Studenti pozvali na građansku neposlušnost: Stručnjaci o tome koliko to može naneti štete ekonomiji
Građanska neposlušnost, na koju su studenti pozvali, otvorila je i pitanje ekonomskog uticaja ovakvog vida otpora.
Foto: 021.rs
Kako tvrde ekonomisti, trenutni uticaj na privredu je neminovan, a Beograd bi mogao da ima i višemilionske dnevne gubitke.
Studenti u blokadi kao novi vid borbe za ispunjenje svojih zahteva, pozvali su sve na građansku neposlušnost. Oni su pozvali građane i da uzimaju slobodne dane, bolovanje... i da učestvuju u blokadama puteva. Dodatno, studenti su objavili i vodič za građansku neposlušnost u kom se navodi da se nezadovoljstvo može izraziti na više načina - na ulici, u institucijama, iz kuće...
Među nekima od načina neposlušnosti oni navode blokade saobraćajnica, neplaćanje računa do poslednjeg trenutka, simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema i slično.
Ovakve akcije, između ostalog, imaju za cilj da, pored političkog, izvrše i ekonomski pritisak na državu.
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas navodi da blokade saobraćajnica, ukoliko se dešavaju svakodnevno i traju duži vremenski period, mogu ozbiljno da naruše ekonomsku aktivnost, naročito u urbanim centrima poput Beograda.
"One usporavaju kretanje radne snage, robe i usluga, što smanjuje produktivnost i povećava operativne troškove za firme", ukazuje on.
Pročitaj još
Kako dodaje, najveći udar trpe sektori koji zavise od tačnosti i mobilnosti kao što su transport, trgovina, proizvodnja i logistika.
"Prekid snabdevanja sirovinama ili kašnjenje u isporukama može paralisati čitave proizvodne lance. Takođe, građani provode više vremena u prevozu, manje u potrošnji, što dodatno usporava promet u maloprodaji i ugostiteljstvu. Ako blokade postanu redovna pojava, privreda ulazi u režim hronične neefikasnosti, s padom lokalnog BDP-a i smanjenjem poreskih prihoda", upozorava Mijušković.
Najranjiviji na ovakvu vrstu društvenih tenzija su, prema njegovim rečima, sektori čije funkcionisanje direktno zavisi od fizičkog kretanja ljudi i dobara.
"To uključuje transport i logistiku, gde kašnjenja i preusmeravanja donose velike dodatne troškove, zatim maloprodaju i ugostiteljstvo, koji beleže pad prometa jer građani izbegavaju zagušene delove grada, ali i proizvodne delatnosti koje se oslanjaju na precizne rokove isporuke", pojašnjava on.
Turizam, takođe, trpi, dodaje naš sagovornik, jer svaka slika blokiranog grada dodatno obeshrabruje dolazak stranih gostiju.
"Takođe, uslužni sektori, poput IT-ja, manje su pogođeni direktno, ali gube na vremenu i organizacionoj efikasnosti, naročito ako se rad od kuće ne može lako primeniti", kaže Mijušković.
Dodatno, društvena nestabilnost i masovne blokade ostavljaju negativan trag u očima stranih investitora, smatra on.
"Investicije nisu vođene samo profitabilnošću, već i predvidivošću, institucionalnom stabilnošću i kvalitetom poslovnog okruženja. Ukoliko se blokade percipiraju kao simptom dubljih političkih i društvenih problema, investitori će ili odustati ili tražiti kompenzaciju kroz veće povraćaje, što za zemlju znači skuplji kapital i slabiju pregovaračku poziciju", ukazuje Mijušković.
Kako pojašnjava, dovoljno je da se takve slike često pojavljuju u međunarodnim medijima i investicionim analizama da bi se reputacija zemlje pogoršala.
Mijušković navodi da građanska neposlušnost, naročito u obliku blokada i obustava rada, direktno smanjuje i prihode državne kase.
"Manji obim prometa znači manje PDV-a, manja zarada firmi znači niže uplate poreza na dobit, a povećana nesigurnost vodi ka odlaganju ili smanjenju investicija koje bi donele nove fiskalne izvore", ukazuje on.
S druge strane, kako kaže, troškovi države rastu.
"Angažuju se dodatne bezbednosne službe, javne službe trpe poremećaje, a mogu se pojaviti i vanredni troškovi sanacije štete ili kašnjenja u infrastrukturnim projektima. Ako se situacija produži, država može biti primorana na rebalans budžeta, zaduživanje ili smanjenje planiranih javnih investicija, što dugoročno dodatno usporava privredni rast", napominje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da će, na kratak rok, produženi konflikt dodatno usporiti srpsku privredu. To će se posebno desiti, kako dodaje, ako bude motivacije za usporavanje institucija, a ne samo za barikade i blokade.
"Dobra vest je da će nakon razrešenja konflikta naša privreda brzo rasti jer je veći deo nje zdrav, a bolesni deo je na aparatima javnih nabavki i nije šteta da ima ogromnih problema kad se prebaci na tržište", ukazuje Stevanović.
On upozorava i da svi izvori rasta koji su bili relevantni u periodu od 2012. do 2025. godine presušuju ili ne mogu da budu odživi "bez stabilokratije koja je trenutno blizu odlaska u istoriju".
"Otvara se prostor da cveta inovativna preduzetnička privreda zasnovana na znanju, da li će procvetati videćemo, ali veće su šanse da hoće. Sve u svemu, biće sve ok", zaključuje Stevanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Porastao dug građana i firmi prema bankama: Mahom su u pitanju gotovinski krediti
08.10.2025.•
0
Ukupan dug bankama u Srbiji poslednjeg dana septembra iznosio je 4.164 milijarde dinara, što je 11,7 odsto više nego pre godinu dana.
Srbija zadržala investicioni rejting na nivou BBB- sa stabilnim izgledima
08.10.2025.•
0
Agencija S&P Global Ratings objavila je izveštaj u kome je potvrdila investicioni rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Vladimir Malešević imenovan za predsednika Izvršnog odbora DDOR-a
07.10.2025.•
0
Nadzorni odbor "DDOR Novi Sad" na sednici održanoj 22. septembra doneo je odluku o imenovanju Vladimira Maleševića za predsednika Izvršnog odbora.
Na kraju avgusta deficit budžeta Srbije bio 64,3 milijarde
07.10.2025.•
3
Deficit u budžetu Srbije na kraju avgusta ove godine bio je 64,3 milijarde dinara.
Sankcije NIS-u stupaju sutra na snagu: Nema optimizma - "imaćemo bezbroj problema"
07.10.2025.•
50
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema najavama, trebalo bi da stupe na snagu sutra, 8. oktobra.
Svetska banka objavila procenu za Srbiju: Privredni rast u ovoj godini biće 2,8 odsto
07.10.2025.•
1
Privreda Srbije će, prema očekivanjima, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, procena je Svetske banke koja je danas objavljena.
Bitkoin dostigao novu rekordnu vrednost
07.10.2025.•
1
Najvrednija svetska kriptovaluta bitkoin porastao je juče za skoro 2,7 odsto i dostigao je rekordnu vrednost od 125.245,57 dolara, prenosi Rojters.
Moldavija postala deo sistema SEPA za plaćanje u evrima
06.10.2025.•
1
Moldavija je danas postala operativni deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Sindikati: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno
06.10.2025.•
15
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Druga strana Telekomove "medalje": Smešak, o dugovima drugi put
06.10.2025.•
11
Vladimir Lučić, prvi čovek državnog operatera mobilne telefonije "Telekom", ume da uverljivo stvari prikaže drugačijim od onoga kakve jesu.
Sastanak menadžera NIS-a povodom sankcija: "Prilagođavaćemo naše poslovanje"
06.10.2025.•
15
U Naftnoj industriji Srbije (NIS) održan je prošireni sastanak Savetodavnog odbora, kojem su prisustvovali menadžeri prvog i drugog nivoa.
Kazne za srpsku i izraelsku firmu zbog gušenja konkurencije: Državi moraju da plate ukupno oko 5,5 miliona
06.10.2025.•
2
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije utvrdila je da su kompanije "Metabo Centar" iz Kragujevca i "Kapro Industries" iz Izraela sklopile restriktivne sporazume kojima su narušavale slobodno tržište u Srbiji.
NBS: Dug Srbije po obavezama iz SFRJ iznosi skoro 816 miliona evra
06.10.2025.•
3
Ukupan preostali dug Srbije po obavezama koje je preuzela iz SFRJ, na kraju septembra ove godine iznosio je 815,86 miliona evra.
Frilenserima poštom stižu rešenja za porez za 2020. godinu
06.10.2025.•
0
Poreska uprava Srbije objavila je danas da će frilenserima narednih dana poštom stići poreska rešenja za 2020. godinu.
Fali za plate: Ministarstvu informisanja i Seizmološkom zavodu 25,5 miliona iz budžetske rezerve
05.10.2025.•
8
Vlada Srbije odobrila je dodatnih 25,5 miliona dinara za isplatu zarada u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Republičkom seizmološkom zavodu, objavljeno je u Službenom glasniku.
U zemljama EU nezaposleno 13 miliona ljudi: Najviše njih u Španiji i Francuskoj
05.10.2025.•
0
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Šejn otvara prvu fizičku prodavnicu u Francuskoj
05.10.2025.•
0
Kineska platforma za prodaju odeće preko interneta Šejn najavila je otvaranje svoje prve fizičke prodavnice u Francuskoj, na osnovu sporazuma s vlasnikom robne kuće Société des Grands Magasins (SGM).
Srbija će od Evropske komisije tražiti izuzeće od povećanja carina na čelik
05.10.2025.•
2
Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU.
Šveđani će u kriznim situacijama osnovne stvari karticom moći da kupe i bez interneta
05.10.2025.•
2
Švedska centralna banka objavila je da je postigla dogovor s kompaniama za usluge plaćanja da se do sredine 2026. godine uspostavi sistem koji će građanima omogućiti oflajn kartična plaćanja.
List Tageblat: Srbiji se kroz sankcije NIS-u sveti politika energetske zavisnosti od Rusije
05.10.2025.•
22
NIS-u prete sankcije SAD čije će posledice pojačati energetska zavisnost od Rusije koju je Beograd sam skrivio, piše luksemburški Tageblat (Tageblatt).
Seneši: Neizvesna budućnost NIS-a, država mora da pronađe rešenje
04.10.2025.•
2
Investicioni konsultant Nikola Seneši očekivao je da će mađarski MOL da otkupi deo Naftne industrije Srbije (NIS), jer se pričalo o tome.
Komentari 29
dacic
takav tajger moze naneti stetu drugima, sto cini vrlo uspesno godinama, jer mu se moze
Рачуни
Suzana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar