Studenti pozvali na građansku neposlušnost: Stručnjaci o tome koliko to može naneti štete ekonomiji
Građanska neposlušnost, na koju su studenti pozvali, otvorila je i pitanje ekonomskog uticaja ovakvog vida otpora.
Foto: 021.rs
Kako tvrde ekonomisti, trenutni uticaj na privredu je neminovan, a Beograd bi mogao da ima i višemilionske dnevne gubitke.
Studenti u blokadi kao novi vid borbe za ispunjenje svojih zahteva, pozvali su sve na građansku neposlušnost. Oni su pozvali građane i da uzimaju slobodne dane, bolovanje... i da učestvuju u blokadama puteva. Dodatno, studenti su objavili i vodič za građansku neposlušnost u kom se navodi da se nezadovoljstvo može izraziti na više načina - na ulici, u institucijama, iz kuće...
Među nekima od načina neposlušnosti oni navode blokade saobraćajnica, neplaćanje računa do poslednjeg trenutka, simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema i slično.
Ovakve akcije, između ostalog, imaju za cilj da, pored političkog, izvrše i ekonomski pritisak na državu.
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas navodi da blokade saobraćajnica, ukoliko se dešavaju svakodnevno i traju duži vremenski period, mogu ozbiljno da naruše ekonomsku aktivnost, naročito u urbanim centrima poput Beograda.
"One usporavaju kretanje radne snage, robe i usluga, što smanjuje produktivnost i povećava operativne troškove za firme", ukazuje on.
Pročitaj još
Kako dodaje, najveći udar trpe sektori koji zavise od tačnosti i mobilnosti kao što su transport, trgovina, proizvodnja i logistika.
"Prekid snabdevanja sirovinama ili kašnjenje u isporukama može paralisati čitave proizvodne lance. Takođe, građani provode više vremena u prevozu, manje u potrošnji, što dodatno usporava promet u maloprodaji i ugostiteljstvu. Ako blokade postanu redovna pojava, privreda ulazi u režim hronične neefikasnosti, s padom lokalnog BDP-a i smanjenjem poreskih prihoda", upozorava Mijušković.
Najranjiviji na ovakvu vrstu društvenih tenzija su, prema njegovim rečima, sektori čije funkcionisanje direktno zavisi od fizičkog kretanja ljudi i dobara.
"To uključuje transport i logistiku, gde kašnjenja i preusmeravanja donose velike dodatne troškove, zatim maloprodaju i ugostiteljstvo, koji beleže pad prometa jer građani izbegavaju zagušene delove grada, ali i proizvodne delatnosti koje se oslanjaju na precizne rokove isporuke", pojašnjava on.
Turizam, takođe, trpi, dodaje naš sagovornik, jer svaka slika blokiranog grada dodatno obeshrabruje dolazak stranih gostiju.
"Takođe, uslužni sektori, poput IT-ja, manje su pogođeni direktno, ali gube na vremenu i organizacionoj efikasnosti, naročito ako se rad od kuće ne može lako primeniti", kaže Mijušković.
Dodatno, društvena nestabilnost i masovne blokade ostavljaju negativan trag u očima stranih investitora, smatra on.
"Investicije nisu vođene samo profitabilnošću, već i predvidivošću, institucionalnom stabilnošću i kvalitetom poslovnog okruženja. Ukoliko se blokade percipiraju kao simptom dubljih političkih i društvenih problema, investitori će ili odustati ili tražiti kompenzaciju kroz veće povraćaje, što za zemlju znači skuplji kapital i slabiju pregovaračku poziciju", ukazuje Mijušković.
Kako pojašnjava, dovoljno je da se takve slike često pojavljuju u međunarodnim medijima i investicionim analizama da bi se reputacija zemlje pogoršala.
Mijušković navodi da građanska neposlušnost, naročito u obliku blokada i obustava rada, direktno smanjuje i prihode državne kase.
"Manji obim prometa znači manje PDV-a, manja zarada firmi znači niže uplate poreza na dobit, a povećana nesigurnost vodi ka odlaganju ili smanjenju investicija koje bi donele nove fiskalne izvore", ukazuje on.
S druge strane, kako kaže, troškovi države rastu.
"Angažuju se dodatne bezbednosne službe, javne službe trpe poremećaje, a mogu se pojaviti i vanredni troškovi sanacije štete ili kašnjenja u infrastrukturnim projektima. Ako se situacija produži, država može biti primorana na rebalans budžeta, zaduživanje ili smanjenje planiranih javnih investicija, što dugoročno dodatno usporava privredni rast", napominje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da će, na kratak rok, produženi konflikt dodatno usporiti srpsku privredu. To će se posebno desiti, kako dodaje, ako bude motivacije za usporavanje institucija, a ne samo za barikade i blokade.
"Dobra vest je da će nakon razrešenja konflikta naša privreda brzo rasti jer je veći deo nje zdrav, a bolesni deo je na aparatima javnih nabavki i nije šteta da ima ogromnih problema kad se prebaci na tržište", ukazuje Stevanović.
On upozorava i da svi izvori rasta koji su bili relevantni u periodu od 2012. do 2025. godine presušuju ili ne mogu da budu odživi "bez stabilokratije koja je trenutno blizu odlaska u istoriju".
"Otvara se prostor da cveta inovativna preduzetnička privreda zasnovana na znanju, da li će procvetati videćemo, ali veće su šanse da hoće. Sve u svemu, biće sve ok", zaključuje Stevanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
8
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
14
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Đaković: Cene hrane skoro na evropskom proseku, a plate ni dopola
08.09.2026.•
12
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga.
Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
08.09.2026.•
16
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra
08.09.2026.•
5
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra).
Milioni evra za subvencije: Kineske kompanije iz državnog budžeta dobijaju najveće podsticaje
08.09.2026.•
9
Država domaćim i stranim privrednicima nastavlja da isplaćuje izdašne subvencije za izgradnju fabrika, zapošljavanje, kupovinu mašina, ali i izgradnju hotela, koji će prema vlastima biti potrebni za Expo sledeće godine.
Država ograničava cenu goriva, ali je ono svake nedelje sve skuplje
08.09.2026.•
19
Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo.
Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu za 12.000 evra
07.09.2026.•
3
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Zlato putuje u Evropu
07.09.2026.•
3
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Apple suočen s tužbom od 2,3 milijarde evra u Britaniji zbog pravila o praćenju korisnika
06.09.2026.•
2
Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija.
Folksvagen otpušta 50.000 radnika
06.09.2026.•
5
Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika.
Da li je naftovod Novi Sad - Mađarska dovoljan za energetsku stabilnost Srbije?
06.09.2026.•
4
Izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska predstavlja važan korak ka većoj energetskoj bezbednosti Srbije, ocenio je predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milun Babić.
Rajaner: Avio-karte će osetno poskupeti ako potraju visoke cene nafte
05.09.2026.•
1
Niskobudžetna avio-kompanija Rajaner upozorila je da bi cene kratkih evropskih letova mogle značajno da porastu ukoliko visoke cene nafte potraju do leta 2027, dok bi pojedini prevoznici mogli da se suoče i sa bankrotom.
Frankfurter rundšau: Kupovna moć utiče na prag bogatstva u Evropi - Srbija na začelju
05.09.2026.•
5
U Evropskoj uniji su primanja od 71.000 evra neto godišnje prosek iznad kojeg se tročlano domaćinstvo smatra bogatim.
Borba za kvalitet kukuruza u Srbiji
04.09.2026.•
6
Ovogodišnja žestoka suša je snažno pogodila poljoprivredu, naročito ratarstvo.
Komentari 29
dacic
takav tajger moze naneti stetu drugima, sto cini vrlo uspesno godinama, jer mu se moze
Рачуни
Suzana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar