Studenti pozvali na građansku neposlušnost: Stručnjaci o tome koliko to može naneti štete ekonomiji
Građanska neposlušnost, na koju su studenti pozvali, otvorila je i pitanje ekonomskog uticaja ovakvog vida otpora.
Foto: 021.rs
Kako tvrde ekonomisti, trenutni uticaj na privredu je neminovan, a Beograd bi mogao da ima i višemilionske dnevne gubitke.
Studenti u blokadi kao novi vid borbe za ispunjenje svojih zahteva, pozvali su sve na građansku neposlušnost. Oni su pozvali građane i da uzimaju slobodne dane, bolovanje... i da učestvuju u blokadama puteva. Dodatno, studenti su objavili i vodič za građansku neposlušnost u kom se navodi da se nezadovoljstvo može izraziti na više načina - na ulici, u institucijama, iz kuće...
Među nekima od načina neposlušnosti oni navode blokade saobraćajnica, neplaćanje računa do poslednjeg trenutka, simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema i slično.
Ovakve akcije, između ostalog, imaju za cilj da, pored političkog, izvrše i ekonomski pritisak na državu.
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas navodi da blokade saobraćajnica, ukoliko se dešavaju svakodnevno i traju duži vremenski period, mogu ozbiljno da naruše ekonomsku aktivnost, naročito u urbanim centrima poput Beograda.
"One usporavaju kretanje radne snage, robe i usluga, što smanjuje produktivnost i povećava operativne troškove za firme", ukazuje on.
Pročitaj još
Kako dodaje, najveći udar trpe sektori koji zavise od tačnosti i mobilnosti kao što su transport, trgovina, proizvodnja i logistika.
"Prekid snabdevanja sirovinama ili kašnjenje u isporukama može paralisati čitave proizvodne lance. Takođe, građani provode više vremena u prevozu, manje u potrošnji, što dodatno usporava promet u maloprodaji i ugostiteljstvu. Ako blokade postanu redovna pojava, privreda ulazi u režim hronične neefikasnosti, s padom lokalnog BDP-a i smanjenjem poreskih prihoda", upozorava Mijušković.
Najranjiviji na ovakvu vrstu društvenih tenzija su, prema njegovim rečima, sektori čije funkcionisanje direktno zavisi od fizičkog kretanja ljudi i dobara.
"To uključuje transport i logistiku, gde kašnjenja i preusmeravanja donose velike dodatne troškove, zatim maloprodaju i ugostiteljstvo, koji beleže pad prometa jer građani izbegavaju zagušene delove grada, ali i proizvodne delatnosti koje se oslanjaju na precizne rokove isporuke", pojašnjava on.
Turizam, takođe, trpi, dodaje naš sagovornik, jer svaka slika blokiranog grada dodatno obeshrabruje dolazak stranih gostiju.
"Takođe, uslužni sektori, poput IT-ja, manje su pogođeni direktno, ali gube na vremenu i organizacionoj efikasnosti, naročito ako se rad od kuće ne može lako primeniti", kaže Mijušković.
Dodatno, društvena nestabilnost i masovne blokade ostavljaju negativan trag u očima stranih investitora, smatra on.
"Investicije nisu vođene samo profitabilnošću, već i predvidivošću, institucionalnom stabilnošću i kvalitetom poslovnog okruženja. Ukoliko se blokade percipiraju kao simptom dubljih političkih i društvenih problema, investitori će ili odustati ili tražiti kompenzaciju kroz veće povraćaje, što za zemlju znači skuplji kapital i slabiju pregovaračku poziciju", ukazuje Mijušković.
Kako pojašnjava, dovoljno je da se takve slike često pojavljuju u međunarodnim medijima i investicionim analizama da bi se reputacija zemlje pogoršala.
Mijušković navodi da građanska neposlušnost, naročito u obliku blokada i obustava rada, direktno smanjuje i prihode državne kase.
"Manji obim prometa znači manje PDV-a, manja zarada firmi znači niže uplate poreza na dobit, a povećana nesigurnost vodi ka odlaganju ili smanjenju investicija koje bi donele nove fiskalne izvore", ukazuje on.
S druge strane, kako kaže, troškovi države rastu.
"Angažuju se dodatne bezbednosne službe, javne službe trpe poremećaje, a mogu se pojaviti i vanredni troškovi sanacije štete ili kašnjenja u infrastrukturnim projektima. Ako se situacija produži, država može biti primorana na rebalans budžeta, zaduživanje ili smanjenje planiranih javnih investicija, što dugoročno dodatno usporava privredni rast", napominje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da će, na kratak rok, produženi konflikt dodatno usporiti srpsku privredu. To će se posebno desiti, kako dodaje, ako bude motivacije za usporavanje institucija, a ne samo za barikade i blokade.
"Dobra vest je da će nakon razrešenja konflikta naša privreda brzo rasti jer je veći deo nje zdrav, a bolesni deo je na aparatima javnih nabavki i nije šteta da ima ogromnih problema kad se prebaci na tržište", ukazuje Stevanović.
On upozorava i da svi izvori rasta koji su bili relevantni u periodu od 2012. do 2025. godine presušuju ili ne mogu da budu odživi "bez stabilokratije koja je trenutno blizu odlaska u istoriju".
"Otvara se prostor da cveta inovativna preduzetnička privreda zasnovana na znanju, da li će procvetati videćemo, ali veće su šanse da hoće. Sve u svemu, biće sve ok", zaključuje Stevanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Moreuz, nafta i strepnje Evropljana
27.07.2026.•
0
Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.
Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika?
27.07.2026.•
0
Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika.
Cena nafte pala
27.07.2026.•
3
Cene akcija su se danas uglavnom povećale, a cene nafte opale za skoro 7% jer su se SAD i Iran uzdržali od sukoba dok se razgovara o mogućem nastavku pregovora o privremenom sporazumu o prekidu vatre.
Srpski startap postao prvi domaći "jednorog" - vredi više od milijardu evra
27.07.2026.•
3
Srpska startap kompanija Ominimo zatvorila je investicionu rundu Serije B, uz učešće investicionog ogranka Evropske banke za obnovu i razvoj, dostigavši tržišnu vrednost od 1,6 milijardi dolara.
Menja se zakon: Više neće biti ograničenja od 20 odsto za smanjenje akciza na gorivo
27.07.2026.•
3
Ministarstvo finansija radi na izmeni Zakona o akcizama, a najveća promena bila bi ukidanje ograničenja umanjenja akciza od 20 odsto - što je po važećem zakonu maksimalni procenat za koliko Vlada može da smanji akcize.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. i opomene za 2023. godinu
27.07.2026.•
7
Frilenseri u Srbiji počeli su da dobijaju poreska rešenja za prihode ostvarene tokom 2021. godine, ali i opomene koje se odnose na neizmirene obaveze iz 2023. godine.
Velike razlike u platama u Srbiji: Programeri na vrhu, uslužne delatnosti na dnu
26.07.2026.•
7
Raspon plata među pojedinim delatnostima u Srbiji je veliki, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Privredna komora: Evo koje carine je Amerika ukinula Srbiji, a koje važe
26.07.2026.•
3
Nova odluka administracije predsednika SAD Donalda Trampa, doneta 24. jula, o uvođenju dodatnih uvoznih carina ne donosi pogoršanje uslova za izvoz robe iz Srbije na američko tržište, navodi Privredna komora Srbije.
MOL traži povraćaj 320 miliona evra od države zbog poreza na ugljen-dioksid
26.07.2026.•
1
Naftna mađarska kompanija MOL podnela je tužbu protiv mađarske poreske uprave od koje traži isplatu 126 milijardi forinti (oko 320 miliona evra).
Ford povlači preko pola miliona vozila u SAD zbog opasnosti od požara
26.07.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford povući će 565.691 vozilo u SAD zbog rizika od požara u motornom prostoru izazvanog mogućim oštećenjem instalacije električnih kablova.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i narednih nedelju dana
26.07.2026.•
0
Vlada Srbije još jednom je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na naftne derivate do 2. avgusta.
Objavljeno koji su najprodavaniji automobili u Srbiji
26.07.2026.•
2
U prvih šest meseci u Srbiji je prvi put registrovano 22.155 novih vozila, što je za 3.327 više nego u istom periodu 2025. godine, kada je prvi put registrovano 18.828 vozila.
Neto profit Folksvagena pao za 30 odsto, sprema masovna otpuštanja
26.07.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen objavio je da je njegov neto profit u prvoj polovini ove godine pao za više od 30 odsto međugodišnje.
Sporazum o spajanju Paramaunta i Vorner Brosa odložen do juna 2027. godine
26.07.2026.•
0
Kompanija Paramaunt Skajdens saopštila je da pristaje da se odloži spajanje sa medijskom grupacijom Vorner Bros Diskaveri do 1. juna 2027. godine.
Pokemon kartice vrede milione dolara: Japan razmatra regulisanje tržišta zbog falsifikata i pranja para
26.07.2026.•
0
Japan, postojbina Pokemona, počinje da razmatra regulisanje tržišta ovih kolekcionarskih karata, budući da vrtoglavi rast njihove vrednosti, koja dostiže milione dolara, podstiče falsifikovanje i pranje novca.
Proizvođač baterija Varta ide u stečaj
26.07.2026.•
9
Nemački proizvođač baterija Varta potvrdio je da je podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka, navodeći kao razloge slabu potražnju, nepovoljne valutne kurseve i gubitak ključnog kupca, prenosi nemačka agencija DPA.
Privredna komora pruža podršku za primenu Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu
25.07.2026.•
0
Privredna komora Srbije pružiće podršku kompanijama za usklađivanje sa Uredbom Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Euribor ponovo raste: Koliko će građanima porasti rate kredita?
25.07.2026.•
3
Iako je Evropska centralna banka zadržala ključne kamatne stope na istom nivou, tromesečni Euribor, promenljiva komponenta kamata na kredite u evrima, zabeležio je rast i dostigao najviši nivo od novembra 2024.
Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika
25.07.2026.•
37
Prosečna majska neto plata zaposlenih u javnom sektoru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 123.511 dinara.
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda
25.07.2026.•
18
Ministarstvo privrede saopštilo je da ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda.
Produženo umanjenje akciza na gorivo do 2. avgusta
25.07.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 2. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 29
dacic
takav tajger moze naneti stetu drugima, sto cini vrlo uspesno godinama, jer mu se moze
Рачуни
Suzana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar