Od zloupotrebe službenog položaja, preko neovlašćenog fotografisanja i deljenja ličnih podataka, do teških telesnih povreda u pokušaju.
Sva ta krivična dela, prema tvrdnjama studenata koji mesecima blokiraju fakultete i organizuju proteste, izvršio je 17. marta ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zbog čega su protiv njega podneli krivičnu prijavu.
U pratnji kamera i novinara provladinih medija, Vučić je u intenzivnoj nezi Kliničkog centra Srbije u Beogradu posetio teško povređene u požaru u diskoteci u Kočanima, u Severnoj Makedoniji, kada je poginulo 62 ljudi.
O krivičnoj prijavi protiv njega predsednik se do sada nije oglasio, ali je o „slučaju intenzivna nega" do sada govorio više puta, istakavši da je sve bila „njegova volja".
„Ne moraju nikoga da jure, evo i tužiocima da kažem - ja sam odgovoran", izjavio je Vučić u aprilu.
Ovo je treća krivična prijava protiv Vučića u poslednja tri meseca.
U aprilu je jednu, zbog „ograđivanja građana" na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), podneo opozicioni pokret Kreni-promeni, u maju i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
„Krivična prijava protiv Vučića bi morala da se tretira kao svaka druga, zato što je on građanin kao svi drugi", kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, u za BBC na srpskom.
Predsednik Srbije, dodaje, prema zakonu ima imunitet kao narodni poslanik, ali na njega „ne mora da se poziva".
„Normalno bi bilo da ga policija ili javni tužilac pozovu da bude saslušan, kao lice protiv koga je podneta krivična prijava", dodaje Rakić Vodinelić.
Na internetu se mogu naći vesti da je u policiji saslušan samo 2015. godine, posle optužbi Kurira da je učestvovao u iznudi i ucenama bivšeg direktora tog lista.
Studenti već mesecima blokiraju fakultete, tražeći utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.
Zbog toga što, kako navode, njihovi zahtevi i dalje nisu ispunjeni - a vlast tvrdi da jesu - insistiraju na održavanju parlamentarnih izbora, za koje Vučić kaže da će biti krajem 2026. ili početkom 2027. godine.
Krivičnu prijavu prema zakonu može da podnese svako lice, pravno, fizičko ili državni organ koje tvrdi da ima saznanja da je učinjeno krivično delo.
„Prima ih tužilac i ako smatra da ima osnova sumnje, naložiće policiji da izvrši određene radnje, na primer, sasluša određena lica", objašnjava Rakić Vodinelić, nekadašnja kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda opozicione Nove stranke.
Neosnovanu prijavu tužilaštvo može da odbaci.
Politički akteri redovno pokreću krivične prijave jedni protiv drugih, a većina uglavnom ne stigne dalje od novinskog papira i internet portala.
Protiv Vučića je podnet čitav niz, a jedna od zapaženijih bila je ona iz 2019. godine, stigla iz redova njegove stranke - podneo ju je bivši premijer i današnji lider naprednjaka Miloš Vučević.
Razlog je bila „afera Jovanjica", nazvana po kompaniji koja je godinama bila poznata po proizvodnji organske hrane, za koju su mediji tada otkrili da proizvodi još nešto - marihuanu.
Jovanjica je pritom od državne Agencije za finansiranje izvoza dobijala kredite, a redovno su je posećivali i državni zvaničnici, poput nekadašnjeg šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina.
U okviru te afere pominjano je i ime Andreja Vučića, predsednikovog brata, zbog čega je Vučević podneo prijavu protiv obojice, kako bi se „proverile sve činjenice".
„Bila je to bila farsa", smatra Rakić Vodinelić.
„Tužilaštvo je krivičnu prijavu odbacilo, nije našlo osnovu da se sumnja na izvršenje krivičnog dela, zbog čega su predstavnici vlasti u medijima govorili da su braća Vučić oslobođena svake krivice, što nije tačno.
„Krivičnu prijavu protiv istog lica možete da podnosite koliko god hoćete puta - ako i kad dođete do novih dokaza podnećete drugu, u slučaju da je prva odbačena."
Nekadašnji lider opozicione Nove stranke Zoran Živković podneo je 2019. krivičnu prijavu protiv Vučića i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, zbog „nezakonitih radnji i zloupotrebe ovlašćenja u prodaji oružja".
„Nisam dobio nikakav odgovor", kaže Živković za BBC na srpskom.
Boško Obradović, bivši lider opozicionih Dveri, protiv Vučića je podneo dve krivične prijave.
Jednu 2019. godine, tvrdeći da je „politika aktuelne vlasti ugrožavanje teritorijalne celine države Srbije, što je krivično delo", a drugu 2020. zbog „neprijavljivanja krivičnog dela."
Ni on, kako je rekao u kratkom razgovoru za BBC, nikada na njih nije dobio odgovor.
Krivičnu prijavu Saše Radulovića, lidera opozicionog pokreta Dosta je bilo, koji je Vučića, njegovog brata i vrh policije optužio za zloupotrebu službenog položaja, neprijavljivanje krivičnog dela i trgovinu uticajem, Tužilaštvo za organizovani kriminal je 2017. odbacilo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je 2023. i krivičnu prijavu zastupnika udruženja „Uspravna Srbija” Dragana Dobrašinovića protiv Vučića, podnetu zbog krivičnog dela „ugrožavanje teritorijalne celine".
Dobrašinović je nedavno opet podneo krivičnu prijavu protiv Vučića, optužujući ga za terorizam zbog navodne upotrebe zvučnog topa na protestu u Beogradu.
U međuvremenu je usledio i čitav niz privatnih tužbi, u kom slučaju predsednik nema poslanički imunitet.
Upravo je Boško Obradović tužio Vučića za nadoknadu štete zbog povrede ugleda i časti, jer ga je Vučić nazvao „lopovom i fašistom", kako su tada saopštile Dveri.
Prvi osnovni sud naložio je 2021. Vučiću da Obradoviću isplati 200.000 dinara, ali je tu presudu, posle žalbe, ukinuo Apelacioni sud.
U većini tužbi se kao razlog navode slični razlozi - povreda ugleda i časti, uvreda ili iznošenje neistina.
I za većinu nije poznat epilog.
Branislav Jovanović, predstavnik grupe građana „Niš, naš grad", podneo je u aprilu 2025. tužbu protiv Vučića zbog, kako tvrdi, širenja neistina i uvreda u medijima na račun njega i njegove porodice.
Isto je 2024. uradio i opozicioni odbornik Skupštine Novog Sada Miša Bačulov, zato što ga je Vučić „nazvao narko dilerom".
Zbog „povrede ugleda i časti", Vučića je 2023. tužio i generalni sekretar Instituta za evroatlantsku strategiju Kosova Boban Bogdanović, kao i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić 2020. godine
Iste godine je tužbu protiv Vučića podneo i Vojin Rakić, šef Uprave za Evropu Unesko katedre za bioetiku i lider pokreta „Novi 6. oktobar", zbog „iznošenja neistina i uvreda sa ciljem da se naruši njegov naučni i moralni integritet".
Bivši lider opozicione Narodne stranke Vuk Jeremić tužio je 2018. Vučića zbog toga što ga je nazvao „šefom međunarodne bande lopova".
Iz Narodne stranke su kasnije saopštili da se sud pozvao na poslanički imunitet tuženog „uprkos tome što je Jeremić tužio Vučića kao građanina, a ne kao predsednika".
Lider pokreta Dosta je bilo Radulović - bivši ministar u nekadašnjoj Vučićevoj vladi - tužio ga je 2016. zbog „vređanja, iznošenja neistina i omalovažavanja".
U međuvremenu je novinar i advokat Milan Pavica tužio i Vučića i lidera Socijalističke partije Srbije Ivicu Dačića za „godine koje su mu oduzeli politikom koju su vodili 1990-ih".
Nedavno je tužbu protiv Vučića najavio i Đorđe Stanković, opozicioni narodni poslanik iz Niša.
Da je zbog „samopromocije u javnosti", a korišćenjem službenog položaja, u pratnji većeg broja novinara posetio intenzivnu negu Kliničkog centra i ugrozio zdravlje povređenih u požaru.
Tom prilikom, ističu u krivičnoj prijavi, bio je ili „bez adekvatne zaštite" ili je zaštitnu opremu koristio na nedekvatan način, istovremeno prilazeći „neadekvatnu blizu" povređenima.
Dodirivao ih je teško povređenim delovima tela i razgovarao sa njima nakon što je prethodno skinuo zaštitnu masku", dodaju.
Uz to je bez zaštitne opreme, u prostoriji intenzivne nege, kojoj je pristup inače ograničen, održao konferenciju za novinare.
To je, dodaju, prema sopstvenom priznanju, uradio samoinicijativno, bez bilo čijeg odobrenja, a sve da bi stekao „ličnu i političku korist" i „uvećanje političke popularnosti".
Sve te optužbe lider Srpske napredne stranke Miloš Vučević negira, tvrdeći da su sva pravila i procedure ispoštovani.
Vučiću, kako kaže, nemaju šta drugo da stave na teret, pa ga gone zbog „posete povređenima".
Studenti za to vreme ističu da „samo traže odgovornost".
„To nije bio samo bahat gest, već i ponižavanje zdravstva i povređenih ljudi - opečena koža nije reklamni pano, pravda za njih je pravda za sve", izjavio je jedan od predstavnika studenata ispred Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu.
Utvrđivanje ko je odgovoran za taj slučaj bio je šesti zahtev studenata u blokadi uz, između ostalog, utvrđivanje odgovornih za pad nadstrešnice i povećanje državnog finansiranja za visoko obrazovanje.
„Ne moraju nikog da jure, sam sam ušao - ponosni Aleksandar Vučić čija je ideja bila da obnovimo Klinički centar i zato što je tako moderan, ti ljudi su imali gde da dođu.
„Šesti zahtev ispunjen, sam sam to uradio, sam sam kriv", odgovorio je Vučić tada.
Pogledajte video o tragediji u Kočanima: 'Ja sam se spasila, moja sestra nije'
Studenti ga u krivičnoj prijavi sada optužuju i da je „podstrekao snimatelje i novinare" niza provladinih medija, poput Pinka i Kurira, da „neovlašćeno i bez pristanka" povređenih načine njihove fotografije i video snimke.
Kasnije je i „podstrekao urednike" tih medija da te fotografije i snimke objave, takođe bez dozvole povređenih u požaru u Kočanima, ističu.
U međuvremenu je, dodaju, neovlašćeno iznosio u javnost njihove privatne podatke.
„Javni tužilac je taj koji bi trebalo da proceni kvalifikaciju krivičnog dela", kaže Rakić Vodinelić.
„Imajući u vidu da je snimak toga javno objavljen, trebalo bi da ga barem pozove da se izjasni, ali ne verujem da će se to desiti, verovatno će završiti u nekoj fioci".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar