Sankcije NIS-u: Jači tlači

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

04.12.2025.

12:35 > 12:24

Zabrinuti iščekujemo dalji tok događaja u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. Poprilično je hladno, ujutru se temperatura neretko spušta ispod nule.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Prirodno je da ljudi brinu hoće li stanovi biti zagrejani i hoće li na pumpama biti dovoljno goriva.

Suočavamo se s vremenom u kome jedina domaća rafinerija neće raditi neodređeno dug period, jer je hrvatski naftovod JANAF, ne želeći da sebe dovede u rizik sankcionisanja od (prvenstveno američkih) banaka i kompanija, prestao da u Pančevo isporučuje sirovu naftu.

Nije izvesno ni hoće li posle Nove godine, kada ističe aktuelni gasni ugovor sa Rusijom, od tradicionalnog dobavljača i dalje stizati dragoceni plin.

Grublje posledice

Treba reći da prvih dana u svakodnevnom životu građana neće biti većih promena. U Srbiji, u državnim rezervama, ima dovoljno dizela, benzina, bitumena, za narednih mesec do dva, kerozina za pola, mazuta možda i za celu godinu dana.

Međutim, već nakon dva meseca polako će se na pumpama dešavati, prvo blaže, potom veće, nestašice, jer su procene da logistički kapaciteti u Srbiji nisu dovoljni da u punom obimu iz uvoza nadoknade derivate koje do ovih dana pristižu iz grada na Tamišu. Cene goriva će, usled povećanih troškova dobavljača, biti uvećane, ali velikih nestašica ne bi trebalo da bude.

Procene su da će znatno grublje posledice biti po budžet Srbije i nemali broj preduzeća čija se delatnost zasniva na sirovinama koje nastaju preradom nafte. Bez rada rafinerije smanjiće se nacionalni bruto dohodak, a sasvim je sigurno da će se smanjiti i svota koja se, putem poreza i akciza, iz delatnosti NIS-a izdvaja za državni budžet. Do sada tim putem se u državnu kasu slivalo 11,4 odsto budžeta.

Upliv politike

U najtežu situaciju zapašće Petrohemija koja u potpunosti zavisi od primarnog benzina iz rada pančevačke rafinerije. Dobava od drugog prerađivača sirove nafte ne samo da je neizvesna, već i cena može biti toliko veća da dovodi u pitanje profitabilnost preduzeća sa oko 2.000 radnika.

Time dolazi pod udar i niz fabrika koje finalizuju Petrohemijine proizvode, poput odžačkog Hipola i pedesetak plastičarskih firmi. Doći će u pitanje i rad pančevačke toplane, ali i NIS-ova gasna energana značajna za rad u hladnijim danima, kada EPS ne može da proizvede dovoljno struje u sopstvenim pogonima.

U dolazećim mesecima biće teško, nakon rasta cena goriva, i sve ostalo biće skuplje. Nevolje će trajati dokle god se pančevačka rafinerija ne vrati u uobičajeni režim rada.

Energenti i energija, mada izuzetno važno i zahtevno ekonomsko pitanje, nikada i nigde nisu bez snažnog upliva politike. Kada se odnosi zaoštre, uticaj politike na energetskoj sceni postaje dominantan – do ucene.

Viđamo to, ne prvi put, i proteklih meseci, posebno otkako su SAD početkom godine uvele, pojednostavljeno kazano, sankcije prema određenom broju preduzeća u ruskom vlasništvu. Među njima se našla i Naftna industrija Srbije u kojoj Gaspromnjeft ima 56,7 odsto vlasništva. Štaviše, prema NIS-u su Amerikanci od starta bili posebno naoštreni i tražili potpuni izlazak ruskog kapitala iz firme.

Moć američkih banaka

Šta čini sadržaj sankcija? Vlada SAD je, na osnovu domaćeg zakonodavstva, zapretila kažnjavanjem bilo koje američke firme ako posluju sa bilo kojom firmom sa proskribovanog spiska. Potom je proširila odluku, pa se na udaru mogu naći i one koje posluju sa bilo kojom firmom iz sveta, ako se ova upustila makar i u najmanji aranžman sa nekim od naznačenih preduzeća. Ovim se ušlo u polje takozvanih sekundarnih sankcija.

Problem je što bilo koja firma iz sveta teško može da računa na saradnju sa bilo kojom američkom bankom ili kompanijom ako posluje i sa firmom sa spiska. Stoga teško da će se neka banka ili firma iz bilo kog dela globusa upustiti u poslovni odnos sa ovakvom firmom, jer bi i sama rizikovala bojkot svih američkih poslovnih subjekata. Drugim rečima, uloga američkih kompanija i, pre svega, banaka je tolika da su SAD, praktično, celom svetu nametnule pretnju sankcijama oslanjajući se samo na svoju legislativu.

Uspešno prodata priča

Živimo u vremenu kada su odnosi između svetskih sila ozbiljno narušeni. Vodi se rat širom Zemljine kugle. Niko se ne poziva na međunarodno pravo, to je postalo nešto sasvim teoretsko, bez nosioca dovoljne političko-pravne snage da ga primeni u praksi.

Nedavno je obeleženo 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija na krajnje formalan način, tek da se zabeleži. Ova organizacija, koja je osam decenija uspevala da, nekad više, nekad manje, održava život bez globalnih ratova, gotovo više i ne postoji.

Svetska zdravstvena organizacija je izašla iz UN, a Svetska trgovačka organizacija ne reaguje čak ni sada kada se uvode carine od sto i više odsto, druge zabrane, ograničenja, uslovljavanja..., a sve to je suprotno propisima STO. Živimo u vremenu kada niko ni ne pomišlja da se pozove na svetsku regulativu. Sila, politička, ekonomska ili vojna, postaje odlučujući argument.

Kreirana je situacija u kojoj je pravna logika skoro uklonjena iz međunarodnih odnosa, te se deluje na osnovu sopstvene ili snage bloka za koji se država vezala. Menjaju se međusobni odnosi zemalja i regiona, nastaje nova globalna scena.

Odvija se borba i za materijalne i rudne resurse. Ekonomski rezon nije uvek primaran, štaviše ponekad je totalno podređen političkoj argumentaciji.

Istraga o diverziji na gasovodima Severni tok 1 i 2 vodi se tako da se prikriju izvršilac i nalogodavac. SAD je Evropi nametnula obavezu da kupuje njen tečni gas, mada je otprilike dvostruko skuplji od ruskog koji je gasovodima pola veka snabdevao Stari kontinent.

Unazad godinu dana gas iz gasovoda je na evropskom tlu koštao između 245 i 370 evra za 1.000 kubika, dok je berzanska cena na referentnoj evropskoj berzi u Holandiji, oscilovala između 415 i 630 evra za 1.000 kubika LNG gasa, čemu treba dodati i troškove transporta i distribucije.

Ali, briselska politička scena je uspela svojim građanima prodati priču o "prekidu zavisnosti od ruskih fosilnih goriva" makar ubuduće potrošači širom Evropske unije budu plaćali gas dvostruko skuplje.

SAD u Evropi

SAD će nametnutom prodajom gasa Evropi zavladati gasnim tržištem Starog kontinenta, ali tu se ambicije Amerikanaca ne završavaju. Uporno pokušavaju da "retke metale" pribave sa svih strana, i iz Evrope. Čini se da sa Rusijom pokušavaju da organizuju zajedničko istraživanje Arktika.

Mada je Tramp zvanično najavio "povratak američkom kontinentu", za sada, prvenstveno ekonomsko, prisustvo SAD na Starom kontinentu se intenzivira. Nalet SAD na Evropu dešava se upravo kada Evropljani sve upornije i uspešnije grade liniju jasnog geografskog, ali i ekonomskog i političkog razdvajanja od Rusije. Gotovo da je podela već snažna koliko i za vreme najžešćeg perioda "Hladnog rata".

Kada zatreba u Vašingtonu pokušavaju da do političkog plusa dođu i međusobnim zavađanjem dugovečnih prijatelja. Slučaj NIS-a je tipičan primer.

Tačka razdora

Reč je o firmi u većinskom ruskom vlasništvu, a na teritoriji Srbije. Ekonomski i finansijski izuzetno je značajna za Srbiju, a posve marginalna za Rusiju kojoj dobro služi za snažan politički uticaj.

Amerika je, čini se, našla retko uspešan potez kojim je ozbiljno doveo u pitanje dobro održavane srpsko-ruske odnose. Uočeno je da bi NIS mogao biti ne samo kompanija koja povezuje dve zemlje, već i tačka razdora. Istina, rusko-ukrajinski sukob i primat sile na globalnoj političkoj sceni kreirali su povoljan ambijent za veštu igru.

Izmišljena priča

Amerikanci su svrstali NIS među firme sa kojima američke kompanije ne mogu da posluju. Kada se pridodaju takozvane sekundarne sankcije, dogodilo se pravo izopštenje novosadske kompanije iz poslovnog okruženja i rafinerija je prestala da radi. Rusija, čija je državna firma većinski vlasnik kompanije, i Srbija nisu uspele da nađu rešenje koje bi firmu vratilo na poslovnu scenu, ali i ruskoj strani očuvalo interes za rad preduzeća.

Država je godinama dotirala NIS sa 120 miliona dolara godišnje, zabranila je uvoz dizela i benzina, pa, ipak, preduzeće nije imalo niti jednu rafineriju u korektnom stanju, kvalitet goriva bio je daleko ispod evropskog, a, i pored državnog subvencionisanja, bilo je neophodno uložiti još najmanje 1,2 milijarde kako bi se NIS vratio u stanje slično pre bombardovanja.

Rusi su uložili tri milijarde i od preduzeća napravili kompaniju možda i regionalno najbolju u branši. No, umesto hvale preko srpske javnosti stizali su samo optuživanja zasnovana na poluistinama da su Rusi kompaniju kupili za siću.

Duga nedoumica

S druge strane, kada su već nametnute sankcije ruski vlasnik je ispoljio popriličnu nezainteresovanost, stavljajući u drugi plan činjenicu da je kompanija, praktično, od vitalne važnosti za Srbiju i, što je bitnije, građane Srbije. Tradicionalno dosta zatvoren za javnost, većinski vlasnik nije ispoljio vidljivu aktivnost za iznalaženje rešenja.

Nije bilo lako srpskoj vlasti odlučiti se. Razvlačila je donošenje odluke koliko god je mogla. Da li da se pozove na član 2 iz Ugovora o Srpsko-ruskoj saradnji u oblasti nafte i gasa po kome je zabranjena nacionalizacija ili druga aktivnost kojom se, mimo volje akcionara, menja vlasništvo ili da se osloni na obećanje predsednika Trampa da će SAD prihvatiti argument više sile kao osnov za nacionalizaciju NIS-a.

Srpska vlast je dugo bila u dilemi, možda se i nadala da neko drugi pronađe ključ za bravu. Na kraju se, delom i iznuđeno, izjasnila i ako ruska strana do sredine januara ne nudi za Amerikance prihvatljivo rešenje, sledi nacionalizacija uz realno materijalno obeštećenje.

Raspletom teško da će biti zadovoljne i ruska, i srpska vlast. Biće, međutim, oduševljen neko treći.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Atila 17

08.12.2025 • 00:00

Kako svi koji nemaju rafineriju imaju logistiku i gorivo im je jeftinije nego ovde??? Prestanite da nas pravite budalama.

3 4 -1
Portir

07.12.2025 • 14:38

Ovaj tekst se uopste ne uklapa u narativ ovog portala. Bravo za autora.

3 0 +3
Mister

05.12.2025 • 12:47

Opšte mesto

Laički napisano opšte mesto

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.