vole digitalnu kopiju koju imaju u svako doba na ekranu, u džepu, kaže Nikola Krsmanović.

Na pitanje da li je sve važno digitalizovati - ovaj bibliotekar sa osmehom potvrdno klima glavom.

„I ono što ne vredi ni u papiru treba digitalizovati, jer će neko posle par godina videti sve to i reći 'ovo ne treba nikad više da nam se desi da čitamo'."

Magacin
BBC
Knjigohranilište - magacin knjiga

Magacin

Dok čitav fond ne bude nekada digitalizovan, u rukama su i dalje knjige od papira.

Miris olova širi se još na stepenicama koje vode u podrum Univerzitetske biblioteke.

Veliki fond od oko milion jedinica je potrebno negde čuvati, pa se 1989. došlo na ideju da se podrum Biblioteke proširi i ispod površine zadnjeg dvorišta ka Arhivu Srbije u Karnegijevoj ulici.

U nekoliko prostorija, razvrstane po fondovima i azbučnim redom, nalaze se knjige.

kolica
BBC
Kolica kojima se dopremaju knjige

„Sećam se kao da je juče bilo kako smo sa drugog sprata preko prozora spuštali knjige - svi smo bili prašnjavi, ali konačno smo dobili prostor gde je lako doći do knjiga.

„Zapravo, oni koji su vadili knjige iz polica bili su najviše prašnjavi, a mi koji smo imali sreće da te knjige stavljamo na nove police - i ne baš", prisećaju se kroz smeh Dragana Stolić i Vladimir Živanović „radne akcije" pre više od 25 godina.

Uz zid Magacina nalaze se kolica koja služe za prevoz knjiga od polica do posebnih liftova na ulazu.

Vladimir Živanović nekoliko starih knjiga iz klasične filologije stavlja na kolica i lagano odlazi do jednog od dva lifta.

Lift
BBC
Liftovi kojima se dopremaju knjige iz magacina do čitalaca

Zvonce na odeljenju za izdavanje knjiga daje signal da su knjige stigle iz magacina i ljubazni bibliotekar predaje ih Mileni Jovanović.

„I dalje koristim sve fondove Univerzitetske biblioteke - i digitalne i papirne", kaže ona.

Garderoba
BBC
Ponekad iz Garderobe i vodu prospu za studentima koji kreću na ispit

A u holu, na Garderobi jedna studentkinja izlazi iz čitaonice i uzima torbu.

Garderoberkinja je pita da li ide na ispit, a studentkinja potvrdno klima glavom.

„Srećno, položićeš čim mi to kažemo", otpraća je garderoberkinja i sipa malo vode iz čaše za njom, protiv uroka.


Pogledajte video: Poznati grajm umetnik uči studente da repuju


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC