Žene, porođaj i pravo na izbor: „Nisam imala snage da se suprotstavim“

Smrt jedne žene i njenog ploda u Senegalu, nakon što su ignorisane molbe da joj se uradi carski rez, pokrenula je žestoku raspravu o ophođenju prema ženama tokom porođaja. Žene iz svih krajeva sveta govore za BBC o iskustvima dok su se porađale.
Marilanda standing next to a pregnant woman's baby bump on the left hand side
ADRIANA MEDEIROS
Iz Svetske zdravstvene organizacije tvrde da je sve veća nejednakost između visoke stope carskih rezova u nekim zemljama i nemogućnosti pristupa ovom medicinskom zahvatu koji spasava živote na nekim drugim mestima

Priča o Astou Sokni iz Senegala izazvala je nezadovoljstvo širom zemlje posle njene smrti tokom porođaja.

Astou je bila u tridesetim godinama, a ona i njen fetus su umrli prošlog meseca, nakon što se navodno porađala 20 sati.

Lekari su ignorisali njene molbe da urade carski rez zato što „on nije bio zakazan", navode lokalni mediji.

Tri babice su optužene zbog toga što nisu pomogle osobi u opasnosti i svaka je dobila uslovnu kaznu od šest meseci.

Astouin slučaj pokrenuo je žestoku raspravu o tome koliko žena se ne oseća osnaženo kad je u pitanju odlučivanje o porođaju.

'Nisam imala snage da se suprotstavim'

Đulijana Kastiljo
GIULIANA CASTILLO
„Osećate kao da imate izbor, ali istovremeno deluje kao da ga neće uvek poštovati ili sprovesti kako ste očekivali"

Đulijana Kastiljo porodila se carskim rezom i na svet donela ćerku u avgustu prošle godine.

Ali kaže da joj je to iskustvo ostavilo traume.

Bila je primljena u bolnicu u Londonu nakon što je imala kontrakcije skoro nedelju dana.

Budući da joj je to bila prva trudnoća, želela je da se porodi prirodnim putem, ali nije odbijala carski rez u slučaju da bude potreban.

„Oduvek sam želela da se porodim bez anestezije i bila sam sigurna da neću uzeti lekove protiv bolova, ali bila sam fleksibilna po tom pitanju", kaže ova dvadesetšestogodišnja asistentkinja na fakultetu.

Ali nakon više od 12 sati provedenih u bolnici, uz kontrakcije koje su dolazile i odlazile, Đulijana je zatražila da joj urade carski rez.

„Počela sam da se osećam veoma slabo i tad sam ih pitala da mi urade carski rez.

„U tom trenutku nisam želela da mi indukuju porođaj", kaže ona.

Đulijana navodi da babica iz druge smene nije uvažavala kako se oseća i tvrdila je da ona nije smela da bude primljena u bolnicu, budući da joj porođaj nije krenuo.

„Odbijala je da prihvati kako se osećam i, da budem sasvim iskrena, plašila sam se, nisam želela da idem kući.

„Iako su mi govorili da je moja beba u redu, jako sam se plašila jer nisam imala nimalo snage", kaže ona.

Dodaje da je probala sve, ali da je bila iscrpljena i više nije mogla da izdrži situaciju u kojoj se nalazi.

„Sećam se da sam pozvala broj za medicinsku pomoć Nacionalne zdravstvene službe zato što sam bila očajna i objasnila im situaciju preko telefona, ali su mi rekli da ne mogu da mi pomognu zato što sam već u bolnici", navodi.

Đulijana kaže da su se stvari promenile nabolje kad je u smenu došao drugi tim.

Nova babica je bila preduzimljivija i uveravala ju je da će sve biti u redu.

„Bila sam toliko umorna da je počelo da mi se muti pred očima, plakala sam, ali me je ona saslušala i pokazivala da joj je stalo", priseća se.

Đulijana je dobila epidural, sintetički oksikotin koji ubrzava kontrakcije, a probušen joj je vodenjak da bi joj bilo lakše da se porodi.

Đulijana i njena ćerka
GIULIANA CASTILLO
Đulijana je dobila ćerku carskim rezom posle tri dana provedena u bolnici

Na kraju je Đulijana odvedena u operacionu salu na carski rez.

To se desilo kada su srčani otkucaji njene bebe počeli da se usporavaju nakon što se već napinjala oko sat vremena.

„U operacionoj sali su počeli da govore da će upotrebiti vakuum i forceps, ali sam osećala da nemam snage da se suprotstavim, pa su na kraju to i uradili", navodi.

Đulijana kaže da iskustvo žene tokom porođaja umnogome zavisi od tima zdravstvenih radnika, uprkos svim prethodnim pripremama i planu porođaja.

„Osećam kao da imam izbor, ali to istovremeno neće uvek biti poštovano ili biti onako kao što vi očekujete.

„Osećala sam se stvarno usamljeno tokom čitavog procesa, iako je moj muž bio prisutan, a ta usamljenost je prilično traumatična, posebno očajanje zbog neznanja šta treba da se radi", objašnjava ona.

Đulijana planira kraj sebe da ima dulu koja će joj pružiti više podrške i usmeravanja prilikom sledeće trudnoće.

„To je jedan vrlo poseban trenutak i vi zaslužujete da se osećate zaštićeno, a ne kao da uznemirivate nekog ili ga kinjite zato što se osećate veoma ranjivo", kaže.

Lekari su posle porođaja objasnili da ona nije mogla da izgura bebu zato što joj je glava bila u pogrešnom položaju.

„Pomislila sam zašto to nisu primetili ranije, jer to bi me poštedelo mnogo bola.

„Mislim da u Velikoj Britaniji postoji tendencija da se izbegavaju carski rezovi, dok ih u Argentini, odakle dolazim, rade prečesto, tako da su obe zemlje u ekstremu, a ne bi trebalo da je tako", kaže.

Iz bolnice su za BBC naveli da ne komentarišu pojedinačne slučajeve, ali da „uvek nastoje da obezbede planove nege prilagođene svakom pojedincu i da poštuje plan porođaja koji je unapred dogovoren".

Kakva je globalna situacija?

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) tvrde da je sve veća nejednakost između visoke stope carskih rezova u nekim zemljama i nemogućnosti pristupa ovom medicinskom zahvatu koji spasava živote na nekim drugim mestima.

Astou Sokna
Family of Astou Sokhna
U izveštajima se navodi da su lekari odbili zahtev Astou Sokne da joj se uradi carski rez

U slučaju Astou, ona je tražila carski rez i rečeno joj je da ne može da ga dobije, ali izveštaj SZO iz prošle godine ukazuje na to da su carski rezovi zapravo u porastu širom sveta.

Svaki peti porođaj u svetu je carskim rezom i SZO kaže da se u nekim slučajevima oni izvode kad „za njima nema potrebe iz medicinskog ugla", čime se žene ugrožavaju.

To je nešto sa čim može da se poistoveti Marilanda Lopes De Lima, akušerska medicinska sestra i osnivačica Brazilskog udruženja akušera i akušerskih medicinskih sestara (ABENFO Nasional).

„Žena bi trebalo da može da odlučuje na koji način želi da se porodi", kaže ona.

Brazil ima drugu najveći stopu carskih rezova na svetu, prema SZO.

Marilanda veruje da je ključni razlog za to taj što je medicina tokom čitave istorije „korišćena za kontrolisanje žena".

Marilanda Lopes De Lima
ANDRIANA MEDEIROS
„Žena bi trebalo da odlučuje o tome kako žel da se porodi", kaže Marilanda Lopes De Lima, akušerska medicinska sestra

„Medicina je preuzela kontrolu nad našim telima i mi želimo naša tela nazad.

„Naše telo je naš prvi dom. Ono je svetinja i zdravstveni radnici moraju da razgovaraju sa ženom o tome šta ona želi da radi", kaže ona za BBC.

Marilanda navodi da je protiv nepotrebne i agresivne medicinske pomoći pri porođajima, naročito u kontekstu onoga kako se to radi u Brazilu.

Dodaje da je česta „zloupotreba moći", jer se bolnice trude da na silu utiču i standardizuju proces rađanja, koji zanemaruje žensku autonomiju i za posledicu ima „akušersko nasilje".

„Ja nisam protiv carskih rezova", objašnjava ona.

Ali tvrdi da je to „najbolja operacija za spasavanje", a da ne bi trebalo da se smatra „standardnim porođajnim postupkom" i „vrstom porođaja".

'Bila sam u potpunosti obmanuta'

Danijela De Oliveira
DANIELLA DE OLIVEIRA
„Nisam ništa znala zato što mi niko ništa nije rekao, čak i danas ne znam zašto su mi uradili carski rez"

Danijela De Oliveira jedna je od mnogih žena koje su imale carski rez u Brazilu.

Više od polovine porođaja u Brazilu su carskim rezom.

Iz SZO poslednjih godina sugerišu da bi udeo carskih rezova prilikom porođaja idealno trebalo da iznosi između 10 i 15 odsto ukupnog broja.

Danijela je 2013. godine ušla u bolnicu na rutinski pregled, ali joj je njen lekarka rekla da se pripremi za porođaj u 37. nedelji.

„Imala sam carski rez i potpuno sam bila obmanuta dok sam se porađala sa prvim sinom", kaže ova dvadesetdevetogodišnja dula.

Danijela navodi da joj nisu pružili alternativu carskom rezu od trenutka kad je saopštila zdravstvenim radnicima da je trudna.

„Bila sam otvorena centimetar i nisam osećala nikakvu nelagodu ili bol", dodaje.

Kaže da lekari nijednom nisu uvažavali njena pitanja o prirodnom porođaju.

„Moj lekarka je doslovno insistirala na zahvatu, a da pre toga nije potegla to pitanje ili razgovarala sa mnom o tome unapred", priseća se.

Danijela je dobila uputstva i vratila se u bolnicu.

„Pitala me je da li sam spremna za prirodni porođaj, dok je istovremeno imala čitav tim spreman za carski rez.

„Ušla sam u operativnu salu i onda se rodio moj sin, tako da imam samo bljeske sećanja na ono što se dogodilo, zato što sam bila pod sedativima", navodi.

Danijela je mogla da doji i ima prvi kontakt sa sinom tek tri sata nakon što je on rođen.

„Prvi trenuci njegovog rođenja su nekompletna sećanja u mojoj glavi.

„Tokom ta tri sata, koliko sam bila odvojena od sina, nisam znala šta su mu radili, da li je dobijao neke lekove ili je prolazio kroz neke procedure.

„Nisam znala ništa jer mi niko ništa nije rekao - a sve do dana današnjeg ne znam zašto sam imala carski rez", kaže ona.

Danijela De Oliveira
DANIELA LEITE
Danijela je nedavno postala kvalifikovana dula i podržava žene tokom trudnoće i porođaja

Sada Danijela kaže da radeći kao dula pomaže da osnaži druge žene tokom njihovih trudnoća.

„Osećala sam veliku grižu savesti što sam dopustila da moj sin prođe kroz sve ono kroz šta je prošao tokom mog zahvata.

„Trebalo mi je vremena da shvatim da to nije bila moja krivica.

„Informacije nam nisu dostupne, tako da se na kraju sve plašimo bola kad je u pitanju rađanje", kaže ona.

Strah da će se ponoviti istorija

Za Danijelu je pomisao na rađanje uvek bila ukaljana strahom, nakon što se naslušala priča o tome šta je njena majka proživela tokom porođaja.

„Moja majka je crnkinja koja ima veoma taman ten i to je faktor koji je direktno povezan sa onim što je doživela.

„Pretrpela je rasističko nasilje dok se porađala sa mnom", kaže.

Dodaje da lekari nisu čekali da anestezija počne da deluje, tako da je osetila svu bol dok su je zasecali.

„Rekla je lekarima da je boli, ali su joj oni rekli da će ona to moći da podnese", navodi.

Bolnica u kojoj se porađala Danijelina majka više ne radi.

Danijela kaže da su seksizam i rasizam ukorenjeni u brazilski zdravstveni sistem.

„Crnkinje su više pogođene nasiljem tokom zdravstvenih zahvata, to nije nešto što mi samo nagađamo, već je dokazano u više studija."

Istraživanje zasnovano na državnom popisu stanovništva pokazalo je da crnkinjama u Brazilu preti veća opasnost od prolaska kroz neodgovarajuću prenatalnu negu u poređenju sa belkinjama.

A photo of Daniella de Oliveira and a pregnant woman
PILLAR ALVES
Više od polovine porođaja u Brazilu se radi carskim rezom

Kada je drugi put bila trudna, Danijela je odlučila da sve uradi drugačije.

Ali posle prvog pregleda rečeno joj je da se lekari neće odlučiti za prirodni porođaj nakon što je već imala carski rez.

„Izašla sam iz ordinacije apsolutno poražena zato što neću moći da imam porođaj o kom sam sanjala", kaže ona.

Danijela je počela sama da istražuje i prevodi nalaze, jer je bilo vrlo malo dostupnih informacija ženama u njenom položaju.

Pronašla je grupe na Fejsbuku u kojima su žene razgovarale o prirodnim porođajima posle carskog reza.

„To mi je otvorilo oči.

„Konačno sam shvatila kako proces rađanja i trudnoće treba da izgledaju", priseća se.

Tokom naredne trudnoće sa blizancima, Danijela je prošla kroz državni zdravstveni sistem umesto privatni, ali je i dalje nailazila na prepreke.

Kaže da je prvi lekar čekao da njen muž napusti prostoriju da bi pokušao da je nagovori da promeni plan rađanja.

„Bila sam sama, tako da je pokušao da me zaplaši rekavši da će morati odmah da me odvede u operativnu salu, jer su moja deca u opasnosti.

„Ali ovaj put je naišao novu, a ne na staru Danijelu", kaže ona.

Srećom po nju, još uvek je imala trudove kad su u smenu došli novi lekar i babica koji su podržali njenu odluku da se porodi prirodnim putem.

Danijela je opisala porođaj sa blizancima kao trenutak ponovnog rođenja.

„Osećala sam se kao da sam ponovo rođena, bilo je to istinski oslobađajuće iskustvo", navodi.

U vreme objavljivanja ovog teksta, bolnice u kojima je bila Danijela nisu odgovorile na BBC-jev zahtev za komentar na njene tvrdnje.

Georgija Demofanus
BBC
Georgija kaže da mnoge žene na Kipru misle da će svako dete morati da dobiju carskim rezom, ako je to bio slučaj sa prvim detetom

Kao i Brazil, Kipar je još jedna zemlja u kojoj je više carskih rezova nego prirodnih porođaja.

Georgija Demofanus kaže da su lekari od samog početka imali vlastite planove za tip porođaja koji ona treba da ima.

Lekari su joj rekli da će moći da se porodi prirodnim putem kao što je želela, ali su joj potom uradili carski rez.

Georgija savetuje žene da istraže koje su im sve opcije dostupne prilikom porođaja još pre trudnoće.

„Hajde da informišemo žene pre nego što zatrudne, zato što kad ste trudne, jedina stvar koja vam se mota po glavi je želja da vam beba bude bezbedna", kaže ona.

Georgija se porodila prirodnim putem sa drugim detetom.

Navodi da su za nju dragoceni bili mali trenuci koji su sve to učinili prijatnim iskustvom, baš kao i kvalitetna zdravstvena nega.

„Videla sam kako moj dečak piški dok ga je pedijatar previjao.

„Nema tih reči koje bi to mogle da opišu, to je nešto što možete da razumete tek kad proživite", priseća se ona uz smeh.


Amirina borba za porođaj kod kuće:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC