Umetnost i nacistička Nemačka: Hoće li slika Pikasa prodata za bekstvo od nacista biti vraćena naslednicima vlasnika

Strahujući za njihove živote usred sve većeg progona Jevreja, Karl i Rosi Adler su 1938. pobegli iz nacističke Nemačke u tada neokupiranu Evropu.

Kako bi platili za kratkoročne vize, prodali su jednu od njihovih najvećih dragocenosti - sliku Pabla Pikasa iz 1904. pod nazivom Žena koja pegla.

Ta slika je na kraju dospela u kolekciju Muzeja Gugenhajm u Njujorku.

Sada, naslednici porodice Adler žele sliku nazad.

„Adler se ne bi rešio slike u to vreme i po toj ceni kao što je uradio, ali jesu zbog nacističkog progona kojem su on i njegova porodica bili i nastaviće da budu podvrgnuti", napisali su advokati naslednika u tužbi podnetoj sudu u Njujorku prošle nedelje.

• Nacistički film o Titaniku: Priča o propagandi, rasipništvu i tragediji
• Kako je mađarski pesnik završio u nacističkom logoru u Boru
• Novootkrivene fotografije otkrivaju užase Kristalne noći

I nekoliko jevrejskih i neprofitnih organizacija takođe su navedene kao tužioci u ovom slučaju.

Slika je prvobitno kupljena od Hajnriha Tanhauzera 1916. godine, jevrejskog galeriste koji je u to vreme živeo u Minhenu.

Kada su Adlerovi pobegli iz Nemačke, prodali su sliku nazad Tanhauzerovom sinu Džastinu, koji je već otišao iz zemlje u Pariz, za oko 1.552 dolara (približno 32.669 dolara danas).

Ta cena je, tvrdi se u tužbi, bila je daleko ispod tržišne vrednosti - samo šest godina ranije, Adler je ponudio sliku za oko 14.000 dolara, ali je odlučio da je ne proda.

Ubrzo nakon što je kupio sliku, Tanhauzer ju je osigurao na 20.000 dolara.

Hajnrih Tanhauzer je ostavio veliku umetničku kolekciju Muzeju Gugenhajm kada je umro, među kojima je i Pikasova slika Žena koja pegla.

Pogledajte i video o ženi koje je preživela Holokaust i oprostila nacistima:

Pre njegove smrti, u okviru istraživačkog procesa muzeja za utvrđivanje porekla slike, Gugenhajm se obratio Eriku Adleru, sinu Karla i Rozi, navodi muzej u izjavi za BBC.

Adler je „potvrdio vreme kada je slika bila u vlasništvu njegovog oca i nije izrazio zabrinutost u vezi sa slikom ili njenom prodajom Džastinu Tanhauzeru", a muzej je više puta priznavao da je umetničko delo ranije bilo u Adlerovom vlasništvu, navodi se u saopštenju.

Slika je ostala u kolekciji do danas i decenijama niko od potomaka Adlerovih je nije zahtevao nazad, sve do 2014. godine, kada je unuk jedne od preostale dece Adlerovih, Karlote, saznao za istoriju slike i njegove porodice.

Advokati naslednika Adlerovih i Muzeja Gugenhajm su se nekoliko godina raspravljali o tome ko je zapravo vlasnik slike, što je kulminiralo ovom tužbom.

Iz Gugenhajma su rekli za BBC da „pitanje porekla i zahteve za restituciju shvata izuzetno ozbiljno", ali da „veruju da je tvrdnja neosnovana".

• Lov na nacističko blago u selu u Holandiji razbesneo meštane
• Zaboravljeni Holokaust nad Romima: „Zašto su želeli da nas pobiju“
• „Moja majka je pobegla iz Nemačke, a sada mi ne daju državljanstvo“

Šta raditi sa umetničkim delima prodatim ili opljačkanim tokom nacističke ere Nemačke je odavno pokrenuto pitanje.

Mnogi Jevreji i drugi koji su bežali od progona bili su primorani da prodaju imovinu, među kojom su bila i dragocena umetnička dela, kako bi mogli da pobednu. Od drugih su umetnička dela direktno ukradena.

Godine 1998, 44 zemlje potpisale su Vašingtonske principe o umetničkim delima zaplenjenih od nacista u kojima se navodi da „treba brzo preduzeti korake za postizanje pravednog i pravičnog rešenja, priznavajući da se ovo može razlikovati u zavisnosti od činjenica i okolnosti u vezi sa određenim slučajem".

Sliku Žene koja pegla, međutim, ne bi trebalo smatrati umetničkim delom oduzetim od nacista, rekli su iz Gugenhajma.

Slika nije prodata u Nemačkoj, već nakon što su Adlerovi otišli, i prodata je jevrejskom kolekcionaru umetničkih dela, a ne članu Nacističke partije, napominje muzej.

Pogledajte i kako je slučajno otkriven autoportret čuvenog Van Goga:

Možda će vas zanimati i ove priče:

• Koje tajne krije Državni arhiv Srbije
• Koje je značenje Munkovog „Krika“
• Vraća se kući - nestvarna avantura jedne od glinenih ploča Epa o Gilgamešu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk