Prošlogodišnji uspon Srbije na listi Reportera bez granica je bio kratkog daha.
Srbija je pala 12 mesta u odnosu na 2022. i sada je 91. zemlja na svetu po indeksu slobode medija.
„Iako je pravni okvir čvrst, novinari trpe politički pritisak, a krivična dela protiv njih ostaju nekažnjena.
„Nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, kojim se istražuju kriminal i korupcija, zarobljeno je između neobuzdanih lažnih vesti i propagande", navodi se u izveštaju Reportera bez granica.
Sve zemlje Balkana su napredovale na listi u odnosu na prošlogodišnji izveštaj dok se Srbija jedina vratila blizu mesta na kom je provela period od 2019. do 2021.
Reporteri bez granica su međunarodna neprofitna organizacija koja od 2002. godine objavljuje indeks slobode medija u državama širom sveta.
Srbija je ovako nisko mesto po indeksu slobode medija počela da beleži tek od 2019. godine kada je zauzela 90. poziciju.
Najlošije je ocenjena 2020. i 2021. kada je dve godine zaredom provela na 93. mestu.
Najbolje se kotirala 2014. kada je bila na 54. mestu.
Iz Udruženja novinara Srbije navode da je broj pretnji i napada na novinare u Srbiji udvostručen u odnosu na 2021.
Sindikat novinara Srbije izdvaja ekonomsku situaciju i ističe da čak 90 odsto novinara u Srbiji ima plate manje od proseka.
Od zemalja regiona, na listi najbolje mesto zauzima Severna Makedonija (38).
Crna Gora je prati u stopu (39), a slede Hrvatska (42), Slovenija (50), Rumunija (53), Kosovo (56), Bosna i Hercegovina (64), Bugarska (71) i Albanija (96).
U izveštaju se navodi da je u Srbiji registrovano više od 2.500 medija, ali da je tržište veoma podeljeno.
Ističu da nagrađivani istraživački tekstovi imaju ograničenu publiku zato što se objavljuju samo na internetu i na nekoliko nezavisnih medija.
Visoko u izveštaju se našla i informacija da je ruski medij RT, prethodno Raša tudej (Russia Today), pokrenuo sajt na srpskom jeziku u novembru 2022. i najavio osnivanje televizije.
Prethodno je zabranjen u Evropskoj uniji u okviru sankcija uvedenih Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Dodaje se da su u izuzetno polarizovanoj političkoj klimi, novinari često izloženi pritiscima vlasti.
„Ni političari ni institucije, među njima i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), sačinjeno uglavnom od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu bili voljni da poprave situaciju.
„Takođe, novinari koji su kritični prema vladajućoj stranci imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i javnim informacijama", navodi se.
Reporteri bez granica ističu da Srbija ima neke od najnaprednijih medijskih zakona, a da je sloboda izražavanja zagarantovana Ustavom.
„Međutim, novinari često rade u okruženju koje ih ograničava i praktikuju samocenzuru.
„Zakoni kojima je propisano kako bi tužioci i policija trebalo da reaguju kada su novinari napadnuti su doveli do pozitivnih rezultata, ali pravosuđe tek treba da dokaže nezavisnost i delotvornost u zaštiti slobode štampe", ističe se.
Većina medija prihode ostvaruje od reklama i netransparentnih javnih subvencija, navodi se.
Dodaje se da vlast u velikoj meri kontroliše pristup i jednom i drugom izvoru prihoda.
Reportere bez granica brine i koncentracija medija, odnosno da državni Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku oko publike.
Iako se vide napori da se poboljša bezbednost novinara, a da krivična dela protiv njih budu procesuirana, u izveštaju se navodi da se novinari u Srbiji još ne osećaju sigurno.
„To je potkrepljeno činjenicom da mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerazrešeni, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine", ističe se u izveštaju.
Udruženje novinara Srbije je ipak navelo da je ohrabrujuće to što je po prvostepenoj presudi u ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića, novinara portala Žig info, bivši predsednik Opštine Grocka osuđen na pet godina zatvora.
Reporteri bez granica dodaju da su novinarke ugrožene zbog izveštavanja i na osnovu pola, a da desničarske grupe napadaju medije koji pozitivno izveštavaju o izbeglicama i migrantima.
Severna Makedonija i Crna Gora mogu da se pohvale najboljim rezultatom među zemljama Balkana, a ujedno i najvećim napretkom na listi, za oko 20 mesta.
Sve balkanske zemlje su napredovale za bar nekoliko mesta, dok je Srbija jedina nazadovala.
Albanija se trenutno kotira na najnižem mestu od svih balkanskih zemalja i nalazi se na 96. mestu.
Tačno 30 godina je prošlo od obeležavanja prvog Svetskog dana slobode medija, 1993. godine.
Iz Ujedinjenih nacija navode da je zabeležen značajan napredak ka dostizanju medijskih sloboda i slobode izražavanja širom sveta.
Pokretanje nezavisnih medija u sve većem broju u mnogim zemljama i uspon digitalnih tehnologija omogućili su slobodan protok informacija, dodaju.
„Međutim, sloboda medija, bezbednost novinara i sloboda izražavanja su sve više na udaru, što utiče na ostvarivanje drugih ljudskih prava", ističu.
Pravo na slobodu izražavanja zagarantovano je članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Reporteri bez granica su, kako navode na sajtu, nezavisna nevladina organizacija sa konsultativnim statusom u Ujedinjenim nacijama, UNESKO-u, Savetu Evrope i Međunarodnoj organizaciji frankofonije.
Trenutno prate indeks slobode medija u 180 zemalja.
Norveška je godinama na prvom mestu liste, dok poslednje zauzima Severna Koreja.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
zztop
sanas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar