Sankcije NIS-u: Jači tlači
Zabrinuti iščekujemo dalji tok događaja u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. Poprilično je hladno, ujutru se temperatura neretko spušta ispod nule.
Foto: 021.rs
Prirodno je da ljudi brinu hoće li stanovi biti zagrejani i hoće li na pumpama biti dovoljno goriva.
Suočavamo se s vremenom u kome jedina domaća rafinerija neće raditi neodređeno dug period, jer je hrvatski naftovod JANAF, ne želeći da sebe dovede u rizik sankcionisanja od (prvenstveno američkih) banaka i kompanija, prestao da u Pančevo isporučuje sirovu naftu.
Nije izvesno ni hoće li posle Nove godine, kada ističe aktuelni gasni ugovor sa Rusijom, od tradicionalnog dobavljača i dalje stizati dragoceni plin.
Grublje posledice
Treba reći da prvih dana u svakodnevnom životu građana neće biti većih promena. U Srbiji, u državnim rezervama, ima dovoljno dizela, benzina, bitumena, za narednih mesec do dva, kerozina za pola, mazuta možda i za celu godinu dana.
Međutim, već nakon dva meseca polako će se na pumpama dešavati, prvo blaže, potom veće, nestašice, jer su procene da logistički kapaciteti u Srbiji nisu dovoljni da u punom obimu iz uvoza nadoknade derivate koje do ovih dana pristižu iz grada na Tamišu. Cene goriva će, usled povećanih troškova dobavljača, biti uvećane, ali velikih nestašica ne bi trebalo da bude.
Procene su da će znatno grublje posledice biti po budžet Srbije i nemali broj preduzeća čija se delatnost zasniva na sirovinama koje nastaju preradom nafte. Bez rada rafinerije smanjiće se nacionalni bruto dohodak, a sasvim je sigurno da će se smanjiti i svota koja se, putem poreza i akciza, iz delatnosti NIS-a izdvaja za državni budžet. Do sada tim putem se u državnu kasu slivalo 11,4 odsto budžeta.
Upliv politike
U najtežu situaciju zapašće Petrohemija koja u potpunosti zavisi od primarnog benzina iz rada pančevačke rafinerije. Dobava od drugog prerađivača sirove nafte ne samo da je neizvesna, već i cena može biti toliko veća da dovodi u pitanje profitabilnost preduzeća sa oko 2.000 radnika.
Time dolazi pod udar i niz fabrika koje finalizuju Petrohemijine proizvode, poput odžačkog Hipola i pedesetak plastičarskih firmi. Doći će u pitanje i rad pančevačke toplane, ali i NIS-ova gasna energana značajna za rad u hladnijim danima, kada EPS ne može da proizvede dovoljno struje u sopstvenim pogonima.
U dolazećim mesecima biće teško, nakon rasta cena goriva, i sve ostalo biće skuplje. Nevolje će trajati dokle god se pančevačka rafinerija ne vrati u uobičajeni režim rada.
Energenti i energija, mada izuzetno važno i zahtevno ekonomsko pitanje, nikada i nigde nisu bez snažnog upliva politike. Kada se odnosi zaoštre, uticaj politike na energetskoj sceni postaje dominantan – do ucene.
Viđamo to, ne prvi put, i proteklih meseci, posebno otkako su SAD početkom godine uvele, pojednostavljeno kazano, sankcije prema određenom broju preduzeća u ruskom vlasništvu. Među njima se našla i Naftna industrija Srbije u kojoj Gaspromnjeft ima 56,7 odsto vlasništva. Štaviše, prema NIS-u su Amerikanci od starta bili posebno naoštreni i tražili potpuni izlazak ruskog kapitala iz firme.
Moć američkih banaka
Šta čini sadržaj sankcija? Vlada SAD je, na osnovu domaćeg zakonodavstva, zapretila kažnjavanjem bilo koje američke firme ako posluju sa bilo kojom firmom sa proskribovanog spiska. Potom je proširila odluku, pa se na udaru mogu naći i one koje posluju sa bilo kojom firmom iz sveta, ako se ova upustila makar i u najmanji aranžman sa nekim od naznačenih preduzeća. Ovim se ušlo u polje takozvanih sekundarnih sankcija.
Problem je što bilo koja firma iz sveta teško može da računa na saradnju sa bilo kojom američkom bankom ili kompanijom ako posluje i sa firmom sa spiska. Stoga teško da će se neka banka ili firma iz bilo kog dela globusa upustiti u poslovni odnos sa ovakvom firmom, jer bi i sama rizikovala bojkot svih američkih poslovnih subjekata. Drugim rečima, uloga američkih kompanija i, pre svega, banaka je tolika da su SAD, praktično, celom svetu nametnule pretnju sankcijama oslanjajući se samo na svoju legislativu.
Uspešno prodata priča
Živimo u vremenu kada su odnosi između svetskih sila ozbiljno narušeni. Vodi se rat širom Zemljine kugle. Niko se ne poziva na međunarodno pravo, to je postalo nešto sasvim teoretsko, bez nosioca dovoljne političko-pravne snage da ga primeni u praksi.
Nedavno je obeleženo 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija na krajnje formalan način, tek da se zabeleži. Ova organizacija, koja je osam decenija uspevala da, nekad više, nekad manje, održava život bez globalnih ratova, gotovo više i ne postoji.
Svetska zdravstvena organizacija je izašla iz UN, a Svetska trgovačka organizacija ne reaguje čak ni sada kada se uvode carine od sto i više odsto, druge zabrane, ograničenja, uslovljavanja..., a sve to je suprotno propisima STO. Živimo u vremenu kada niko ni ne pomišlja da se pozove na svetsku regulativu. Sila, politička, ekonomska ili vojna, postaje odlučujući argument.
Kreirana je situacija u kojoj je pravna logika skoro uklonjena iz međunarodnih odnosa, te se deluje na osnovu sopstvene ili snage bloka za koji se država vezala. Menjaju se međusobni odnosi zemalja i regiona, nastaje nova globalna scena.
Odvija se borba i za materijalne i rudne resurse. Ekonomski rezon nije uvek primaran, štaviše ponekad je totalno podređen političkoj argumentaciji.
Istraga o diverziji na gasovodima Severni tok 1 i 2 vodi se tako da se prikriju izvršilac i nalogodavac. SAD je Evropi nametnula obavezu da kupuje njen tečni gas, mada je otprilike dvostruko skuplji od ruskog koji je gasovodima pola veka snabdevao Stari kontinent.
Unazad godinu dana gas iz gasovoda je na evropskom tlu koštao između 245 i 370 evra za 1.000 kubika, dok je berzanska cena na referentnoj evropskoj berzi u Holandiji, oscilovala između 415 i 630 evra za 1.000 kubika LNG gasa, čemu treba dodati i troškove transporta i distribucije.
Ali, briselska politička scena je uspela svojim građanima prodati priču o "prekidu zavisnosti od ruskih fosilnih goriva" makar ubuduće potrošači širom Evropske unije budu plaćali gas dvostruko skuplje.
Pročitaj još
SAD u Evropi
SAD će nametnutom prodajom gasa Evropi zavladati gasnim tržištem Starog kontinenta, ali tu se ambicije Amerikanaca ne završavaju. Uporno pokušavaju da "retke metale" pribave sa svih strana, i iz Evrope. Čini se da sa Rusijom pokušavaju da organizuju zajedničko istraživanje Arktika.
Mada je Tramp zvanično najavio "povratak američkom kontinentu", za sada, prvenstveno ekonomsko, prisustvo SAD na Starom kontinentu se intenzivira. Nalet SAD na Evropu dešava se upravo kada Evropljani sve upornije i uspešnije grade liniju jasnog geografskog, ali i ekonomskog i političkog razdvajanja od Rusije. Gotovo da je podela već snažna koliko i za vreme najžešćeg perioda "Hladnog rata".
Kada zatreba u Vašingtonu pokušavaju da do političkog plusa dođu i međusobnim zavađanjem dugovečnih prijatelja. Slučaj NIS-a je tipičan primer.
Tačka razdora
Reč je o firmi u većinskom ruskom vlasništvu, a na teritoriji Srbije. Ekonomski i finansijski izuzetno je značajna za Srbiju, a posve marginalna za Rusiju kojoj dobro služi za snažan politički uticaj.
Amerika je, čini se, našla retko uspešan potez kojim je ozbiljno doveo u pitanje dobro održavane srpsko-ruske odnose. Uočeno je da bi NIS mogao biti ne samo kompanija koja povezuje dve zemlje, već i tačka razdora. Istina, rusko-ukrajinski sukob i primat sile na globalnoj političkoj sceni kreirali su povoljan ambijent za veštu igru.
Izmišljena priča
Amerikanci su svrstali NIS među firme sa kojima američke kompanije ne mogu da posluju. Kada se pridodaju takozvane sekundarne sankcije, dogodilo se pravo izopštenje novosadske kompanije iz poslovnog okruženja i rafinerija je prestala da radi. Rusija, čija je državna firma većinski vlasnik kompanije, i Srbija nisu uspele da nađu rešenje koje bi firmu vratilo na poslovnu scenu, ali i ruskoj strani očuvalo interes za rad preduzeća.
Država je godinama dotirala NIS sa 120 miliona dolara godišnje, zabranila je uvoz dizela i benzina, pa, ipak, preduzeće nije imalo niti jednu rafineriju u korektnom stanju, kvalitet goriva bio je daleko ispod evropskog, a, i pored državnog subvencionisanja, bilo je neophodno uložiti još najmanje 1,2 milijarde kako bi se NIS vratio u stanje slično pre bombardovanja.
Rusi su uložili tri milijarde i od preduzeća napravili kompaniju možda i regionalno najbolju u branši. No, umesto hvale preko srpske javnosti stizali su samo optuživanja zasnovana na poluistinama da su Rusi kompaniju kupili za siću.
Duga nedoumica
S druge strane, kada su već nametnute sankcije ruski vlasnik je ispoljio popriličnu nezainteresovanost, stavljajući u drugi plan činjenicu da je kompanija, praktično, od vitalne važnosti za Srbiju i, što je bitnije, građane Srbije. Tradicionalno dosta zatvoren za javnost, većinski vlasnik nije ispoljio vidljivu aktivnost za iznalaženje rešenja.
Nije bilo lako srpskoj vlasti odlučiti se. Razvlačila je donošenje odluke koliko god je mogla. Da li da se pozove na član 2 iz Ugovora o Srpsko-ruskoj saradnji u oblasti nafte i gasa po kome je zabranjena nacionalizacija ili druga aktivnost kojom se, mimo volje akcionara, menja vlasništvo ili da se osloni na obećanje predsednika Trampa da će SAD prihvatiti argument više sile kao osnov za nacionalizaciju NIS-a.
Srpska vlast je dugo bila u dilemi, možda se i nadala da neko drugi pronađe ključ za bravu. Na kraju se, delom i iznuđeno, izjasnila i ako ruska strana do sredine januara ne nudi za Amerikance prihvatljivo rešenje, sledi nacionalizacija uz realno materijalno obeštećenje.
Raspletom teško da će biti zadovoljne i ruska, i srpska vlast. Biće, međutim, oduševljen neko treći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
0
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
1
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
6
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
48
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
65
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Komentari 20
Atila 17
Portir
Mister
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar