Nekoliko sati posle napada na tržni centar u centralnom ukrajinskom gradu Kremenčuku, lažne i nedokazane tvrdnje počele su da kruže internetom.
Priče su prenosili ruski Telegram kanali i Dmitrij Poljanski, zamenik ambasadora Rusije pri Ujedinjenim nacijama.
Deo priča bile su i glasine da je napad bio „lažan" ili „insceniran" - i ponovljene su na ruskoj televiziji.
U utorak je rusko Ministarstvo odbrane objavilo saopštenje u kojem se tvrdi da tržni centar „ne funkcioniše" i da je bombardovanje obližnje deponije municije izazvalo sekundarni požar u centru.
Te tvrdnje su demantovali ukrajinski zvaničnici.
Šta je istina?
Ova tvrdnja je lažna.
Reporteri BBC-ja na terenu su razgovarali sa kupcima i zaposlenima koji su bili u zgradi u vreme napada.
Nekoliko postova, u kojima se navode podaci o nestalim ljudima koji su tog dana ili radili u tržnom centru ili su išli u kupovinu, objavljeno je na lokalnom Telegram kanalu nekoliko sati nakon napada.
Jedan proruski kanal za „proveru činjenica" sugerisao je da nijedna fotografija iz tržnog centra nije postavljena na Instagram od marta.
Međutim, žena, koja živi u obližnjem selu i redovno ide u kupovinu u Kremenčuk, rekla je za BBC da je tržni centar bio „stalno otvoren" i da ga je njena porodica posećivala najmanje jednom nedeljno.
Takođe je podelila video koji je snimila u tržnom centru 25. juna, na kome se vide otvorene prodavnice i ljudi koji šetaju u zgradi.
Drugi, slični snimci postavljeni na mreži izgledaju čak i noviji, među kojima i video na kanalu Jutjub video koji je očigledno snimljen samo dan pre napada, koji takođe prikazuje kupce i prodavnice koje su normalno otvorene.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u napadu na skladište oružja detonirana municija koja je zapalila tržni centar.
„Oružje i municija zapadne proizvodnje koji se nalaze u skladištu za slanje ukrajinskoj vojnoj grupaciji u Donbasu pogođeni su visokopreciznim udarom", saopštilo je ministarstvo.
Ukrajinski zvaničnici negirali su da je u blizini bilo skladište oružja.
Snimci nadzorne kamere snimljeni u blizini jezera, otprilike 600 metara severno od tržnog centra, na drugoj strani fabrike, pokazuju dva raketna udara u tom području.
U skladu sa tačnim mestima gde su dve rakete pale na video snimku CCTV-a sa snimcima iz vazduha tog područja, čini se da je jedna raketa pala blizu istočnog kraja tržnog centra, dok je druga pogodila severni kraj fabrike, blizu južne ivice bare.
Fabrika koju pominje rusko Ministarstvo odbrane nalazi se otprilike 300 metara severno od tržnog centra.
Zgrade su odvojene zidom, vegetacijom i šinama, pa je malo verovatna tvrdnja da su „sekundarne eksplozije" izazvale veliki požar sa više žrtava u tržnom centru.
Prema ukrajinskom onlajn izdanju Kijev Indipendenta, službenik za štampu regionalne administracije potvrdio je da je fabrika mašina pogođena, pri čemu je dvoje ljudi ranjeno.
Svitlana Ribalko, iz regionalne državne službe za vanredne situacije, negirala je da je u objektu bilo skladišteno oružje.
„To je mesto za pravljenje putne opreme, mašina za izgradnju puteva", rekla je ona za BBC.
„U blizini je i staklenik gde radnici uzgajaju krastavce."
Satelitski snimci tog područja, zajedno sa video snimkom koji je objavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, pružaju dodatne dokaze da su to bile lokacije napada.
Ovaj video takođe podržava raniju ukrajinsku procenu da je raketa bila vazdušno lansirano oružje Kh-22.
Ovo je krstareća raketa srednjeg dometa razvijena 1960-ih, prvobitno za napad na velike ratne brodove.
Postoji i varijanta za kopneni napad.
Oružje je veliko, na tečno gorivo i supersonično, ali neprecizno po današnjim standardima.
Relativno plitak ugao udara dalje ukazuje na njegovu prirodu krstarenja.
Balistička raketa prati mnogo paraboličniju putanju.
Ukrajina kaže da su rakete lansirane sa bombardera u regionu Kursk u Rusiji, udaljenom oko 300 kilometara.
Ova tvrdnja je u suprotnosti sa zvaničnim saopštenjem ruskog Ministarstva odbrane, iako su visoke diplomate poput Poljanskog, zamenika ambasadora UN, opisali napad na Kremenčuk kao „novu ukrajinsku provokaciju u stilu Buče" na Tviteru.
Jednostavno nema dokaza - niti je ponuđen - da je Ukrajina bombardovala tržni centar, ili da je napad „insceniran".
To je najnoviji primer uobičajene taktike koju koriste pristalice ruske vlade - izbacivanje višestrukih, suprotstavljenih narativa, bez dokaza neposredno posle napada.
Tvrdnja je odjek drugih, opovrgnutih lažnih tvrdnji Rusije i njenih pristalica, na primer, da su napad na porodilište u Marijupolju i ubistva civila u Buči u Kijevskoj oblasti na neki način lažirani ili inscenirani.
U objavi na Tviteru, Poljanski je rekao da će napad „koristiti Ukrajina da privuče što je moguće više pažnje kroz promovisanje lažne verzije onoga što se dogodilo" i da „tvit nije u suprotnosti sa objašnjenjem koje je dalo rusko (Ministarstvo odbrane)".
Izveštavaju: Olga Robinson, Šajan Sardarizade, Danijele Palumbo, Kris Partridž, Džošua Čitam i Nik Bik.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Uroš
Shimmy
jel bese isti taj BBC objavljivao na sva zvona da su Rusi pobili sve vojnike na onom zmijskom ostrvu posle onog cuvenog propagandnog slogana "idi na khuj!"...???
kad ono posle ispade svi vojnoci zivi i zdravi, zarobljeni...
ko jednom slaze vise mu se ne veruje!!!
Ne, nisam rusofil, ne ne mislim da eto rusi plasiraju istinu.
Istina? istina je negde tamo...
stara mimi
Članak je neutralnog naslova, ali odmah u rečenici ispod se spominje ruska propaganda, tako da znamo da je u ovom članku reč o antiruskoj propagandi. Dalje ne moramo ni da čitamo. Ko ipak krene dalje da čita, treba da veruje na reč autoru članka da su slike koje on suprotstavlja ruskoj propagandi zaista od prethodnog dana i da je razgovarao s nekom ženom u selu koja je potvrdila to što nam on govori. Treba da verujemo da se u fabrici ne proizvodi oružje (a i sami znamo gde se sve prozvodi i krije oružje u ratnim uslovima).
Jedina činjenica je da se fabrika nalazi 300m od tržnog centra. A ta činjenica ne dovodi u pitanje ni ruski ni ukrajinski scenario događaja.
A šta je za vas istina ili laž zavisi od toga za koga navijate (da, nažalost, baš to, jer mnogi mediji s obe strane navode ljude da navijaju za nekog u ovom nesrećnom ratu).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar