Jom Kipur je najsvetiji i najsvečaniji dan u jevrejskom kalendaru.
Ove godine se obeležava od utorka uveče 4. oktobra do srede 5. oktobra uveče.
Jom Kipur se drugačije naziva Dan pokajanja i pomirenja.
Tog dana se razmišlja o lošim postupcima i od Boga traži oproštaj za sve grehe učinjene tokom prethodne godine.
Ne radi se, a vernici uglavnom vreme provode u postu i molitvama u sinagogi.
„U srednjoj školi sam Jom Kipur doživljavala kao super dan, jer nisam išla u školu", kaže Sonja Viličić, jevrejska aktivistkinja iz Beograda, kroz osmeh.
Ipak, to je, kaže, bio i „težak dan", jer post kod Jevreja podrazumeva da se tokom 25 sati ne jede i ne pije ništa, ni voda.
„To nekad prođe lakše, nekad teže, zavisi od temperature, ako je toplo napolju, onda je mnogo teže.
„Ali ako se odlučite na post, to je vrsta samokontrole", kaže Viličić.
Jevreji veruju da Bog beleži sud o tome šta čeka ljude tokom sledeće godine u Knjizi života, koja se zatim zatvara i zapečaćuje na Jom Kipur.
Odricanje od jela i pića i telesnih zadovoljstava je lakše podneti u sinagogi, kaže Viličić, jer su kod kuće veća iskušenja.
Ona danas vodi organizaciju Haver Srbija, bavi se neformalnim jevrejskim obrazovanjem u Srbiji i na međunarodnom nivou.
Odrasla je u Subotici, a sada živi u Beogradu.
Sa njom razgovaramo nekoliko sati pre početka Jom Kipura.
Iako ne smatra sebe religioznom, ovaj praznik kao i mnoge druge će provesti u sinagogi, jer joj je važna zajednica.
„Postim, ali ne mislim da je post najvažnija stvar ovog praznika, već samoispitivanje.
„Imamo 25 sati bez raznih ometajućih faktora, pogotovo ako sedite u sinagogi i razmišljate šta ste radili prošle godine ko je vas povredio, koga ste vi povredili, šta možete bolje da uradite", opisuje 40-godišnja Viličić.
Sinagoga jeste mesto sastanaka i okupljanja, ali kada je Jom Kipur malo se priča, svi su koncentrisani na molitvu, bez obzira da li znaju hebrejski ili ne, dodaje ona.
„Uz to razmišljate o sebi, porodici, prijateljima, neprijateljima.
„U ovom vremenu stvarno vrlo malo vremena odvajamo za to, a kada sedite ili stojite u jednom mestu možete da koncentrišete i na te stvari, što mislim da je dragoceno", kaže aktivistkinja.
Jom Kipur se slavi u septembru ili oktobru po gregorijanskom kalendaru.
Praznuje se deset dana posle Roš Ašane, jevrejske Nove godine, kojom se slavi godišnjica stvaranja sveta i stvaranja čoveka.
U beogradskoj sinagogi molitvu vode rabin Isak Asiel i hazan, tako se zove osoba koja više peva.
Članovi zajednice koji znaju melodije ili tekst se priključuju samoj molitvi.
„Tokom deset dana pokajanja kojima počinje nova godina su zapravo dinamika pokajanja, što je zapovest koja treba da se ispunjava čitavog života.
„Kaže se na jednom mestu, 'pokaj se dan pred smrt', a ko zna kad će čovek umreti, svakog dana treba živetu u pokajanju", kaže Isak Asiel, vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji.
Prema tradiciji, Bog je naročito blizak i može mu se obratiti tokom tih 10 dana pokajanja.
„Među Jevrejima Sefardima koji su ovde živeli uglavnom, pripreme za pokajanje to jest ročište kod Boga, pošto se Roš Ašana naziva i Dan suda, a taj sud je kod boga, počinjali su mesec dana ranije.
„Ljudi bi ustajali u osvit zore i govorili molitve pokajnice", navodi beogradski rabin.
Prvog dana Nove godine Sefardi su duvali u šofar - ovnovski rog.
Šofar se oglašava i za Roš Ašanu i za Jom Kipur.
„Taj zvuk je imao funkciju da čoveka probudi iz letargije, da shvati da postoji druga dimenzija života", kaže Asiel.
U Beogradu je Roš Ašana (Glava godine) obeležena u nedelju 25. septembra.
Sinagoga je bila puna vernika, a zatim je organizovana svečana večera u sali ispod.
Po običaju, kao uvod u večeru jede se jabuka umočena u med da bi „godina bila slatka od početka do kraja".
Tad počinje 10 dana pokajanja, čiji je vrhunac praznika Jom Kipur, čiji je doslovan prevod Dan iskupljenja.
Običaj je da se pre početka posta ukućani okupe, izgovore molitvu, pokaju i imaju jedan obrok.
Veći deo narednih 25 sati posta provešće u sinagogi.
„Jom Kipur se obično zove Dugi dan, jer služba zaista traje čitav dan.
„Počinje uveče dva do 2,5 sata i sutradan od osam ujutro, sa pauzom od dva i po sata, do sedam uveče", kaže Asiel.
Nadu u dobar ishod Božjeg suđenja vernici pojedini iskazuju oblačenjem bele odeće, a u sinagogu se neretko dolazi u platnenoj ili plastičnoj odeći, jer je zabranjeno nositi kožne cipele i kaiševe.
Zabranjeno je i kupanje, mazanje krema, polni odnos i veselje, navodi se na sajtu Židovske zajednice u Hrvatskoj.
Ne stavlja se šminka ni parfemi.
Kod nekih Jevreja postoji i običaj simboličnog prenošenja grehova na živinu.
Molitvom se izražava želja da smrt živine bude otkup za dug, miran i srećan život.
Živina se zatim daje u dobrotvorne svrhe, a mnogi daju prilog u novcu.
Jevreji godišnje imaju dva posta od 25 sati, četiri posta od jutra do večeri, a vernik može uzeti na sebe dobrovoljni post od jutra do večeri.
Ne poste deca mlađa od 13 godina, trudnice, bolesni.
Priča o Jom Kipuru
Prema predanju, kada su Izraelci, kao Izabrani narod, napustili Egipat, otišli su na goru Sinaj.
Tokom prvih 40 dana Mojsije se popeo na vrh planine i Bog mu je dao dve ploče sa deset zapovesti.
Prva zapovest je glasila da Nemoj imati drugih bogova osim mene, nemoj im se klanjati, niti im služiti.
Međutim, kada je Mojsije sišao niz planinu, zatekao je Izraelce kako se klanjaju zlatnom teletu.
Mojsije je bio toliko ljut da je bacio svete tablice na pod i one su se razbile.
Izraelci su se tada iskupili za svoja nedela.
Bog im je oprostio i dao Mojsiju drugi set tablica.
Prema predanju, tog Dana pomirenja gresima jevrejskog naroda je natovaren jarac i poslat u pustinju.
Izraz „žrtveni jarac", o nevinoj osobi koja ispašta za tuđe prestupa, u izmenjenom obliku opstao je u nemačkom i srpskom rečniku sve do danas, podseća Dojče vele.
O važnosti praznika govori i to da oni Jevreji koji u sinagogu dođu jednom godišnje, to čine za Jom Kipur.
„Cilj ovog praznika je da čovek bude upisan u Knjigu života, to je kao kada dobijete poziv na sud, neko vas je tužio i imate ročište.
„Vi se tad obratite nekom dobrom advokatu, koji će da vas zastupa, međutim ovde sudija nije od krvi i mesa, proces neće trajati u nedogled", kaže Asiel.
U tom duhovnom procesu, čovek je donekle sam sebi zastupnik, ali tužilac.
„Vrhunac je Jom Kipur i završna molitva zatvaranja i zaključavanja nebeskih kapija.
„Do tog trenutka čovek može da popravi svoju situaciju na sudu tako što će se pokajati, činiti mnogo više dobrih dela kako bi obezbedio da bude upisan u Knjigu života za sledeću godinu", kaže Aisel.
Deset dana praznika od Nove godine do Jom Kipura se čestita porukom Gamar hatimah tovah - „Neka biste bili upisani u Knjigu života", „Neka budete zapečaćeni u Knjigu života".
Turizmolog i penzioner Davor Salom Jevrejin je i po nacionalnosti i veroispovesti.
Ovaj 73-godišnjak iz Beograda, dete iz mešovitog braka Slovenke i Jevrejina iz Sarajeva, kaže da prepoznaje važnost jevrejskog nasleđa i kulture.
„Moji prijatelji Srbi, nejevreji mi čestitaju Roš Ašana, kažu 'srećna Nova godina', činjenica je da se menja godina, ali to nije pitanje neke radosti i običaja koji postoje kod drugih.
„To je pristup sebi samom, svom ponašanju u prethodnoj godini i neka rekapitulacija", kaže Salom.
Tih dana se traži oproštaj i od bližnjih, ljudi se mire, ako su u svađi.
„Danas sam dobio gomilu poruka od mojih prijatelja koji me mole da im oprostim za eventualne ružne reči ili ponašanje koje su učinili tokom godine.
„Moja dužnost je da im oprostim, jer svi smo grešni", kaže Salom.
Otac mu je bio član Partije, Saveza komunista, ali je čuvao i jevrejsku tradiciju, što je preneo i na njega.
Čitava familija s očeve strane stradala je u logorima u Jasenovcu i Đakovu.
O Holokaustu, stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu, on danas podučava grupe turista kad dolaze.
Govori hebrejski jezik i aktivan je član Jevrejske zajednice, a dve i po godine je studirao Jevrejske studije u Izraelu.
Ipak, jasno mu je da je većina ljudi asimilovana i da mali broj Jevreja praktikuje veru, kao što je slučaj i sa hrišćanima.
Mnogi njegovi prijatelji pravoslavci, slave Krsnu slavu, a ne znaju gotovo ništa o svecima koje proslavljaju.
„Nema adekvatnog verskog obrazovanja i dešava se da deca uče veronauku, pa podučavaju roditelje", kaže Salom.
Tek kad se poznaju običaji drugih naroda, ljudi se mogu međusobno poštovati.
„Ja sam pre za respekt (poštovanje) među verskim zajednicama, to je više od tolerancije", kaže on.
Praznici mogu biti pravo vreme za to.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar