Akušersko nasilje: Gde je na Balkanu dozvoljena pratnja na porođaju

Dok Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na pozitivne efekte pratnje na porođaju, u zemljama Balkana mnoge žene ipak nemaju mogućnost da biraju da se porađaju uz najbliže.
porođaj
BSIP
Prisustvo oca, člana porodice ili prijatelja na porođaju pozitivno utiče na razvoj deteta i oporavak majke, tvrde iz Svetske zdravstvene organizacije

„Ceo tvoj svet je tu" - ovako se Snežana osećala u trenutku kada su ona i muž prvi put ugledali ćerku.

Bilo je to pre četiri godine u jednom beogradskom porodilištu, posle porođaja koji je trajao više od deset sati.

Suprug Nemanja je sve vreme bio pored Snežane.

„Kada smo se dogovorili da ću prisustvovati porođaju, mislio sam da to radim zbog žene, jer njoj znači podrška", kaže Nemanja za BBC.

„Posle svega, shvatio sam koliko je celo iskustvo meni značilo."

Beogradsko porodilište Zvezdara je jedno od retkih u Srbiji u kom je suprugu, venčanom ili ne, prijatelju ili nekom drugom članu porodice, već godinama dozvoljeno da prisustvuje porođaju, osim u periodima kada zbog pandemije korona virusa to nije bezbedno.

„Mi smo bili pioniri, uveli smo pratnju na porođaju pre više od 20 godina u Srbiji", kaže Vesna Stojanović, načelnica Bolnice za ginekologiju i akušerstvo u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, za BBC.

„Vremenom je ta usluga postala hit i naše porodilište je postalo brend za žene koje biraju pratnju jer se osećaju sigurnije u tom, za njih, jako lepom, ali i stresnom trenutku u životu."

Prisustvo oca, člana porodice ili prijatelja na porođaju pozitivno utiče na razvoj deteta i oporavak majke, tvrde iz Svetske zdravstvene organizacije.

O pratnji na porođaju na Balkanu se opet govori i kao o meri kojom se može sprečiti ili umanjiti akušersko nasilje, odnosno psihičko i fizičko zlostavljanje žena tokom porođaja.

Na internetu je tokom leta 2022. pokrenuta peticija da se ženama u Srbiji obezbedi besplatna pratnja.

„Žene koje imaju pratnju se osećaju da uz sebe imaju nekog svog", objašnjava Jelena Ružičić iz nevladine organizacije Centar za mame, za BBC.

„Naša istraživanja su pokazala da se u slučajevima prisustva partnera ili prijatelja, maltretiranje porodilja se mnogo ređe dešava."

Dok je u Sloveniji prisustvo oca ili drugog člana porodice porođaju uobičajena stvar, u zemljama poput Srbije, Crne Gore, Hrvatske ovi slučajevi su sporadični, dok u Bosni i Hercegovini otac može da uđe u porođajnu salu tek poslednjih pet minuta porođaja.

Na pitanje BBC-ja da li je pratnja na porođaju usluga koja je propisana zakonom u Srbiji ili o tome svako porodilište može samostalno da odlučuje, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do trenutka objave teksta.


Pogledajte video: Porođaji na Balkanu: Amirina borba


Zašto je bitna pratnja na porođaju

Žene u velikoj meri vrednuju i imaju koristi od prisustva na porođaju nekoga u koga oni imaju poverenja, navodi se u studiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020.

„Ženama podrška pomaže da se osećaju bezbedno, snažno i samopouzdano", jedan je od zaključaka ove studije.

„Mnogim porodicama znači i prisustvo muža ili partnera na porođaju jer im pruža iskustvo povezivanja."

Muški partneri, koji su pratili žene na porođaju, „često su se osećali da je njihovo prisustvo pozitivno uticalo na odnos sa ženom i novom bebom", navodi se.

Upravo mogućnost da kroz porođaj prođu kao porodica za mnoge roditelje i u Srbiji je važno iskustvo, kaže načelnica ginekologije u KBC Zvezdara Vesna Stojanović.

„Roditelji mnogo toga tokom trudnoće rade zajedno - idu na preglede, u škole roditeljstva, a porođaj je kruna cele priče", kaže ona.

Pratnja na porođaju pomaže porodilji i pruža joj psihički mir i osećaj sigurnosti, što pozitivno utiče na porođaj, ali i period nakon izlaska iz porodilišta, navode iz Unicefa, organizacije Ujedinjenih nacija za zaštitu prava deteta.

„Sigurnost u trenucima velike neizvesnosti - to je ono što pruža pratnja na porođaju ženama", kaže Jasmina Mihnjak, psihološkinja portala Bebac, za BBC na srpskom.

Beba i mama
Getty Images

Drugi važan razlog za pratnju na porođaju, dodaju iz SZO, jeste sprečavanje maltretiranja porodilja, odnosno akušerskog nasilja.

„Kada je još neko prisutan na porođaju, on može da svedoči o maltretiranju ili zanemarivanju tokom porođaja", kažu iz SZO.

Porođaj uz pratnju traje kraće, mnogo ređe se završava uz komplikacije zbog kojih žena mora da ide na carski rez, a zabeleženo je da su žene koje su imale pratnju zadovoljnije celokupnim iskustvom, pokazuju istraživanja.

Žene na Balkanu suočene su sa brojnim izazovima tokom porođaja, pokazalo je istraživanje Sloboda rađanju, sprovedeno 2015. u Srbiji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, BiH i Crnoj Gori.

Na osnovu anonimnih izjava gotovo 3.000 žena, pokazalo se da porođajem, uslovima i odnosu prema porodiljama, nije zadovoljno više od 40 odsto žena u ovim zemljama.

Tokom porođaja je samo 12 odsto žena imalo mogućnost slobodnog kretanja, dok je čak 85 odsto moralo sve vreme da leži, iako je preporuka SZO da se kreću dok imaju trudove.

Skoro dve trećine ispitanica je tokom porođaja bilo žedno, a petina gladno.

„Neke žene posle porođaja ćute mesecima i godinama", kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame, organizacije koja je učestvovala u istraživanju.

„Kada dođu kod nas i ispričaju šta im se sve dogodilo - čujete neverovatne stvari."

Radnicima u porodilištima „nije prijatno kada čuju termin akušersko nasilje", objašnjava Stojanović.

„U poslednje vreme se o tome sve više govori, pa se u KBC Zvezdara trudimo da nam odnos prema pacijentu bude besprekoran, da budemo idealno porodilište."

Ipak, istraživanja SZO govore da ne postoji potreba da se roditelji koji ne žele primoravaju na porođaj uz pratnju.

„Neki očevi su se osećali uznemireno ili uplašeno kad su videli bol partnera", dodaju iz SZO.

„Tako da pratnju uvek treba pripremiti na to."


Virtuelna realnost pomaže pri porođaju:


Gubitak svesti, krv i ljubav: Kakva su iskustva

„Akušerstvo je najkrvavija grana u medicini."

Ovu rečenicu ginekološkinja Vesna Stojanović kaže svakom ko se priprema da bude pratnja ženi, prijateljici, ćerci ili sestri na porođaju.

Kada bi videli veliku količinu krvi, mnogi pratioci bi se onesvestili.

„Treba reći i istinu - muževi su padali kao sveće", dodaje ona.

Zato objašnjava da je, pre nego što uđu u porođajnu prostoriju, pratioci moraju da znaju šta ih čeka, a još bolje je da o tome razgovaraju sa lekarom unapred, pre porođaja, tokom nekog od kontrolnih pregleda.

Uz to, ginekološkinja dodaje da od pratioca traže i da urade određene testove na virusne i bakterijske infekcije, kako ne bi naudili trudnicama i osoblju.

Nemanja je sve vreme ostao svestan, ali priznaje da se u nekim trenucima osećao „jako čudno".

„Nije stvar u krvi i osećaju da se neko koga volite najviše na svetu guši od bolova", kaže on.

„Stvar je u tome da je to potpuno nova situacija za oboje."

Kada se seti porođaja, Snežanina sećanja su pomešana.

„Iskreno, bilo je užasno", priznaje ona.

„Nemanja stoji tamo i sažaljivo me gleda, a ja osećam da mi se cepa utroba."

Ipak, dodaje da ne može ni da zamisli kako bi izgledalo da on nije bio tu.

„U svakom trenutku sam mogla da mu kažem šta mi treba - čaša vode, da ode da se raspita kod doktora, da me pokrije, donese još jedno ćebe", opisuje ona.

„Kao da imate jednu babicu, doduše neobučenu, ali spremnu da pomogne, sve vreme samo za sebe."

Presudan trenutak za oboje došao je na kraju, seća se ona.

Snežana nikako nije uspevala da se porodi i lekarka je već počela da joj „govori da mora jače da gura ili neće biti dobro".

„Uspaničila sam se kao nikada u životu", kaže ona.

„Ali Nemanja je pogledao doktorku ljutito i ona je dobacila - biće sve dobro, ne brinite."

Iako iz ove perspektive Snežana kaže da razume da on tad ne bi mogao ništa da preduzme u medicinskom smislu, misli da je samo prisustvo još nekoga primoralo lekara da se ponaša drugačije.

„Lekarka je spustila loptu, ja sam se smirila", dodaje.

„Pet minuta kasnije, porodila sam se."

Nemanja nije dobio tu mogućnost, ali iz KBC Zvezdara kažu da, kada jeste izvodljivo, daju očevima i da preseku pupčanu vrpcu, kojom je pupak novorođenčeta povezan sa posteljicom majke.

porođaj
BSIP

Pratnja na porođaju: Gde je dozvoljena, a gde nije

Ne zna se tačan broj porodilišta u Srbiji koja dozvoljavaju pratnju na porođaju.

Ova usluga, kaže Vesna Stojanović, načelnica porodilišta Zvezdara, je propisana posebnim pravilnikom bolnice i nema veze sa bilo kojim zakonom na nivou države.

Na samom početku, ova usluga se naplaćivala i samo je suprug mogao da prisustvuje porođaju.

„Vrlo brzo smo prestali da naplaćujemo, a počeli smo da puštamo i sestru ili prijateljicu ili koga bi porodilja već želela", kaže ona.

Usluga je, kaže Stojanović, „lepo funkcionisala".

„Imamo fiksirane paravane između kreveta", objašnjava.

„Oni su omogućavali da se obezbedi privatnost ženama koje se porađaju u isto vreme u prostoriji."

Ipak, Stojanović dodaje da „neka porodilišta često nemaju mogućnost da omoguće pratnju ne zato što to ne žele, već što nemaju dovoljno prostora".

Tatjana Vesović, načelnica ginekologije u Vršcu, žali što njeno porodilište nije na spisku onih koje omogućavaju da otac ili drugi član porodice prisustvuju porođaju.

„Jednostavno nemamo dovoljno prostora", kaže Vesović za BBC na srpskom.

„U jednoj prostoriji se porađa nekoliko žena i, uz osoblje i lekara, nema mesta za još nekoga."

U porodilištu u Vršcu, koje je izgrađeno pre 40 godina, dodaje ona, postoji samo tri kreveta i žene su okrenute jedna drugoj dok se porađaju.

Iako uputstva Svetske zdravstvene organizacije nalažu da su paravani dovoljni da se obezbedi privatnost između porodilja i njihovih pratioca, Vesović kaže da ni za njih nema mesta.


Kako izgleda porođaj u kijevskom metrou:


Dok manje bolnice često imaju samo jednu prostoriju za porođaje, ni velika porodilišta često nisu organizovana tako da mogu da prime pratnju.

U novosadskom porodilištu Betanija, u kojem se dnevno porodi i do 40 žena, kažu da nemaju uslugu pratnje na porođaju, a Jasmina Mihnjak, sa portala Bebac objašnjava da je razlog za to - takođe „nedostatak prostora".

„Da li je to malo ili veliko porodilište, često je potpuno nebitno", objašnjava Mihnjak.

„Kada su se ovi centri gradili, pre nekoliko decenija, pratnja na porođaju nije postojala kao mogućnost, pa ustanove nisu izgrađene tako da mogu da prime veći broj ljudi u prostoriji za porođaj."

U Srbiji je, zbog epidemiološke situacije, pratnja na porođaju trenutno zabranjena, objašnjava Vesna Stojanović.

„Sa Batutom se konstantno konsultujemo oko bezbednosnih pravila tokom korone", kaže ona.

Iz Batuta i Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanje BBC na srpskom da li će i kada biti ukinuta zabrana prisustva porođaju, kao ni koja porodilišta dozvoljavaju pratnju, a koja ne.

U beogradskom porodilištu Narodni front do pandemije korona virusa postojala je usluga pratnje na porođaju, koja se takođe jedno vreme naplaćivala, da bi kratko vreme bila besplatna.

Nakon peticije, koja je pokrenuta krajem jula 2022. u Srbiji, u kojoj se traži besplatna pratnja na porođaju, iz KBC Zemun najavili su da će već od jeseni ova usluga biti dostupna i u ovom beogradskom porodilištu.

Kako je u drugim zemljama regiona

U 24 porodilišta u Hrvatskoj je moguća pratnja na porođaju, dok u tri nije dozvoljena, poslednji su podaci nevladine organizacije Roda, koja je posvećena roditeljstvu.

Za četiri porodilišta aktivisti nisu mogli da dostave podatke.

Porodilišta u kojima je bila dozvoljena pratnja, imala su zbog pandemije dodatne uslove, poput dostavljanja negativnog testa na korona virus, ali i ostale viruse i bakterije.

„Ne postoji zakonsko uređenje kojim se obavezuje ili zabranjuje pratnja na porođaju u Hrvatskoj", kaže Danijela Drandić iz Rode, za BBC na srpskom.

„Tako da je na svakom porodilištu ostavljeno da sami odluče."

Iako praksa nije ujednačena, dodaje Drandić, ona objašnjava da u Hrvatskoj postoji veliko interesovanje porodilja za ovu uslugu.

„U porodilištima u kojima je pratnja konstantno dozvoljena i ne plaća se, čak 80 odsto porođaja se odvija uz pratnju", kaže ona.

Pre samog porođaja, pratioci moraju da prođu kurs prisustvovanja porođaju, a Drandić dodaje da mnogo porodilišta dozvoljavaju da porođaju prisustvuju i članovi šire porodice ili prijatelji, ne samo očevi deteta.

trojke
Getty Images

Dok u najvećem porodilištu u Sloveniji, ljubljanskom, za BBC na srpskom kažu da „dozvoljavaju ocu, ali i drugima da prisustvuju porođaju", u Bosni i Hercegovini je pratnja samo „ceremonijalna".

„Pre pandemije kovida porodilišta u BiH su generalno dozvoljavala pratnju, uz određene uslove, kao što su negativni brisevi nosa i grla i generalno bez naknade", kaže Amila Tatarević, predsednika udruženja Bejbi steps, za BBC.

„Ipak, u većini porodilišta je pratnja mogao biti samo suprug, ali se i on pozivao samo na krajnji ceremonijalni deo porođaja, koji traje svega nekoliko minuta."

Prisustvo kraju porođaja se organizuje, dodaje Tatarević, „zbog oca, kako bi svedočio rođenju deteta, a ne zbog majke koja je prošla sate i dane kontrakcija sama bez podrške".

Čak i u tim situacijama, „na porođaj može da uđe samo otac, a neki drugi član porodice, prijatelj ili dula (obučena osoba koja pruža podršku porodilji)", kaže Amira Ćerimagić, lekarka iz Sarajeva, za BBC.

Nešto su fleksibilniji, kaže Ćerimagić, u privatnim porodilištima, gde dozvoljavaju prisustvo oca tokom porođaja u najvećem broju slučajeva.

„Sa koronom su i ove mogućnosti ukinute, pa sada niko ne može da uđe na porođaj", dodaje ona.

Organizacija Bejbi steps je pokrenula peticiju kako bi se ženama u BiH dozvolilo da imaju pratnju od početka do kraja porođaja, kao i da pratnja može da bude i neko drugi, pored supruga.

„U Sloveniji, sa druge strane, samo 500 kilometara od nas, porođaju može da prisustvuje ne otac, već i bilo ko drugi - prijatelj, dula ili čak fotograf", kaže Ćerimagić.

Kao razlog zašto ne dozvoljavaju pratnju na porođaju, dodaje lekarka, „iz porodilišta najčešće navode nedostatak prostora te da se remeti tuđa privatnost ako se više porođaja odvija u isto vreme u jednoj prostoriji".

„Ali, prema uputstvima Svetske zdravstvene organizacije, ima dovoljno načina da se ispoštuje privatnost i u uslovima ograničenog prostora - poput zastora između dva kreveta", kaže Ćerimagić.

Prisustvo fotografa na porođaju u nekim ustanovama u Sloveniji je odobreno, pa su se pojedini fotografi čak specijalizovali za ovu oblast.

U Kliničkom centru Crne Gore dozvoljeno je prisustvovanje porođaju oca ili drugih članova porodice.

Tokom januara ove godine porođajima je prisustvovalo je 14 partnera, a uglavnom su to bili očevi, kažu iz ove ustanove i dodaju da ohrabruju trudnice i njihove partnere u nameri da prisustvuju porođaju.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • SB

    10.08.2022 10:39
    Iako sam iz Novog Sada, na porođaje sam išla u druge gradove, upravo da bi i muž mogao da prisustvuje. Nadam se da će i u novosadskom porodilištu doći neko novo vreme i neki novi ljudi koji drugačije razmišljaju i odlučuju.
  • Jovan

    10.08.2022 08:40
    Nadam se da ce se obezbediti uslovi u svim porodilistima da otac bude tu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC