Rusija, Ukrajina i sankcije: Zašto Evropa ne zabranjuje rusko nuklearno gorivo

Iako evropske zemlje veoma javno ističu napore da se oslobode zavisnosti od ruskog fosilnog goriva, malo se govori o njihovom oslanjanju na Rusiju kad je u pitanju nuklearna energija.
Engineer with fuel rod handling machine in nuclear power station
Getty Images
„Niko u Evropi zaista ne voli da gleda u tom pravcu", kaže ruski ekolog Vladimir Slivjak, koji veruje da Evropa ćuti o zavisnosti od ruskog nuklearnog goriva

Ekolog Vladimir Slivjak morao je da pobegne iz Rusije pošto je 2014. godine njegova organizacija Ekodifens proglašena stranom agenturom, ali je posle toga njegova borba za embargo na rusko nuklearno gorivo postala samo još energičnija.

„Niko u Evropi ne voli da gleda u tom pravcu", kaže Slivjak, koji iz Nemačke vodi kampanju protiv ruske državne nuklearne agencije Rosatom.

Za Slivjaka je neverovatno da, iako je zavisnost od ruskog fosilnog goriva glavni uzrok zabrinutosti zapadnih političara i medija, slična zavisnost od ruskog nuklearnog goriva i tehnologije prolazi potpuno nezapaženo.

Zašto, pita se on, rusko nuklearno gorivo nije predmet iste vrste sankcije kao nafta i ugalj?

Nuklearna zavisnost

Jedan od poslednjih protesta kojima je prisustvovao Slivjak bio je u gradu Lingenu, ispred fabrike elemenata nuklearnog goriva, gde je trebalo da stigne isporuka ruskog uranijuma.

Demonstranti su zahtevali da nemačka vlada smesta okonča sve nuklearne sporazume sa Rusijom.

Ali njihovi pozivi nisu bili uslišeni.

„Ovaj uvoz je moguć zašto što - kao i u slučaju ruskog gasa - uvoženje nuklearnog goriva iz Rusije nije predmet sankcija EU", rekao je za BBC portparol nemačkog federalnog Ministarstva za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost.

Ecodefense protesting against arrival of Russian uranium into German factory in Lingen, September 2022
Vladimir Slivyak
Demonstranti u Nemačkoj zahtevaju od vlade da prekine nuklearne sporazume sa Rusijom

EU se obavezala da će postati nezavisna od ruskog fosilnog goriva do 2030. godine, počev od gasa, ali do sada su njene sankcije protiv Rusije u vezi sa energentima bile usmerena samo na ugalj i naftu, ne i na gas i nuklearno gorivo.

Slivjak nije jedini koji pokušava to da promeni.

Nekih 1.800 kilometara dalje, u Kijevu, Natalija Litvin, koordinatorka Koalicije za energetsku tranziciju, grupe organizacija posvećenih zaštiti životne sredine, pokušava da utiče na najviše zvaničnike EU i SAD, Međunarodnu agenciju za atomsku energiju i privatne kompanije koje sarađuju sa Rosatomom.

„Znamo da lideri rade na obustavljanju uvoza ruskih fosilnih goriva, ali isto ne možemo da kažemo za nuklearno gorivo", kaže Litvin.

Protest against Rosatom in Lviv, Ukraine, 2021
Ecoaction
Ukrajinski aktivisti zahtevaju da Zapad sankcioniše Rosatom, rusku državnu nuklearnu agenciju

Koliko se Evropa oslanja na rusko nuklearno gorivo?

Zapadne zemlje pokušavaju da smanje zavisnost od ruske nafte i gasa otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

EU je saopštila da će smanjiti uvoz gasa iz Rusije za dve trećine u roku od godinu dana, ali nije uvela potpunu zabranu.

Rusija je veliki igrač na svetskom tržištu gasa - tokom 2021. godine 45 odsto gasa u Evropi stiglo je upravo iz Rusije.

Međutim, njena uloga u proizvodnji uranijuma mnogo je manja - 2019. godine proizvela je svega osam odsto svetskog uranijuma.

Ali iskopavanje uranijuma samo je prvi korak u proizvodnji nuklearnog goriva.

„U naredna dva koraka u proizvodnji nuklearnog goriva Rusija ima veoma i te kako izraženo prisustvo na međunarodnom tržištu", kaže doktor Met Bouen, naučni istraživač sa Univerziteta Kolumbija u SAD.

Da bi se napravilo nuklearno gorivo, iz zemlje mora da se iskopa sirovi uranijum i pretopi u uranijum oksid.

Posle toga se pretvara u uranijum heksafluorid (pogodan za obogaćivanje) i tada konačno nastaju šipke goriva.

„U Rusiji se 2020. godine vršilo skoro 40 odsto svih svetskih usluga konverzije i 46 odsto svih svetskih usluga obogaćivanja 2018. godine", kaže Bouen, pozivajući se na komentar Centra za politiku globalne energije Univerziteta Kolumbija čiji je on koautor.

Ali Rusija ne izvozi samo nuklearno gorivo.

Rosatom je i najveći svetski proizvođač nuklearnih reaktora.

Ruska državna nuklearna agencija je 2021. godine planirala izgradnju više od desetine reaktora, u zemljama od Bangladeša do Turske.

„Zapad bi trebalo da preduzme korake za smanjenje učešća Rusije, ali imajući u vidu njeno ogromno prisustvo, biće potrebne velike investicije i mnogo vremena", kaže Bouen.

Paks nuclear power plant in 1990
Getty Images
Mađarska elektrana Paks je jedna od mnogih u bivšem sovjetskom bloku Hladnog rata, izgrađena po sovjetskoj tehnologiji i još koristi rusko nuklearno gorivo

Reaktori sovjetskog tipa u Evropi

Smanjenje ruskog učešća na tržištu nuklearnog goriva na zapadu takođe će predstavljati izazov, zato što mnogi reaktori koji su ili operativni ili u izgradnji koriste rusku tehnologiju.

Samo je u Evropi 2021. godine bilo više od 30 VVER reaktora koje su napravili Rusi.

VVER je oznaka za energetski reaktor voda-voda, što je prvobitno bio sovjetski dizajn.

Danas većina njih radi na gorivo koje stiže iz Rusije.

Nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini koja se nalazi pod ruskom kontrolom, blizu prve linije fronta, dom je za šest od brojnih VVER reaktora u ovoj zemlji.

Ukrajina dobija skoro polovinu svoje energije iz nuklearnih izvora, baš kao i Slovačka i Mađarska.

nuklearke, nuklearne elektrane u Ukrajini
BBC

Koalicija za energetsku tranziciju Natalije Litvin pokušava da upozori evropske vlasti da mnoge zemlje nemaju drugu opciju nego da nastave da kupuju rusko gorivo.

„Zemlje kao što su Bugarska i Mađarska ne mogu da se prebace na drugu vrstu goriva zato što je to prekomplikovano", kaže Litvin.

„Ako imate elektranu na gas ili na ugalj, vi samo ubacujete ugalj ili gas.

„Ali kad je u pitanju nuklearna elektrana, ne možete samo da ubacite uranijum u reaktor, potrebna vam je tehnologija za pravljenje šipki nuklearnog goriva za vaš tip reaktora", objašnjava Slivjak.

Čak i kad bi rusko nuklearno gorivo moglo da se zameni, zemlje sa VVER reaktorima bi i dalje zavisile od Rusije zbog rezervnih delova i servisa, kaže doktor Bouen.

On kaže da smanjenje zavisnosti od Rusije nije nemoguće, ali je teško znati koliko je tačno vremena za to potrebno.

Trucks and excavators work in the area of the Paks Nuclear Power Plant to prepare the new Paks II construction works on September 10, 2022, in Paks, southern Hungary
Getty Images
Rosatom je u septembru 2022. započeo izgradnju dva nova reaktora u Mađarskoj

Geopolitički uticaj

Dva meseca nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Finska je saopštila da se povlači iz ugovora sa Rosatomom za izgradnju treće nuklearne elektrane u ovoj zemlji.

Kao razloge za to ona je navela opasnosti u vezi sa ratom u Ukrajini.

Ali rat nije sprečio Mađarsku, još jednu zemlju članicu EU, da nastavi sa sporazumom postignutim sa Rusijom 2014. godine.

Njen ministar spoljnih poslova saopštio je u avgustu da će Rosatom otpočeti rad na projektu vrednom 12,4 milijarde dolara, koji uglavnom finansira Rusija, izgradnje dva nova nuklearna reaktora.

Slivjak opisuje Rosatom kao „jednu od najvažnijih ruku Putinovog režima, korišćenu za širenje ruskog geopolitičkog uticaja širom sveta" i obećava da njegova organizacija neće prestati sa protestima.

„Ako ne govorimo o tome, ako ne vršimo istinski pritisak na političare, oni ništa neće preduzeti", kaže Slivjak.

Nakon što je Slivjakov Ekodifens održao protest u Lingenu, nemačko federalno Ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost reklo je za BBC da „takve transporte uranijuma posmatra veoma kritički zbog ruske agresije na Ukrajinu".

„Rusija ne drži monopol na isporuke uranijuma - kupovina će biti moguća i iz drugih zemalja", rekao je portparol za BBC.

Ali je ministarstvo dodalo da malo toga može da uradi, „jer je odluka o kupovini uranijuma od Rusije isključivo na upravljaču fabrikom uranijuma u Lingenu" i ne postoji zakonski mehanizam da se on zaustavi ako se odluči za rusko gorivo.

Što se tiče sankcija, u slučaju zemalja članica EU, moć da ih uvede ima Evropska komisija.

Natalia Lytvyn, a coordinator for the Energy Transition Coalition, holding a banned reading 'Energy transition for Ukraine" in Berlin, Germany, 2021
Ecoaction
Natalija Litvin je podnosila peticije najvišim zapadnim zvaničnicima i kompanijama koje sarađuju sa Rosatomom

Nove sankcije

Nakon što je Putin izdao naređenje za delimičnu mobilizaciju, EU je predložila novu, osmu rundu sankcija.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je predlog koji sadrži stroža ograničenja trgovine, dodavanje još pojedinaca na crnu listu i ograničenje cene nafte za treće zemlje, ali se ne pominju sankcije protiv Rosatoma.

Predlog se sada prosleđuje bloku od 27 zemalja članica, koje će odlučivati o primeni novih sankcija.

„Nikad ne komentarišemo proces uvođenja novih sankcija jer je on poverljiv i potpuno u rukama Zemalja članica, koje moraju da se slože jednoglasno u Savetu, ali ništa nije isključeno", rekao je za BBC portparol Evropske komisije pre nego što je predstavljen predlog.

Doktor Bouen kaže da će evropske zemlje sa reaktorima ruskog stila morati „da donose veoma složene odluke" ako odaberu da obustave uvoz ruskog nuklearnog goriva, što je sektor koji će najverovatnije postati još važniji imajući u vidu dolazak zime i moguće energetske krize.

Nemačka je, na primer, odlučila da poništi odluku da se potpuno povuče iz nuklearne energije (koju je donela posle katastrofe u Fukušimi, u Japanu, 2011. godine) i sada će nastaviti sa radom u tri preostale nuklearne elektrane.

Izgleda očigledno da se pred evropskim zemljama nalaze neke veoma teške odluke, ali Litvin insistira na tome da zapad mora nešto brzo da preduzme i uvede sankcije na rusko nuklearno gorivo.

„Oni su započeli veliki rat u Evropi, kakav još nismo videli od Drugog svetskog rata. Nema mesta za selektivne sankcije", kaže ona.


Mobilizacija u Rusiji i dolazak u Srbiju: „Šta da radim tamo, ni ne umem da pucam"


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • nikola

    05.10.2022 13:42
    ali...
    Sav progres koji je Evropa ostvarivala poslednjih decenija se zasnivao na znanju i jeftinoj ,ruskoj, energiji i mineralima.Nema više jeftinog.Panika je jer se mora plaćati realna cena.
  • Edard Stark

    03.10.2022 08:37
    Jednostavan je odgovor - Evropa je dugo godina bila uljuljkana a sada dolazi zima.
    Moći će sankcije protiv rosatoma kada prođe zima.
  • Rade

    03.10.2022 08:25
    Smeće propaganda bbc
    Pucaju od muke!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC