Srbijanka Turajlić, penzionisana profesorka Univerziteta u Beogradu, preminula je u nedelju 25. septembra u 77. godini.
Radni vek provela je na Katedri za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta, ali će ostati upamćena i kao borkinja za demokratiju.
Tokom 1990-ih je bila aktivna članica Narodnog pokreta Otpor, koji je organizovao masovne proteste protiv vlasti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.
Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka i lični prijatelj Srbijanke Turajlić, kaže da je otišla „velika borkinja i izuzetna ličnost, koja se suprotstavljala svemu nečovečnom" .
„Krasila ju je izuzetna građanska hrabrost, nije bilo te naredbe ili straha koji bi njeno herojstvo doveli u pitanje", kaže Čupić za BBC na srpskom.
Kao studentkinja Elektrotehničkog fakulteta dobila je univerzitetsku Novembarsku nagradu, kao i Aprilsku nagradu Saveza studenata Beogradskog univerziteta (1967. i 1968).
Magistrirala je i doktorirala na ETF-u fakultetu, gde se 1969. i zaposlila kao asistentkinja.
Od 1989. radila je kao vanredna profesorka, ali je zbog borbe protiv Miloševićevog režima bila kažnjena - Turajlić je 1998. godine sa još 10 kolega dobila otkaz na ETF-u.
Tada je usvojen Zakon o Univerzitetu koji je dao veću vlast dekanima i rektorima, a njih je postavljao državni vrh.
Profesori su morali da potpisuju nove ugovore koji su bitno ograničavali njihova prava.
Ovi ugovori opisivani su kao „zakletve lojalnosti" državi, a zbog njihovog uvođenja SR Jugoslavija je suspendovana u međunarodnom telu univerzitetskih lidera, Konferenciji rektora Evrope.
Posle otkaza, Srbijanka Turajlić je predavala u Banjaluci, u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine, i Podgorici, glavnom gradu Crne Gore,.
Njen kurs u Beogradu je ukinut.
„Uređenost države ne sme da zavisi od jednog čoveka ma kako sposoban ili harizmatičan on bio.
„Na izborima se ne bira ličnost, već politika, odnosno tip društva u kome želite da živite.
„Što se mene tiče, uvek sam se nadala, a i dalje se nadam, da će pobediti opredeljenje za uređenu pravnu demokratsku državu sa jakom socijalnom zaštitom njenih građana", rekla je u intervjuu za nedeljnik Vreme septembra 2019. godine.
Na Univerzitet u Beogradu vratila se posle petooktobarskih promena 2000, kada je svrgnut režim Slobodana Miloševića.
Od 2001. do 2004. godine, bila je i pomoćnica ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta u vladi premijera Zorana Đinđića.
Zahvaljujući, između ostalog, i njenom angažovanju, Srbija je 2003. pristupila Bolonjskom procesu, jedinstvenom evropskom sistemu visokog obrazovanja.
Za društveno-političko delovanje, Turajlić je 2009. godine dobila je nagradu Osvajanje slobode, koju Fond Maja Maršićević Tasić dodeljuje „za doprinos pobedi demokratije u Srbiji".
„Ako sam ja zaista osvajala slobodu, a mi pogledamo zemlju u kojoj živimo, onda je to izvesno najneuspešniji posao koji sam u životu obavila", rekla je povodom nagrade.
Kada se 2011. penzionisala na profesorskoj poziciji, to nije bio kraj njenog aktivnog učešća u javnom i političkom životu Srbije.
Bila je među osnivačima Pokreta slobodnih građana (PSG), liberalno-demokratske opcije, nastale uoči predsedničkih izbora 2017. godine, a danas parlamentarne stranke.
„Sa neizmernom tugom se opraštamo od naše Srbijanke Turajlić. Njene ideje, politika i želja da Srbija postane moderno društvo zauvek će ostati kamen temeljac naše organizacije", objavljeno je na profilu PSG na Tviteru.
Kao studentkinja, profesorka i vanredna profesorka u penziji, Turajlić je bila svedokinja gotovo svih talasa studentskih protesta u Srbiji.
Studirala je 1968. kada su mladi na demonstracijama tražili demokratizaciju društva u vreme kada je zemljom vladao Josip Broz Tito.
Bila je profesor kada su studenti ustali protiv Slobodana Miloševića i krađe izbora.
U penziji ju je dočekala studentska blokada Rektorata zbog kritika sa vrha vlasti povodom odluke Univerziteta u Beogradu da poništi doktorat Siniše Malog 2019, o čemu je BBC ranije pisao.
Posebno je ostao upamćen govor koji je Turajlić u maju 2000. održala na Filozofskom fakultetu, pisao je nedeljnik Vreme 2009. godine.
„Ja neću da vam kažem: 'Nemojte se suprotstavljati vlasti.'
„Ali vam savetujem, radite to na pametan način.
„Svakako se trudite da izbegnete sukob sa policijom. Čuvajte se, strahovito ste nam važni.
„Ne treba nam 1.300 kaplara. To je ovu zemlju već jednom upropastilo. Nama su potrebni pametni, zdravi i mudri mladi ljudi", poručila je Turajlić studentima nešto manje od pola godine pre petooktobarskih promena.
Pravnik Milan Antonijević, Turajlić je upoznao devedesetih godina, kao momak od dvadesetak godina.
„Često smo se slagali, često se i nismo slagali, ali to je uvek bio razgovor u kojem sam više slušao, nego što sam mogao da doprinesem", kaže on za BBC na srpskom.
Profesorku će pamtiti kao „prilično otvorenu i oštru".
„Ona nije dolazila iz društvenih nauka, ali je mnogo razmišljala o društvu i davala beskompromisne sudove - to je bio stav koji je potreban Srbiji", smatra Antonijević.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 1
kej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar