U ranim jutarnjim satima 29. jula, više od 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika stradalo je u napadu na zatvorski logor broj 120 na ruskoj okupiranoj teritoriji.
Ukrajina i Rusija okrivljuju jedna drugu za napad.
Forenzički stručnjaci govore za BBC o tome zašto ruska verzija događaja ne pije vodu.
Upozorenje: Ovaj članak sadrži eksplicitne opise.
Scene iz zatvorskog skladišta su šokantne.
Na snimcima se vide ugljenisana tela kako leže među šumom metalnih zatvorskih kreveta.
Ispred zgrade, još tela je poređano na betonskoj ploči.
Stradalo je najmanje 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika, a njih 73 je ranjeno u napadu koji je šokirao naciju i izazvao proteste u Ukrajini i inostranstvu.
Ovi ljudi stradali su u otcepljenom ukrajinskom regionu, samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici.
Jelenovka, najbliže selo, nalazi se pod kontrolom proruskih pobunjenika od izbijanja rata na istoku zemlje 2014.
Pošto smo detaljno proučili slike koje su se pojavile iz ruskih izvora, razgovarali smo sa stručnjacima za oružje i forenzičkim naučnicima, u pokušaju da utvrdimo šta se tačno desilo u Zatvoru 120.
Intervjuisali smo i sedam bivših zatvorenika koji su pušteni iz Jelenovke svega nekoliko nedelja pre napada i koji pričaju sumornu priču o tome kako je izgledao život tamo u nedeljama pred napad.
Rusko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na naš zahtev za komentar.
Zatvor, zvanično poznat kao zatvorska kolonija Volnovaka, prvi put je otvoren 1999.
Sada se koristi za smeštaj hiljade zatvorenika - od civilnih dobrovoljaca do ukrajinskih boraca - koje su zarobile proruske snage u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici i južnoj Ukrajini.
Ali među zatvorenicima su bile i stotine boraca iz bataljona Azov.
Ovaj dobrovoljački bataljon osnovan 2014. sa ultradesničarskim korenima, kasnije je restrukturiran kao puk i uvršten u ukrajinsku Nacionalnu gardu.
Posle duge i očajničke odbrane lučkog grada Marijupolja na jugu u prvoj polovini godine, koja se završila u postapokaliptičnom okruženju gigantske gradske železare Azovstal, stekli su reputaciju jednih od najhrabrijih ukrajinskih boraca.
Prema ukrajinskim zvaničnicima i spisku poginulih koje je objavila Rusija, izgleda da je većina ubijenih i ranjenih upravo iz vojne jedinice Azov.
Objavljujući vest o incidentu u Jelenovki, ruska vojska je optužila Ukrajinu za napad i saopštila da je on izveden putem preciznog raketnog sistema poznatog kao HIMARS a koji je Ukrajini poslala Amerika.
„Svu političku, krivičnu i moralnu odgovornost za pokolj nad Ukrajincima snose lično ukrajinski predsednik Zelenski, njegov kriminalni režim i Vašington, koji ih podržava", objavio je na državnoj televiziji Igor Konašenkov, portparol ruskog ministarstva odbrane.
Ruski zvaničnici pokazali su komade HIMARS raketa, navodno pronađenih na lokaciji.
Denis Pušilin, proruski lider samoproglašene separatističke Donjecke Narodne Republike, tvrdio je da je ukrajinska vojska ubila vlastite vojnike da bi zataškala ratne zločine.
Konkretno, te napade na civile, prema tvrdnji Pušilina, naredio je Zelenski lično.
„Svedočanstva zatvorenika bila su dokaz", rekao je Pušilin za rusku televiziju.
„Kijev je odlučio da taj dokaz uništi."
Na satelitskom snimku napravljenom dan posle eksplozije vidi se zgrada oštećena u eksploziji.
Bivši zatvorenici iz ovog zatvora kažu da se ta građevina nalazila u industrijskoj oblasti daleko od glavnih paviljona u kojima su oni držani.
BBC je zamolio šest stručnjaka za oružje i forenziku da prouče dostupne dokaze - satelitske snimke i video snimak pogođene zgrade - kako bi ocenili rusku tvrdnju da je Ukrajina gađala kamp artiljerijskom vatrom.
Njihovi zaključci bili su izuzetno dosledni.
„Nema šanse da je tu štetu napravio višecevni bacač raketa", kaže Bob Sedon, bivši glavni tehnički oficir za municiju britanske vojske.
Razaranje koje može da se vidi na slikama, kaže on, suviše je skoncentrisano.
Uprkos svim neizrecivim užasima iznutra, sama zgrada ostala je relativno cela spolja.
Višecevni bacač raketa kao što je HIMARS, kaže on, izazvalo bi mnogo rasprostranjeniju štetu.
Zatim, unutar same zgrade, sva tela prikazana na snimcima koje su objavili ruski mediji bila su čitava umesto raznesena, ističe doktor Šihan Hetiarači, glavni hirurg i direktor za teške povrede na londonskom Imperijalnom koledžu.
Umesto toga, izgleda kao da su upotrebljeni neki metodi spaljivanja, kaže drugi stručnjak, doktor Salejha Ašan, britanski lekar sa ekskluzivnim iskustvom u ratnim zonama.
Na osnovu ograničenih dokaza koji su bili na raspolaganju, Pit Norton, predavač iz eksplozivne tehnologije i bezbednosti na britanskoj Akademiji za odbranu u Šrivenhemu, kaže da je u zgradu postavljeno „nekakvo eksplozivno punjenje, verovatno pojačano određenom količinom goriva".
Što se tiče namere da se upotrebi takav uređaj, internet stranica SAT-UHO, specijalizovana za podizanje svesti o eksplozivima, rekla je:
„Takav uređaj bi mogao da se upotrebi za izazivanje požara ili uništavanje forenzičkih dokaza."
Jedan kontroverzni dokaz koji nismo mogli nezavisno da potvrdimo bio je telefonski poziv, koji je navodno presrela ukrajinska obaveštajna služba.
Svega nekoliko sati pre nego što je Rusija optužila Kijev za napad, Ukrajinci su objavili taj snimak u javnosti.
Na njemu, dva neimenovana sagovornika pričaju kako je 200 pripadnika Azova premešteno iz njihovog paviljona u izolovano skladište samo dva dana pred napad.
Jedan od ljudi kaže da su ruske „grad" rakete ispaljene u vazduh kako bi se zamaskirao zvuk eksplozije iz skladišta i da je „najverovatnije eksplozivna naprava tamo bila postavljena još ranije".
Kad je BBC od njih zatražio još detalja, ukrajinske vlasti su odbile da daju komentar.
Bez pristupa mestu zločina, nemoguće je reći zasigurno šta se desilo unutar skladišta te noći.
Ali analiza spoljne strane zgrade, dodatno pokazuje da su zatvorenici držani u lošim uslovima.
Eksperti za ratna razaranja iz Obaveštajne službe Mekenzi kažu da su neka tela koja su se nalazila van skladišta mogla biti mrtva još pre požara.
Uz ogradu da su njihova zapažanja zasnovana na samo jednom snimku, oni tvrde da neka tela izgledaju kao da su „izgladnjena ili neuhranjena".
„Loše stanje tela ukazuje na niski stepen brige za ratne zarobljenike u zatvoru Jelenovka", kažu oni.
Analitičari otvorenog koda iz SOAR-a, kompanije za satelitsko mapiranje, ukazuju na još jedan dokaz iz vremena pre eksplozije, gde se vide znaci razrovane zemlje.
Na brifingu su ukrajinski zvaničnici saopštili novinarima da se na tim slikama vide iskopani grobovi i da se zatvor unapred pripremao da sahrani žrtve.
Međutim, te slike samo za sebe nisu dovoljne da dokažu bilo kakav oblik lokacije za sahranjivanje ili namere da se to učini.
Razgovarali smo i sa sedam bivših zatvorenika Zatvora 120.
Pušteni na slobodu svega nekoliko nedelja pre eksplozije, nijedan od njih ne zna zašto su naprasno pušteni zajedno sa desetinama drugih zatvorenika.
Nezavisno jedni od drugih, svi su opisali prenaseljenost u zatvoru, loše sanitarne uslove i da su ih zatvorski čuvari zastrašivali.
Svi oni kažu da im je prvih nekoliko nedelja bilo najteže, tokom kojih su bili ispitivani i procesuirani.
„Mogli ste sve vreme da čujete kako se tuku zatvorenici.
„Istovremeno, puštana je muzika da bi se zamaskirali zvuci ljudi koji vrište od bola", kaže Konstantni Veličko, šofer volonter koji je bio uhapšen dok je pomagao ljudima da se evakuišu iz Marijupolja.
Jednom kad su ih prebacili u regularne paviljone, svi su rekli da su se uslovi tu popravili.
Ali uvek je bio prisutan strah da će biti kažnjeni.
„Upravnik zatvora mi je rekao da smo mi njegovi robovi", kaže Ruslan, koji je držan u zarobljeništvu skoro 100 dana zato što je pomagao ukrajinskim građanima da pobegnu iz Marijupolja.
Pre Jelenovke, on i drugi sa kojima je razgovarao BBC kažu da su držani u drugim ustanovama u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici i opisali su jednako teške uslove.
Hrana je bila dragoceni resurs, kažu bivši zatvorenici, sa prosečnim obrokom koji se sastojao od pola čaše vode, kriške hleba i nekoliko kašika kaše.
Ali svi zatvorenici kažu da su najgore prošli borci iz Azova.
Viktor, ukrajinski policajac, priča o tome kako je čekao u redu da ga pregleda bolničar.
Dvadesetogodišnji borac iz Azova takođe je bio u tom redu sa njim.
„Čovek iz Azova je pretučen odmah po dolasku. To je bilo toliko brutalno da nije mogao da se digne sa kolena", kaže Viktor (promenili smo mu ime radi njegove lične bezbednosti).
„Onda je jedan od zatvorski čuvara povikao: 'Vidi, doneli su nam novo meso!' Naterali su ga da čisti kanalizaciju golim rukama."
Mesec dana kasnije, Viktor se priseća da je u zatvor stiglo još sto boraca iz Azova.
Pošto su se predali u opkoljenoj železari Azovstal 16. i 17. maja 2022, mnogi od tih vojnika prebačeni su direktno u Zatvor 120.
Po dolasku, bili su stavljeni u odvojene paviljone, daleko od drugih zatvorenika, kaže Viktor.
Zlostavljanje zatvorenika iz Azova bilo je neumoljivo, tvrde svi bivši zatvorenici.
„Mnogo su ih mrzeli", kaže Ruslan.
U intervjuu snimljenom posle eksplozije, Ruslan čak tvrdi da je čuo ljude kako planiraju napad.
„Iznova sam čuo rusku vojnike i zatvorske čuvare DPR-a kako govore o tome šta bi se desilo kad bi stavili momke iz Azova u jednu od susednih zgrada i gađali ih raketama."
Svega nekoliko dana po dolaska grupe, 18. maja je stigao Međunarodni komitet Crvenog krsta da „proceni potrebe" ratnih zarobljenika, ali im nije bilo dopušteno da govore sa zatvorenicima licem u lice, rekli su oni BBC-ju.
Mesec dana kasnije, bez pristupa zatvoru ili telima stradalih, porodice žrtava kažu da ne veruju spisku stradalih koje je objavila Rusija.
Ukrajina je pozvala Ujedinjene nacije da im se obezbedi pristup za istragu o onome što je predsednik Zelenski opisao kao „svesni ratni zločin".
Za to vreme, Crveni krst hitno pokušava da pomogne ranjenima u eksploziji.
„Naš prioritet je sada da se postaramo da ranjeni dobiju negu koja će im spasti živote i da se sa telima onih koji su izgubili živote postupa na dostojanstven način", rekli su oni u saopštenju.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
LoL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar