Džez trubač Duško Gojković, jedan od najuspešnijih muzičara sa Balkana, preminuo je u 92. godini u Minhenu.
Svirao je sa najvećim imenima džez muzike poput Dizija Gilespija, Džerija Maligana, Stena Geca, Sonija Rolinsa, Četa Bejkera, Mala Voldron i Majlsa Dejvisa.
„On spada u najveće umetnike 20. veka sa ovih prostora," kaže Vladislav Tomanić, predsednik udruženja „Duško Gojković Džez Inicijativa", za BBC na srpskom.
Njegov autorski opus obeležile su brojne kompozicije, a prvi u svetu je u savremeni džez uveo harmonsko i ritmičko muzičko nasleđe Balkana.
„Otišao je nenametljivo i tiho, kakav je i bio. Duškova truba, zvučala je prefinjeno, elegantno, snažno i prepoznatljivo. Otišao je večiti mladić sa trubom", stoji u saopštenju udruženja „Duško Gojković Džez Inicijativa".
Njegova karijera trajala je više od 70 godina, a kada je dobio Eho džez nagradu za životno delo u Hamburgu u novembru 2022, izjavio je da još uvek svira i da paralelno radi na nekoliko projekata.
„Bio je veliki posvećenih - vežbao je svakodnevno do poslednjih dana, što je potpuni fenomen da neko svira trubu sa 90 godina", kaže za BBC na srpskom Ivan Blagojević, direktor Nišvil Džez festivala, na kome je Gojković više puta nastupao.
Posle prvih koraka u Diksilend orkestru pedesetih godina 20. veka, postao je član Big benda radio Beograda, a zatim 1961. otišao u Zapadnu Nemačku, gde je nastavio karijeru.
Svirao je sa najvećim imenima džez muzike poput Dizija Gilespija, Džerija Maligana, Stena Geca, Sonija Rolinsa, Četa Bejkera, Mala Voldron i Majlsa Dejvisa.
Dejvis ga je čuo tokom nastupa 1956. i pridružio mu se na bini.
Navodno ga je čuveni muzičar pozvao da dođe u Ameriku, na cedulji mu je napisao adresu i privatni broj telefona, rekavši: „Sada poznaješ mene, za početak to ti je dovoljno".
Iza njega je ostalo više od sto albuma, snimljenih sa različitim orkestrima i ansamblima.
Iako je nastupao u najvećim salama na svetu poput njujorškog Karnegi hola i londonskog Rojal albert hola i na čuvenim džez festivalima širom sveta, Gojković je više voleo intimnost džez klubova.
Nišvil festivalu poklonio je doktorsku odoru, koji je dobio uz počasni doktorat u Makedoniji zbog korišćenja etno motiva iz ove države, ali i kompoziciju Nishville Jubillation 2008.
Blagojević ukazuje na nedostatak podrške džez muzičarima, navodeći da je Gojković bio velika zvezda, između ostalog imao fan-klub u Japanu, „pronosio je zvuke ovog regiona širom sveta, a da ambasadori Srbije nikada nisu došli na njegov nastup u nekoj zemlji".
„On je dokaz teze da što je neko veća zvezda, to je prirodniji i spontaniji čovek i zahvalniji za saradnju. Radovao se svakoj prilici sa svira, posebni su koncerti sa Big bendom," kaže Blagojević.
Rođen je 1931. u Jajcu u Bosni i Hercegovini, a završio je Muzičku akademiju u Beogradu.
Sviračku karijeru započeo je u Diksilend orkestru, a sa 18 godina postao je član Big benda Radio Beograda.
Karijeru nastavlja u Zapadnoj Nemačkoj, a 1961. godine dobija stipendiju za studije na američkom univerzitetu Berkli.
Posle studija postaje član benda Majnarda Fergusona.
Po povratku u Evropu, formirao je sekstet i 1966. snimio prvi album Swinging Macedonia, sa muzikom koju je originalno komponovao inspirisan muzikom Balkana.
Album se danas smatra jednim od temelja balkanskog džeza.
Godine 1968. nastanio se u Minhenu, gde je osnovao prvi big bend, sa kojim je radio do 1976.
Deset godina kasnije osnovao je ansambl sa kojim je nastupao do kraja života.
U bogatoj karijeri objavio je veliki broj albuma, a izdvajaju se: Soul Connection, Bebop Citi, Balkan Connection, Balkan Blue, In My Dreams, Samba do Mar (2003) i A Handful of Soul, Samba Tzigane i Latin Haze.
U Big bendu RTS-a Duško Gojković je bio i šef dirigent i solista ansambla.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar