Zlato se vraća kući: Zašto Srbija povlači devizne rezerve u plemenitom metalu iz inostranstva i šta to znači za vas

Posle decenija čuvanja u zapadnim bankama, Srbija je poslednjih godina rešila da povuče tone i tone zlata iz inostranstva nazad u vlastite trezore.

Međutim, postavlja se pitanje, zašto Narodna banka Srbije (NBS), centralna finansijska institucija u zemlji, to čini i zbog čega je to važno?

„Kao i mnoge druge centralne banke, vraćanjem zlata u zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i dostupnost vlastitih zlatnih rezervi u periodima različitih globalnih kriza i neizvesnosti koje su prisutne poslednjih godina“, navode iz ove državne institucije za BBC na srpskom.

Povratak zlatnih rezervi jača ekonomski suverenitet, otpornost finansijskog sistema i povećava psihološko poverenje kako investitora tako i građana, dodaju iz NBS.

Srbija je u julu imala skoro 50,8 tona, vrednih više od 4,7 milijardi evra, što čini 16,6 odsto bruto deviznih rezervi.

Devizne rezerve, između ostalih, čine i strani novac i hartije od vrednosti, a služe izmirenju obaveza prema inostranim poveriocima, održavanju stabilnosti kursa dinara i bankarskog sistema, zaštiti od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih kriza i drugo.

Osim da se „sačuva od drugih zemalja“, vraćanje zlata iz inostranstva - nema svrhe, smatra francuski ekonomista Erik Mone.

„Niko neće imati koristi od toga, osim ako se ne proda, a prihodi se ulože u domaću ekonomiju“, govori profesor na Pariskoj školi ekonomije i Školi za napredne studije društvenih nauka, za BBC na srpskom.

Zemlje poput Srbije, dodaje, povlače zlato iz inostranstva kada se uplaše da bi te strane zemlje „mogle da im zaplene zlato, kršeći međunarodno pravo“.

Stoga bi se ovakav potez mogao pravdati time što Srbija „više ne veruje“ zemljama gde se tradicionalno drže zlatne poluge, poput Sjedinjenih Američkih Država (SAD) ili Velike Britanije

„Ili/i zato što je Srbija spremna da se udruži sa njima neprijateljskim zemljama, poput Rusije“, smatra Mone.

• Zlatna groznica u Australiji: Pronašao grumen težak skoro pet kilograma
• Neverovatno blago pronađeno u španskom brodu koji je potonuo pre više od 350 godina
• Kako je čovečanstvo izbrazdalo površinu Zemlje

Ne postoje precizni podaci o tome da li je još neka država u potpunosti vratila sve zlatne rezerve iz inostranstva, te se ne može tvrditi da bi Srbija bila prvi takav primer u svetu, ukoliko se namere do kraja realizuju.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato Kanada, Norveška i Jermenija, nemaju ni gram zlata u njihovim deviznim rezervama.

Hrvatska je par decenija takođe bila bez zlatnih poluga u njihovim trezorima, da bi krajem 2022. njihova centralna banka kupila 1,75 tona.

Kako su zlatne rezerve stigle u Srbiju?

U ambijentu „pojačane globalne neizvesnosti“, kao i u skladu sa praksom više evropskih centralnih banaka, Narodna banka Srbije je sredinom 2021. „uvezla i vratila“ 13 tona zlata iz inostranstva.

Od toga je 12 tona, kupljenih 2019. i 2020. godine, doneto iz Švajcarske, dok je jedna, ostala iz sukcesije - zaostavština iz perioda Jugoslavije, vraćena iz Velike Britanije.

Poslednjih pet tona zlata, kupljenih jula prošle godine, NBS čuva na posebnom računu u švajcarskoj prestonici Bernu.

Njihov povratak se takođe planira.

Prema rečima guvernerke Jorgovanke Tabaković, kupovina i vraćanje zlata u Srbiju, obavljena je na sugestiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića pre nekoliko godina – potez koji su pojedini stručnjaci okarakterisali kao kršenje Ustava.

„Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala (taj) položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije“, kazala je Tabaković.

Ovakva odluka NBS je neopravdana, smatra ekonomista i bivši guverner Dejan Šoškić, te bi, po njemu, imala smisla ukoliko „Srbija očekuje sankcije kolektivnog zapada, za šta nema osnova“.

„Mnoge zemlje mogu da funkcionišu potpuno bez zlatnih rezevi jer se danas međunarodna plaćanja ne obavljaju tako što donesete nekom polugu na poklon, nego se novac prebaci sa jednog računa na drugi“, govori profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Zlato se smatra sredstvom zaštite u slučaju da „svet krene da se urušava, ako nacionalna valuta izgubi vrednost ili ne bude prihvaćena za razmenu u odnosu na druge valute“, objašnjava Mone.

„A i ako druge ključne valute, poput dolara ili evra, takođe izgube vrednost.“

Stoga je držanje zlata pitanje prestiža i, pre svega, zaštita od ogromnog geopolitičkog rizika, poput kolapsa trenutnog međunarodnog monetarnog sistema, dodaje.

„Zlato nema monetarnu vrednost, odnosno, ne može se koristiti kao novac u formalnim ekonomskim transakcijama i više nije neophodno za podršku kredibilitetu nacionalne valute“, kaže profesor.

Rekordne vrednosti zlata

Cena zlata je u porastu, dok tokom kriznih vremena, uglavnom ne gubi vrednost i može da štiti od inflacije.

U poslednjoj godini vrednost mu je porasla za više od 40 odsto, dok je u aprilu oboren rekord - 3.500 dolara za jednu trojsku uncu (mera za plemenite metale), što je nešto više od 31,1 grama zlata.

Kao glavni razlog tog porasta, ekonomisti navode „nepredvidive promene u trgovinskoj politici SAD, koje je uvela administracija predsednika Donalda Trampa, čiji su efekti potresli tržišta.“

Vrednost zlata je i prethodnih godina beležila rast u krizama izazvanim pandemijom korona virusa i ratom u Ukrajini.

Zlatne poluge, domaća privreda i običan čovek

Povratak zlatnih rezervi ne utiče na domaću privredu ni na koji način, kaže Erik Mone.

„Ali je slanje zlata nazad u zemlju veoma skupo, pa se smatra gubljenjem vremena i novca“, ocenjuje Mone.

Saglasan je i Šoškić, ukazujući da bi „eventualno troškovi čuvanja bili niži“ jer se sada nalazi u Srbiji.

Takođe, zlato u inostranstvu je osigurano i čuvano u institucijama koje se time bave decenijama i vekovima unazad, dok se ovde postavlja pitanje kvaliteta lokacije, uslova i bezbednosti, kaže bivši guverner.

„Kada se čuva u inostrastvu u potencijalnoj je funkciji međunarodnih plaćanja, a kada ga prenesete, samo je čuvar vrednosti“, dodaje Šoškić.

Iz Narodne banke Srbije kažu da povratak zlatnih rezervi jača ekonomski suverenitet, otpornost finansijskog sistema i povećava psihološko poverenje kako investitora tako i građana.

„Kako se radi o strateškom potezu, a ne meri koja odmah menja svakodnevni život, privreda i građani efekte osećaju uglavnom posredno - kroz veću stabilnost sistema, jačanje poverenja u valutu i državu - a ne kroz trenutne materijalne koristi“, objašnjavaju.

Kada se zlato vraća u zemlju?

Povlačenje zlatnih rezervi iz inostranstva dešava se, između ostalog, kada države pretpostave da će im „imovina biti zaplenjena ili zamrznuta“ zbog sankcija, kao u slučaju Rusije pre početka invazije na Ukrajinu, februara 2022, objašnjava Šoškić.

Tokom 1990-ih, ni Savezna Republika Jugoslavija, državna zajednica Srbije i Crne Gore, zbog sankcija „nije mogla upravljati zlatnim rezervama u inostranstvu i drugom zaplenjenom imovinom“.

Zlatnim rezervama Kraljevine Jugoslavije, nije mogla da raspolaže posle Drugog svetskog rata ni novoformirana istoimena socijalistička republika, tvrdi profesor.

„Amerika ih je jedno vreme držala zamrznutim dok nije napravljen sporazum sa vladom o tome da će se potraživanja SAD prema tadašnjoj Jugoslaviji obeštetiti iz ratnih reparacija koje se očekuju od Nemačke i drugih okupacionih sila“, objašnjava Šoškić.

Zlato se vraća u zemlju i kada se decenijama ne koristi za međunarodna plaćanja, zbog nepotrebnih troškova čuvanja, kao i da bi se „smanjila izloženost prema dolaru“.

„To nije slučaj sa Srbijom koja najveći deo deviznih rezervi drži u evrima i to u obveznicama“, dodaje srpski ekonomista.

Većina centralnih banaka zlato drže upravo u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije.

„Ove dve zemlje su kroz istoriju izgradile infrastrukturu kako bi obezbedile potpunu zaštitu sopstvenih zaliha zlata i velike su vojne sile bez rizika od invazije.

„Takođe, kada centralne banke kupuju zlato, obično to čine od drugih centralnih banaka koje i same imaju račune u centralnim bankama SAD ili Velike Britanije“, objašnjava Mone.

Zlatni standard

Zlato vekovima predstavlja simbol moći, bogatstva i prestiža, kao i sredstvo štednje.

Ovaj plemeniti metal je kumovao nazivu monetarnog sistema u kojem vrednost nacionalne valute ima pokriće u zlatu, u par navrata široko primenjivanom od 1870-ih.

Tokom takozvanog zlatnog standarda, centralne banke su bile u obavezi da drže zlatne rezerve, obično u proporciji 1:3 u odnosu na novčanice koje su izdale, objašnjava Mone.

„Te zlatne rezerve bile su neophodne za održavanje poverenja građana u novčanice izdate u nacionalnoj valuti“, dodaje.

Poslednji zlatni standard uveden je uoči kraja Drugog svetskog rata, posle međunarodnog sporazuma u američkom gradu Breton Vudsu 1944.

Po njemu su mnoge zemlje „vezivale nacionalne valute za dolar, dok je dolar po fiksnom kursu bio vezan za zlato“, objašnjava Šoškić.

Zlatni standard je prestao da važi avgusta 1971. odlukom o ukidanju „konverzije dolara u zlato“, administracije američkog predsednika Ričarda Niksona.

Posle toga se „ceo svet okrenuo“ takozvanom dekretnom novcu, zakonskom sredstvu plaćanja čiju vrednost garantuje institucija koja ga izdaje, kaže Mone.

Međutim, centralne banke i dalje drže zlato kao „stvar prestiža“.

„Donedavno, ovo nije bila dobra investicija, ali je u poslednjoj deceniji cena zlata stalno rasla.

„No, centralna banka retko akumulira zlato da bi ostvarila profit prodajom“, zaključuje Mone.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ilegalni rudnici Južnoafričke Republike: Deci obećano zlato u zamenu za seks
• Šta utiče na kurs evra u menjačnicama u Srbiji
• Zašto države prave rezerve kriptovaluta i da li je u njima budućnost