Hrvatska i LGBT+: Od suzavca i nasilja do istopolnih zajednica i usvajanja dece

Prošlo je 20 godina od prve Povorke ponosa u glavnom gradu Hrvatske, čiji učesnici nisu ni slutili da će nasilje biti prošlost, a prava istopolnih zajednica izjednačena sa heteroseksualnim brakovima.
Zvonimir i Bruno0
BBC
Zvonimir Dobrović (levo) i Bruno Isaković (desno) su u registrovanoj istopolnoj zajednici od 2017. godine

Zvonimir Dobrović i Bruno Isaković 2002. godine nisu mogli ni da naslute da će doći trenutak da se bez straha šetaju držeći se za ruke u centru Zagreba,u koloni nekoliko hiljada ljudi na Povorci ponosa.

Nisu mogli ni da maštaju da će imati sva zagarantovana prava kao heteroseksualni parovi u Hrvatskoj, iako se njihova veza i dalje ne zove brak.

Sve je zvučalo utopijski.

Od suzavca na prvom Prajdu u parku Zrinjevac 29. juna 2002. godine, kada je Isaković pretučen dok se vraćao kući, do 4. juna 2022. godine, kada su im Zagrepčani mahali sa prozora, promene su ogromne.

„Meni je taj prvi Prajd važniji od bilo kog narednog i tamo sam morao biti.

„Danas se moj izostanak ne bi primetio, ali tada je svako od nas dve stotine bio važan jer su krenule promene", kaže Zvonimir Dobrović za BBC na srpskom.

Tokom dvadeset godina, LGBT+ zajednica u Hrvatskoj izborila se za prava kojima je zabranjena diskriminacija, omogućeno registrovanje istopolnih zajednica i data mogućnost usvajanja dece.

Osim u Zagrebu, Povorka ponosa u Hrvatskoj održava se i u Splitu od 2011. godine.

U Osijeku, četvrtom najvećem hrvatskom gradu, parada je održana 2014, ali već sledeće godine nije bilo zainteresovanih učesnika.

Uprkos pandemiji korona virusa, i 2020. godine održan je devetnaesti Zagreb Prajd 19. septembra uz držanje distance.

Dvadeset prva Povorka ponosa održana je 4. juna 2022. godine u glavnom gradu Hrvatske bez incidenata i pod sloganom „Dajte nam naša četiri zida".

Dajte nam naša četiri zida
BBC
Slogan 21. Zagreb Prajda bio je Dajte nam naša četiri zida apelujući da zagrebačke vlasti da LGBT+ zajednici daju prostor gde bi se mogli okupljati

Strah i nasilje prvog Prajda

Kao i pre dvadeset godina, Isaković i Dobrović su 2022. u povorci koja zagrebačkim ulicama prolazi uz ritam bubnjeva i pištaljki.

„Zastrašujuća je bila atmosfera prvog Prajda kada moji sugrađani stoje na ulici gde prolazi povorka i viču, psuju", kaže Bruno Isaković.

Vređanje, psovanje i pretnje učesnicima prvog Gej prajda, kako se tada zvao, samo su bili početak nasilja.

„Ne želimo da plešemo goli ili bilo šta slično, samo hoćemo da nas ljudi čuju i prihvate", rekao je tada Dorin Manzin, jedan od organizatora.

Uz policiju u punoj opremi za razbijanje demonstracija, ali i uz strah od nasilja, prvi Prajd je počeo optimistično.

„Ovo je prilika da pokažemo da smo civilizovana demokratska zemlja i da poštujemo razlike", rekla je za Hrvatsku radio-televiziju Đurđa Adlešić, tadašnja potpredsednica parlamentarne Hrvatske socijal-liberalne stranke.

Tadašnji ministar policije Šime Lučin izjavio je za HRT da će biti potrebno vreme da u Hrvatskoj ljudi prihvate LGBT+ osobe kao sugrađane.

Osim ministra Lučina i potpredsednice HSLS-a, još nekoliko političara i zastupnika u Saboru, hrvatskom parlamentu, pridružilo se šetnji.

Na samom kraju kolone koja je, prema opisima Zvonimira Dobrovića, više ličila na pogrebnu povorku, u parku ispred Hrvatskog narodnog kazališta bačen je suzavac.

„Zagreb je posle završetka šetnje i žurke u Zrinjevcu bio tih.

„Tada su pripadnici ekstremno desničarskih organizacija išli gradom i tražili učesnike."

Da bi sprečila takve incidente, policija je maricama prevozila učesnike povorke do različitih mesta u gradu, odakle bi se bezbedno vratili kućama.

„Mene, mog tadašnjeg dečka i jednu prijateljicu desničari su pratili.

„Kod jednog kioska su nas sustigli i počeli da nas tuku: moj dečko i ja smo dobili nekoliko udaraca palicom u glavu, a prijateljici su rasekli usnu."

Ipak, Isakovića je više bolelo što su se vređanja i pretnje nastavile i posle Prajda.

„Nekoliko meseci posle Prajda, otišao sam sa majkom u crkvu gde je žena vikala na nas da smo bolesni.

„I tada, u crkvi sam primetio da me je prepoznala i da joj je iz očiju isijavala mržnja."

Isaković se potom privremeno odselio iz Hrvatske i otišao u Holandiju na studije umetničke igre.

transparent posven borbi LGBT+ osoba
BBC
„Prvi Prajd je bio pobuna", jedan od transparenata na Zagrebačkom Prajdu 4. juna 2022. godine posvećen Stounvolskoj pobuni 28. juna 1969. godine u Njujorku

Tinejdžerska faza ili borba za prava

Isakovićev partner Zvonimir Dobrović roditeljima je rekao da je gej 1995, sedam godina pre prve zagrebačke povorke.

Tada se i prvi put zaljubio.

„Mislili su da je to neka tinejdžerska faza, ali se o tome nije mnogo pričalo u kući,

„Plašili su se da ne vodim usamljenički život, kakav su vodili gej ljudi u Hrvatskoj do tada", priseća se danas.

Osećao se usamljeno jer nije imao prilike da u Zagrebu upozna druge gej muškarce.

„Na dočecima Nove godine svi bi se muvali, a ja sam bio u ćošku i gledao strejt ljude."

Usamljenost je nestajala samo na retkim gej događajima.

„Trebalo mi je razumevanje, da sa nekim otvoreno pričam i delim iskustvo, ali i da osetim prvi poljubac", kaže.

O LGBT+ osobama se u Hrvatskoj tokom 1990-ih pričalo samo na časovima biologije, kada se obrađuje tema seksualno prenosivih bolesti, i književnosti, pominjanjem Artura Remboa i Pola Verlena, francuskih pesnika s kraja 19. veka koji su bili u kratkoj homoseksualnoj vezi, kaže Dobrović.


Pogledajte video: „Mi smo ponosni učesnici Prajda i ljuti aktivisti"


Posle smrti Franje Tuđmana, prvog predsednika nezavisne Hrvatske, krajem decembra 1999. godine, atmosfera konzervativne i ratnom pogođene države polako je omekšavala, kaže Dobrović.

Pred početak novog veka, u gradu je otvoreno nekoliko gej klubova.

Dobrović je od 2003. godine u organizatorskom timu Kvir festivala, prvog LGBT+ u Hrvatskoj, i kaže da nikada nije bio meta napada.

„Nekoliko puta su mi na ulici dobacivali pogrdne reči za gej muškarca, ali nije to bilo ništa strašno."

Pre dve decenije, znao je da mu je mesto među 200 učesnika prvog zagrebačkog Prajda.

„Danas mi je drago što klinci prvi put dolaze na Prajd da se zabave.

„Za mene više nije važno da li ću ići ili ne - može da prođe i bez mene, ali 2002. je meni mesto bilo u toj povorci."



Povorke ponosa u državama bivše Jugoslavije

Istorija Prajda (Pride - ponos) počinje ispred njujorškog kafića Stounvol In 28. juna 1969. godine.

Ovaj kafić bio je mesto okupljanja LGBT+ osoba, ali i meta njujorške policije.

Upravo zbog policijske brutalnosti prema ne-heteroseksualnim osobama, njujorška LGBT+ zajednica započela je protest.

Tradicija Prajda u zemljama bivše Jugoslaviji takođe počinje iz kafića, ali je u mnogima, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, bilo incidenata, napada na učesnike i sukoba protivnika ovakvih manifestacija i policije.

  • Slovenija

U jednom ljubljanskom kafiću, 8. juna 2001. godine, slovenačkom pesniku Branu Mozetiču vlasnik je zabranio ulazak zbog seksualne orijentacije.

Narednih nekoliko nedelja, svakog petka ljudi su dolazili u kafić, naručivali mineralnu vodu i ostajali dugo, kako bi smanjili zaradu vlasniku.

Nepunih mesec dana kasnije, 6. jula 2001. godine, održan je protest koji organizatori računaju kao prvi Prajd.

  • Srbija

Iste godine, 30. juna u Beogradu je održana prva Povorka ponosa.

Pod sloganom Ima mesta za sve, nekoliko desetina LGBT+ ljudi i njihovih prijatelja okupilo se na centralnom beogradskom Trgu Republike.

Ubrzo se pojavio veliki broj desničarskih ekstremista, navijača, pa i pripadnika Srpske pravoslavne crkve, koji su napali okupljene.

Policija je stajala po strani i reagovala tek kada su njeni pripadnici gađani kamenjem.

U napadima je, prema podacima LGBT organizacija, povređeno više od 40 ljudi.

Nema podataka, međutim, da li je neko od napadača krivično ili prekršajno gonjen i osuđen.

Više o prvom beogradskom Prajdu pročitajte ovde.

Tek 2004. godine je ponovo pripremana Parada ponosa, ali nije održana jer policija nije htela da garantuje bezbednost učesnicima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 2009. godine zabranilo održavanje Prajda, a godinu dana kasnije izbio je sukob između nekoliko hiljada policajaca i huligana u kojima je povređeno oko 150 ljudi.

Od tada je nasilja manje, ali se Parade ponosa i dalje održavaju uz prisustvo velikog broja policajaca.

Političari, među kojima i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, i mnoge javne ličnosti učestvovali su na paradama ponosa.

Beograd je domaćin Euro Prajda 2022. godine, manifestacije koja okuplja učesnike iz evropskih zemalja.


Pročitajte još: Parada ponosa u Srbiji i prava LGBT ljudi


  • Crna Gora

Incidenata je bilo i tokom prve Parade ponosa u Crnoj Gori u Budvi 24. jula 2013. godine.

Protivnici manifestacije, navodi se u izveštaju Radija Slobodna Evropa o prvom Prajdu u Crnoj Gori, uzvikivali su pogrdne slogane i psovke, a uhapšeno je 22 izgrednika koji su kamenicama i flašama gađali povorku.

Nekoliko meseci kasnije, 19. oktobra 2013. godine, održana je Parada ponosa i u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore.

Oko 150 učenika prošetalo je podgoričkim ulicama uz veliko prisustvo policije.

Tokom šetnje došlo je do sukoba između protivnika Parade i policije u kojem je povređeno 20 policajaca i 40 ljudi, koji su prema izjavi policije bili pripadnici „huliganskih grupa".

Naredne takve manifestacije u crnogorskom glavnom gradu protekle su mirno.



  • Kosovo

Prva parada ponosa u Prištini održana je 10. oktobra 2017. godine.

Na toj prvoj paradi, među učesnicima bio je i Hašim Tači, tadašnji predsednik Kosova, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Osim pauze 2020. zbog pandemije, svake godine parade u Prištini održane su bez indcidenata.

Pod sloganom „I u državi i u porodici" 9. juna 2022. održana je šesta parada ponosa u kosovskom glavnom gradu, preneo je Glas Amerike.

  • Severna Makedonija

Posle Beograda, Zagreba, Ljubljane i Podgorice, 29. juna 2019. godine i u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, održan je prvi prajd.

Više od hiljadu ljudi učestvovalo je u Skoplje Prajdu.

Za razliku od ostalih glavnih gradova bivše Jugoslavije, prva Parada ponosa u Skoplju održana je bez incidenata.

Usled pandemije korona virusa 2020. godine, Skoplje Prajd održan je virtuelno, a naredni je organizovan godinu dana kasnije, ponovo na ulicama.

Treći Skoplje Prajd pod sloganom „Izađi za ljubav" održan je 25. juna 2022. godine, a glavnim skopskim ulicama šetalo je nekoliko hiljada učesnika.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Penadarevski i predsednik vlade Dimitar Kovačevski podržali su održavanje Parade ponosa, a u šetnji su bili i predstavnici vlade.

„Ovo je jedan od značajnih demokratskih događaja" u Severnoj Makedoniji, rekao je Kovačevski.

  • Bosna i Hercegovina

Prva Povorka ponosa u Bosni i Hercegovini pod sloganom „Ima izać'" održana je bez incidenata 8. septembra 2019. godine.

Kao i u Skoplju, sarajevska Povorka nije održana 2020. zbog pandemije, a naredne 2021. godine Parada je protekla, takođe, mirno.

Istog dana, kao i u Skoplju, 25. juna 2022. održana je treća Povorka ponosa u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

Pod sloganom „Porodično okupljanje", ali i pod prismotrom policije zbog kontraskupa, nekoliko hiljada učesnika nosili su, između ostalih, i ove transparente: „Zakoni za sve porodice", „Nisam kriv što sam kvir", „Zaslužujem život bez nasilja".

„Evo nas ispred vas, van naša četiri zida. Pokazujemo da život nije i nemože da se svede na ta četiri zida. Tu smo i ne idemo nikuda.

„Svi kordoni policije, betonske ograde znače četiri zida. Ne nasilju apsolutno da prihvatanju i zajedništvu. Želimo da gradimo sigurnu budućnost za sve LGBTIQ+ ljude", poručila je Dina Bajrektarević iz Organizacionog odbora parade, prenelo je sarajevsko Oslobođenje.


zidovi
BBC
Rušenje zidova u Hrvatskoj od 2002. godine

Kako je LGBT+ zajednica osvajala prava u Hrvatskoj

Godinu dana posle prve povorke, 8. jula 2003. godine, tadašnja vladajuća koalicija levog centra na čelu sa Socijaldemokratskom partijom usvojila je zakon o izjednačavanju prava istopolnih zajednica sa nevenčanim heteroseksualnim zajednicama.

Tri godine kasnije, Šime Lučin, ministar policije u vreme prvog prajda, a sada zastupnik u Saboru iz Socijaldemokratske partije predložio je zakon o registrovanim istopolnim zajednicama.

Ovaj predlog, kojim se tražilo proširenje prava, poput prava na nasleđivanje, prava iz zdravstvenog i penziono osiguranja, imovinsko-pravnih odnosa odbačen je u Saboru.

Referendumom 2013. godine, voljom većine izašlih, u Ustav Hrvatske je uneta definicija braka kao zajednice muškarca i žene.

Iste godine je održan i najmasovniji Prajd, sa oko 15.000 učesnika koji su se protivili ovom potezu.

Tri godine kasnije, 2016, poslanici hrvatskog parlamenta usvajaju Zakon o životnom partnerstvu po kojem je omogućeno registrovanje istopolnih zajednica koje imaju sva prava kao i heteroseksualne.

Bruno i Zvonimir
BBC
Bruno i Zvonimir, ravnopravni istopolni parneri, 20 godina nakon prvog prajda

Međutim, Zvonimir Dobrović njegovog partnera Bruna Isakovića zove mužem.

„On mi i jeste muž - sve je kao u braku, samo što nam Ustav to zabranjuje da kažemo.

„Ali meni je to isto."

Njih dvojica su 2017. godine bili među prvih 200 istopolnih parova koji su se registrovali u Hrvatskoj.

Za razliku od mnogih koji su organizovali intimne proslave, njih dvojica su se odlučili za „veliku mrsnu gej svadbu".

U zagrebačkom Muzeju savremene umetnosti organizovali su prvu gej svadbu sa oko 200 zvanica, a sav novac koji su dobili, ustupili su umetnicima.

Dobroviću je ovo drugi brak, ali prvi u Hrvatskoj - prvu zajednicu registrovao je u Brazilu jer u Hrvatskoj za to nije bilo zakonskog osnova.

U jednom od mnogih rastajanja na aerodromu da bi poštovali zakone i ograničenja u broju dana koje je njegov brazilski partner smeo da provede u Hrvatskoj, rastali su se i poslednji put: Dobrovićev partner se vratio u domovinu, gde je iznenada preminuo.

„Da se vratio i da mu je pozlilo u Hrvatskoj, ne bih imao nikakva prava kao partner."

Danas je drugačije.

Nekoliko dana pre održavanja ovogodišnjeg, 21. Zagreb prajda, Ustavni sud Hrvatske je, posle šest godina dugog procesa Mladena Kožića i Ive Šagote, dozvolio istopolnim parovima da usvajaju decu.


Pogledajte video: „Čestitamo bebu, ali bismo i mi tako"


Zvonimir Dobrović i Bruno Isaković neće ući u ovaj proces jer ne žele decu, ali im je drago što postoji mogućnost roditeljstva.

Sada je potrebno, kaže Dobrović, očuvati sva prava.

„Sva ta prava su na krhkim nogama i moguće je da se ponovo u nekom trenutku borimo za njih, ako dođe neka konzervativna opcija na vlast.

„Obrazovanjem možemo da osiguramo prava i to je ono što nam je sada potrebno, da novim generacijama kažemo da seksualno opredeljenje nije identitet i da nas ne čini lošim ljudima", kaže.


„Mržnja nije porodična vrednost"
BBC
„Mržnja nije porodična vrednost", jedan od transparenata na 21. Zagreb Prajdu 4. juna 2022. godine

Prava LGBT+ osoba u bivšoj Jugoslaviji

Istopolni odnosi se u većini država bivše Jugoslavije od poslednje decenije 20. veka ne smatraju krivičnim delom.

Međutim, istopolne zajednice su omogućene samo u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.

Iako je u Srbiji još 2010. godine urađen prvi nacrt zakona o istopolnim zajednicama, do danas takav akt nije usvojen.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokrenulo je krajem decembra 2021. proceduru za usvajanje zakona o istoplonim brakovima.

Ali kada je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, krajem aprila iste godine rekao da ne bi potpisao zakon, od procedure se odustalo.

Istopolne zajednice ne priznaju Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo.

Vlada Federacije BiH je prihvatila 2018. godine inicijativu da se napravi zakonski okvir za prihvatanje istopolnih brakova.

Drugi entitet BiH, Republika Srpska, nije razmatrala ovu inicijativu.

U Severnoj Makedoniji je 2013. i 2014. godine tadašnja vladajuća partija VMRO-DPMNE pokušala da usvoji zakon koji definiše brak kao zajednicu muškarca i žene.

Taj predlog usvojen je u severnomakedonskom Sobranju 2015. godine, a o registrovanim istopolnim zajednicama se nije raspravljalo.

Nacrt Građanskog zakonika u kome je definisana i registracija istopolnih zajednica predložen je Skupštini Kosova početkom 2022. godine.

U nacrtu je predviđeno da bude dozvoljena „registracija građanskih zajednica istog pola", a posebnim zakonom bi se regulisali uslovi i postupci.

Međutim, na sednici kosovske skupštine 16. marta 2022. godine, ovaj nacrt Građanskog zakonika dobio je 29 glasa „za" od 77 prisutnih poslanika i nije usvojen.


prajd zauvek
BBC
21. prajd u Zagrebu

'Zagreb više nije Zagreb bez Prajda'

Za saobraćaj zatvorene ulice kojima prolazi povorka, stotinak policajaca koji obezbeđuju šetnju i manje straha učesnika parade - tako izgleda Zagreb prajd, 20 godina kasnije.

„Već desetak godina, u Zagrebu nije opsadno stanje kada se održava prajd", kaže Ivan Šestan, predvodnik 21. Zagreb prajda, za BBC na srpskom.

Atmosfera nije karnevalska, ali ozarena lica učesnika pokazuju da su zadovoljni izborenim pravima.

„Treba se kontinuirano boriti za svoja prava, jer ona za koje smo se izborili moraju da budu zagarantovana", kaže Filip Mustapić iz Splita za BBC na srpskom.

grupa koja su se predstavili kao katolička omladina
BBC
„Mi vas volimo, Isus vas voli - vreme je da prekinete vaše sodomske odnose, tu smo za vas"

Desetak mladih ljudi, koji se predstavljaju kao katolička omladina, dočekuje povorku na centralnom zagrebačkom trgu Bana Jelačića.

Bez pogrdnih reči, obratili su se povorci.

„Mi vas volimo, Isus vas voli - vreme je da prekinete vaše sodomske odnose, tu smo za vas", rekao je jedan od njih preko megafona.

Učesnici su im samo odmahnuli i krenuli na žurku.

„Zagreb više nije Zagreb bez Prajda", zaključuje Zvonimir Dobrović.


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pogledajte video: Prvi put s mamom na Prajd


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Aleksej

    30.06.2022 11:20
    Xexe
    Drago mi je zbog brace Hrvata ;)
  • Janis

    29.06.2022 20:03
    Duga
    Bravo za Hrvatsku.Ispod duge ima mesta za sve ljude koji vrednuju ljubav

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC