Ukrajina i Rusija: Proterivanje ruske vojske biće seizmički zadatak za Kijev

Malo ljudi zna bolje cenu suprotstavljanja ruskom uticaju od Viktora Juščenka.

Bivši ukrajinski predsednik bio je otrovan toksičnom hemikalijom dok je vodio kampanju 2004. godine protiv kandidata kog je podržavala Moskva.

Zatim je predvodio proteste protiv nameštenih izbora, a onda i naredne godine stupio na dužnost.

Dok sedi u drvenoj kući nadomak Kijeva, Juščenko navodi „snagu nacionalnih duha" kao ključni faktor ukrajinske nezavisnosti.

„Danas sa sigurnošću vidim da 42 miliona Ukrajinaca govori jednim glasom. A to nam omogućuje da se suočimo sa svakim neprijateljem, pa čak i sa Rusijom."

• „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
• Bitka za jug: Kada i kako ruska vojska može da započne dalju ofanzivu u Ukrajini
• Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih

Na licu bivšeg predsednika i dalje se vide ožiljci iz vremena kad je bio otrovan.

Ukrajinski Dan nezavisnosti pada tačno šest meseci od dana kada je Vladimir Putin pokrenuo invaziju sa severa, istoka i juga.

U tom periodu, ukrajinska vojska tvrdi da je poginulo skoro 9.000 njenih pripadnika.

UN su potvrdile oko 5.500 smrti civila.

Iako je malo ko mogao da predvidi rat, Juščenko za njega uglavnom krivi ono što doživljava kao istorijsku nesposobnost Zapada da se suprotstavi ruskoj agresiji: najistaknutije 2008. godine povodom sukoba u Gruziji i aneksije Krima šest godina kasnije.

Međutim, on misli da je ultimativni test za Ukrajinu promenio stav prema njoj u svetu.

„Danas je više od 50 zemalja izrazilo solidarnost sa idejama naše borbe. Pružaju nam svaku vrstu pomoći - vojnu, finansijsku i humanitarnu."

Bivši državnik danas se uglavnom bavi stolarstvom.

Okruženi smo desetinama skulptura dok mi bivši predsednik govori o apsolutnom uverenju da Ukrajina može da izvojuje pobedu u ovom ratu.

Što se više Rusija trudi da uvuče Ukrajinu pod svoje okrilje, jači je osećaj nacionalnog identiteta kod ljudi.

U maloj fabrici na levoj obali reke Dnjepar kod Kijeva, Natalijin posao nekada je bio da šije hotelske uniforme, ali sada izrađuje ukrajinske zastave.

Počela je da dobija zahteve od vojnih kontrolnih punktova još u ranim fazama invazije, a sada prima više od 2.500 narudžbi mesečno - ne samo od vojske, već i od firmi.

„Ovo su nam veoma drage boje", kaže mi ona dok se u pozadini čuje zujanje šivaćih mašina.

„Svaki Ukrajinac oseća privrženost ovim bojama i vidimo ih u svemu - u nebu, u žitnim poljima. To nam pruža zadovoljstvo, radost i pozitivna osećanja, zato što je naš rad koristan."

Šest meseci od početka rata, Ukrajina se suočila sa nekim neprijatnim istinama.

Posle više nedelja govorenja o tome, ukrajinska planirana kontraofanziva na jugu, na okupirani grad Herson, tek treba da se ostvari.

Da, bilo je napada raketama dužeg dometa dublje na teritoriju pod kontrolom Rusije, ali ovim ratom sada dominira artiljerijska vatra duž gotovo statične linije fronta.

Do sada su oružja sa Zapada pomagala Ukrajini da održi položaje i ometa ruske linije snabdevanja, ali biće potreban seizmički potres da bi se promenio zamajac i da bi Kijev potpuno potisnuo Rusiju iz zemlje.

Stoga izgleda kao da će se ovaj vojni status kvo nastaviti, po sve veću, nezamislivu cenu za desetine hiljada porodica.

Iako se naširoko smatra ratnim herojem zemlje, predsednik Vladimir Zelenski sve se više nalazi na meti kritika zbog toga kako se pripremio za ruski napad.

Ponajviše zbog odluke da ne uradi ništa povodom upozorenja SAD-a, izjavivši da bi to izazvalo paniku i naškodilo ukrajinskoj privredi.

Drugi simbol ukrajinskog otpora nalazi se u redakciji Kijev independenta.

Ovaj informativni portal na engleskom osnovan je svega nekoliko nedelja pre invazije.

U roku od nekoliko dana, broj ljudi koji ga prati porastao je sa desetine hiljada na milione.

„To je Dan nezavisnosti koji nismo znali da ćemo dočekati", kaže glavna i odgovorna urednica Olga Rudenko.

Ona ovaj medij opisuje kao glas Ukrajine i prozor sveta u nju.

„U februaru, kad je sve bilo strašno neizvesno, nismo znali da li će većina zemlje biti napadnuta ili da li ćemo poginuti", kaže ona.

„To što smo još tu, što možemo da slavimo, velika je stvar."

Skorašnji sporazum, koji je Ukrajini omogućio da nastavi sa izvozom pšenice preko Crnog mora, ostaje jedini diplomatski uspeh tokom ovog rata.

Neki to vide kao osnovu za konačni mirovni sporazum.

Ali on je još daleko, a Ukrajina je već izgubila kontrolu nad petinom teritorije.

Da bi sačuvala nezavisnost, ova zemlja će još neko vreme morati da zavisi od pomoći dela sveta.

Pogledajte video o šest meseci rata u Ukrajini

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk