„Kume, izgore ti kesa", velikim crvenim i zelenim slovima piše na transparentu u rukama osmogodišnje devojčice.
Kosa joj je plava, majica roze, zove se Maša i sedi na dedinim ramenima, dok ispred nje velika kolona demonstranata prolazi ulicom.
„Učesnik sam svih demonstracija u poslednjih 30 godina - sina sam stalno vodio sa sobom, a danas vodim unuke da ne bi oni vodili njihovu decu jednog dana", kaže Mašin deda Vladimir Marinović iz Beograda za BBC na srpskom.
„Imam ih četvoro - dvoje su mali, jedna velika, ali trenutno nije tu, inače bi i ona bila ovde", dodaje odmah ponosno.
Osmu nedelju u nizu građani su izašli na ulice u okviru protesta „Srbija protiv nasilja", organizovanih posle dve masovne pucnjave u Beogradu početkom maja u kojima je ubijeno 19 mahom mladih, a šetalo se u desetak gradova širom zemlje.
Kao i proteklih nedelja, na beogradskim ulicama je bilo i puno roditelja sa decom.
„Tu smo kako bi oni videli da mogu da pokažu želju da se bore za svoja prava, a ne da ćute o sopstvenim potrebama, problemima", kaže Jasna iz Smedereva, u društvu supruga i dvojice sinova.
„Jednostavno, da mišljenje uvek mogu da iskažu i da ga ne kriju od drugih."
Marija Radović iz Beograda je na protestu sa mužem i 13-godišnjom ćerkom Sarom, koju uči da „uvek podrži ono što je ispravno, bude solidarna, hrabra, da se bori za sebe i pobuni se kada nešto ne valja".
„U školi ima veronauku, tako da smo odlučili da je građanski vaspitamo kako treba", navodi Radović uz osmeh.
„Treba se pobuniti generalno u životu", dodaje Sara kratko.
Deca i mladi na svim mirnim protestima mogu da nauče kako da izraze ono što osećaju, ali i kako da se nose sa „emocijama koje mnogima nisu prijatne, poput ljutnje", smatra Nikolina Milosavljević, dečija psihološkinja i psihoterapeutkinja.
„Mi se kao ljudska bića rađamo se sa određenom dozom agresivnosti i roditelji decu treba da nauče kako da njome upravljaju na civilizovan način", kaže Milosavljević za BBC.
„Protesti su upravo to - civilizovan način izražavanja ljutnje kada naša prava nisu zadovoljena, kada osećamo neprijatnost i želimo da se izborimo za neke stvari."
„Meni je samo cilj da ona ovde živi normalno, u normalnoj državi", kaže Marinović na samom početku protesta, dok je kolona još kod Pionirskog parka u centru Beograda.
„Da se bori za svoja prava, slobode, razmišljanja i misli, kakve god one bile."
Kiša počinje lagano da pada, ali njemu ne smeta.
Ne smeta ni Maši, ali baka odmah dotrčava sa ulice, probivši se kroz žbunje do trotoara, noseći joj jaknu - roze, naravno.
Dok se demonstranti polako spuštaju Ulicom kneza Miloša, roditelji decu drže za ruku i pribijaju uz sebe, da se ne izgube u masi.
Nekoliko njih ipak vozi male trotinete ili bicikle, pa majke brzo idu za njima.
„Silazi", kaže jedan otac malom plavokosom dečaku, spuštajući ga sa ramena, a on se buni.
„Nosi me, nosi me", ponavlja.
Kada je kolona prolazila ispred Vlade Srbije, buka je glasnija nego u drugim ulicama.
U tom trenutku sve od sebe dali su jedan dečak polomljene ruke i njegova plava pištaljka.
„Poželeli su da vide šta su protesti, pa smo ih doveli", kaže njegova majka, ne želeći da se predstavi.
„Pitaju zašto su ovde, šta mi to radimo i zašto su svi baš ovde zviždali više nego na drugim mestima... Nije im lako objasniti."
U koloni je i 48-godišnji Dragan Mladenović iz Beograda, učesnik svih dosadašnjih skupovima „Srbija protiv nasilja".
Danas su supruga i on prvi put došli sa decom, ćerkom i sinom.
„Oni su u suštini glavni razlog zašto sam ja ovde", ističe.
„Sve ovo što se dogodilo me je toliko šokiralo, mislio sam da takvih stvari nikada neće biti kod nas."
Ovog puta su došli sa decom, „kako bi naučili da pokažu neki svoj stav kada to treba".
Isto kaže i Danijela Spasić iz Nove Pazove, objasnivši da šestogodišnju ćerku Saru od rođenja uči „da se pobuni kad joj se nešto ne sviđa".
„Neće ona biti jedna od onih koji samo pognu glavu, nema šanse da bude takva."
Kada je u pitanju politika mladi u Srbiji danas možda ne pognu glavu, ali je uglavnom okrenu na drugu stranu.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz 2022. pokazuje da mladi u Srbiji ne veruju u institucije i politiku, dok političarima daju takve ocene da bi u školi svi redom morali na popravne.
Više dve trećine njih misli da uopšte nema uticaj na političke procese, a gotovo polovina mladih ispitanika nije izašla na poslednje izbore u aprilu 2022. godine.
Veruju da se na političke odluke može uticati samo kroz partije.
Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ipak smatra da su mladi veoma zainteresovani za „savremena pitanja i vrednosti", poput jednakosti i pravde.
„Ali uslov da bi ih zanimala politika jeste da politika pre svega postoji - oni su politični, samo na drugačiji način, ne vide politiku u političkim institucijama", izjavio je Gordi ranije za BBC na srpskom.
Na poslednjim protestima veliku pažnju izazvali su i studenti Beogradskog univerziteta, a neki od njih su i govorili okupljenima šta ih muči.
„Studenti ne ćute", skandirali su.
Psihološkinja Milosavljević smatra da upravo ovakvi protesti mogu nešto da promene kada je reč odnos mladih prema društvu, a posebno „ako se zaista nešto i promeni".
„Onda je to nekakva nagrada, videće da ovo ima smisla, ali i ako do rezultata ne dođe, a mi smo uporni, onda učimo dete strpljenju i upornosti."
Jasna i Ivica iz Smedereva misle da će generacije njihove dece kad odrastu „biti onakve kako ih naučimo".
„Iskreno se bojim da sve nije ovo nije kako treba, ako ih drugi uče drugačijim vrednostima... Ali moje je da izađemo, svake subote smo ovde", kaže Ivica.
Kada je kolona stigla do Slavije, glavna zanimacija deci bila je - fontana.
Saobraćaja nije bilo, tako da su mogli da joj priđu i stave ruku u vodu koja pada niz njene ivice.
„Dobro, dosta, ne morate baš da se okupate", kaže majka ćerki i sinu.
Devojčica u beloj suknji za to vreme mirno stoji na travi i gleda u vodu.
„Ajde, stavi ruke", kaže joj mama.
„Plašim se", odgovara.
Posle kratkog ohrabrivanja umočila je vrh prsta i brzo pobegla, a demonstranti su nastavili ka Autokomandi, gde je blokiran auto-put kroz Beograd.
„Ovde smo zato što želimo da se zauvek završi ovo u čemu živimo... Dosta je svega, želimo da ludilo prestane i da naše dete odrasta u normalnoj zemlji", kaže 43-godišnja Snežana Arnautović Stjepanović, u društvu muža i sina.
Sinu je ovo prvi protest.
„Hoćemo da ga naučimo kako se na dostojanstven način brani sloboda, jako je važno da čuje i prepoznaje na koji način može da se pobuni i izrazi nezadovoljstvo", nastavlja Snežana.
„Da može slobodno da se izražava i ne bude sankcionisan za to, da nauči šta je to biti slobodan građanin, kada nisi uslovljen ni sa čim i nateran da radiš nešto što ne želiš."
Novi skup najavljen je za sledeću nedelju.
Na pitanje da li će dolaziti i ubuduće, 13-godišnja Sara Radović odgovara: „Što da ne".
Protesti „Srbija protiv nasilja" organizovani su posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih.
Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.
Zahtevaju smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, usvajanje ostavke ministra prosvete Branka Ružića.
Takođe, traži se smena rukovodstva RTS-a, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji svojim sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.
Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i vlast odgovaraju da je Srbija „jedinstvo potrebnije nego bilo kada", kao i da opozicija „politički zloupotrebljava tragediju" i da su upravo oni ti koji propagiraju nasilje prema političkim neistomišljenicima.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
S
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar