Nobelova nagradu za mir 2023. godine dodeljena je Narges Mohamadi, iranskoj aktivistkinji za ljudska prava koja je u zatvoru.
Dodeljujući joj nagradu, Nobelov komitet je rekao da je za „hrabru borbu podnela ogromnu ličnu cenu".
„Sveukupno, režim ju je hapsio 13 puta, osudio pet puta i osudio na ukupno 31 godinu zatvora", rekla je Berit Rajs-Andersen, šefica norveškog Nobelovog komiteta u Oslu.
„Dok ja ovo govorim, Narges Mohamadi je i dalje u zatvoru", dodaje ona.
Narges Mohamadi je iranska aktivistkinja i zamenica šefa Centra za branioce ljudskih prava, koji je osnovala druga nobelovka Širin Ebadi.
Mohamadijevoj je izrečeno nekoliko zatvorskih kazni od 2011. godine i trenutno je ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu zbog „širenja propagande".
Norveški Nobelov komitet kaže i da se nada da će iranske vlasti pustiti Narges Mohamadi iz zatvora kako bi mogla da prisustvuje ceremoniji dodele nagrade u decembru.
„Nadamo se da će iranske vlasti doneti ispravnu odluku i osloboditi kako bi mogla da bude prisutna da primi nagradu", rekla je Berit Rajs-Andersen.
Ove godine je uvrštena u BBC-jevu listu 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta.
U obrazloženju odluke, Nobelov komitet je saopštio da Mohamadi podržava borbu žena da žive „dostojanstvenim životom".
Odluka Nobelovog komiteta usledila je posle više od godinu dana protesta u zemlji predvođenih ženama.
Protesti su počeli u septembru 2022. nakon što je Mahsa Amini, 22-godišnjakinja, umrla u pritvoru, pošto nije pravilno prekrila glavu maraom - hidžabom.
Aktivisti za ljudska prava su optužili iranske vlasti za njenu smrt, što je Teheran negirao i
Nemiri su se brzo proširili širom zemlje, sa zahtevima u rasponu od više sloboda do rušenja države.Nobelova nagrada za mir pritvorenoj iranskoj aktivistkinji za ljudska prava
Slike Iranki koje prkosno pale svoje marame i skandiraju „Žene, život, sloboda" osvojile su svet.
Vlasti su brutalno ugušile proteste i oni su uveliko utihnuli.
Upravo je ovaj slučaj pomenut i priulikom obrazloženja odluke o ovogodišnjoj dobitnici Nobelove nagrade.
Moto protesta „Žene, život, sloboda" upravo izražava posvećenost rada Narges Mohamadi, rekla je Berit Rajs-Andersen.
„Ona se bori za žene protiv sistemske diskriminacije i ugnjetavanja i za njihovu borbu da žive potpun i dostojanstven život", dodala je šefica Nobelovog komiteta u Oslu.
Pogledajte video o Mahsi Amini i protestima u Iranu:
Među onima koji su se pominjali kao mogući dobitnci ovogodišnje nagrade za mir bili su i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, kao i Aleksej Navaljni, ruski opozicionar i jedan od najglasnijih kritičara ruskog lidera Vladimira Putina, koji u udaljenoj kaznenoj koloniji izdržava dugogodišnju kaznu zatvor.
Borci protiv klimatskih promena, poput Viktorije Tauli-Korpuz sa Filipina, Šveđanke Grete Tunberg, Huana Karlosa Hintiačija iz Ekvadora i Vanese Nakate iz Ugande takođe su pominjani kao potencijalni dobitnici.
Šanse su davane i brazilskom plemenskom vođi Raoniju Metuktireu, koji se bori protiv krčenja šuma i za prava starosedelaca, kao generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu.
Od pokretanja 1901. godine, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija.
Pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.
Međunarodni komitet Crvenog krsta osvojio ga je tri puta, a Kancelarija visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice dva puta.
Prošlogodišnji dobitnici su beloruski aktivista za ljudska prava Ales Bjaljacki i dve organizacije civilnog društva iz Rusije i Ukrajine, Memorijal i Centar za građanske slobode.
Ales Bjaljacki je u martu ove godine osuđen u Belorusiji na 10 godina zatvora zbog, kako je obrazloženo, šverca i finansiranja „aktivnosti koje grubo narušavaju javni red".
Pristalice 60-godišnjeg Bjaljackog tvrde da autoritarni režim predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka pokušava da ućutka ovog borca za ljudska prava.
On je uhapšen 2021. posle masovnih protesta izazvanih, kako beloruska opozicija tvrdi, krađom na predsedničkim izborima.
Ovi izbori održani su u avgustu 2020, a prema zvaničnim podacima, Lukašenko je odneo ubedljivu pobedu.
Odlukom Vrhovnog suda Rusije u decembru 2021. godine, rad ruske organizacije Memorijal je zabranjen, što je izazvalo je veliko nezadovoljstvo u zemlji i svetu.
Vlasti su optužile organizaciju da radi na rušenju državnog poretka.
Grupa se istakla u razotkrivanju zločina staljinističkog režima i očuvanju sećanja na žrtve logora prinudnog rada Gulag, gde su, kako se smatra, umrle desetine miliona ljudi.
Nobelovu nagradu za mir 2021. godine podelili su filipinsko-američka novinarka Marija Resa i ruski novinar Dmitrij Muratov za „hrabru borbu" za odbranu slobode izražavanja na Filipinima i u Rusiji.
Muratov je u junu 2022. godine objavio prodaju Nobelove nagrade za 103 miliona dolara, a novac je namenio ukrajinskim izbeglicama.
Godinu dana ranije, Nobelova nagrada za mir dodeljena je programu Ujedinjenih nacija za borbu protiv gladi u svetu.
Dobitnik za 2019. godinu bio je etiopski premijer Abi Ahmed, a za 2018. borcima protiv silovanja.
Dve godine pošto je premijer Etiopije dobio nagradu za mir, u toj afričkoj zemlji izbio je građanski rat u kojem je bilo mnogo svireposti i zločina.
U zemlji je zavladala i glad.
Primirje je sklopljeno tek godinu dana kasnije, novembra 2022.
Biće dodeljene i nagrade za ekonomiju i matematiku.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar