Politika: Kada je Beogradu bio bliži Izrael, a kada Palestina

Kroz višedecenijske napetosti između Izraela i Palestinaca, zvanični Beograd je više puta menjao kurs.

Po završetku Drugog svetskog rata, socijalistička Jugoslavija, sa čije je teritorije više od 70.000 Jevreja odvedeno i ubijeno u nacističkim logorima, podržala je osnivanje Izraela 1947. godine.

Međutim, odnosi su prekinuti 1967. zbog „sprovođenja agresije prema arapskim zemljama" i Beograd se približio Palestini, članici Pokreta nesvrstanih zemalja, čiji je Jugoslavija bila jedan od osnivača.

Zvanično su obnovljeni 1991, u osvit raspada Jugoslavije u balkanskim ratovima. Bivše članice povele su samostalnu spoljnu politiku, nezavisnu od stava Beograda.

„Srbija je tokom 1990-ih bila međunarodno izolovana i okrenuta sebi, a od 2000. godine do danas često deluje dezorijentisano na međunarodnoj sceni zbog politike laviranja i balansiranja", kaže Filip Ejdus, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

• Pokret nesvrstanih i Beograd - ima neka tajna veza
• „Sve je počelo u Beogradu". Šta je danas sa Pokretom nesvrstanih
• Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad

U Srbiji danas živi 709 Jevreja koji imaju status nacionalne manjine, podaci su popisa iz 2022. godine.

Ona je dom i za „nekoliko stotina Palestinaca, od kojih su mnogi došli u doba Jugoslavije i ostali", kažu iz Udruženja srpsko-palestinskog prijateljstva.

Kakvi su bili odnosi posle Drugog svetskog rata?

Odnosi zvaničnog Beograda sa Izraelom i Palestinom nikada nisu bili jednoznačni.

Jugoslavija je „posle Sovjetskog Saveza (SSSR), bila je jedna od prvih država u svetu koje su priznale Izrael", objašnjava istoričar Aleksandar Životić za BBC na srpskom.

Podseća da je Jugoslavija „pomagala stvaranje izraelske vojske, tako što je omogućila transport naoružanja iz SSSR".

„To je kvarilo odnose sa Palestinom", kaže istoričar.

Međutim, do razlaza Tita i Staljina došlo je već 1948. godine, posle Rezolucije Informbiroa.

„Jugoslovensko rukovodstvo imalo je velike političke ambicije", podseća Životić.

Jedna od njih bila je i osnivanje Pokreta nesvrstanih 1961. godine u Beogradu, koji je odigrao važnu ulogu u u oslobađanju zemalja Afrike i Azije od kolonijalnih sila.

Nesvrstani su bili nova struja, koja je pozivala na mirno rešavanje sporova u svetu.

„Kako je Jugoslavija razvijala saradnju sa arapskim svetom, odnosi sa Izraelom su se postepeno pogoršavali", kaže Životić.

• Ko je bio Hajle Selasije - „crni Mesija", Titov saigrač i prvi rastafarijanac
• Ko je od vladara Srbije i Jugoslavije birao istok, a ko zapad - i kako su prošli

Kada je 1967. godine izbio Šestodnevni rat, u kojem se Izrael borio protiv arapskih zemalja - Egipta, Jordana i Sirije, Jugoslavija je u znak protesta prekinula diplomatske odnose.

Gamal Abdel Naser, tadašnji predsednik Egipta, bio je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

Odnos jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i Nasera „bio je više od zvaničnog, takoreći prijateljski", pojašnjava istoričar.

Baš 1967. godine, iz Palestine u Jugoslaviju na studije dolazi Talal Elzik, danas 74-godišnji penzioner, koji živi u Kragujevcu.

„U to vreme, zahvaljujući Pokretu nesvrstanih, mnogo se govorilo o Jugoslaviji kao prijateljskoj zemlji - zato sam odlučio da dođem", priseća se za BBC na srpskom.

Godinu dana proveo je učeći jezik u Beogradu, a zatim je studirao mašinstvo u Kragujevcu, gde se oženio Srpkinjom i dobio dvoje dece.

„To je danas moj grad - tu sam sazidao kuću, a čak i kada sam radio u Beogradu, svakodnevno sam putovao", kaže.

Elzik je godinama radio kao predstavnik Iraki ervejza, iračke državne avio-kompanije, koja se povukla sa jugoslovenskog tržišta za vreme međunarodnih sankcija Jugoslaviji 1990-ih.

„Palestinci se u Srbiji ne osećaju kao stranci - narode Bliskog istoka i ljude na Balkanu spaja patnja.

„Svi vrlo dobro znamo kako izgledaju sukobi i rat", dodaje Elzik, koji je ostatak radnog veka proveo radeći kao konzul Ambasade Palestine u Srbiji.

Kraj Hladnog rata i raspad Jugoslavije

Prekid odnosa sa Izraelom, iako zvaničan, nije bio apsolutan, ističe Životić.

„Nastavili su da funkcionišu na nižem nivou - kroz ekonomsku, kulturnu i sportsku saradnju", dodaje.

Dok su zvanični odnosi još bili u prekidu, u Beogradu je 1987. osnovano Društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva.

Njegova osnivačica i predsednica bila je Klara Mandić, Jevrejka iz beogradske porodice, sa jakim vezama u političkim krugovima.

Bila je članica Demokratske stranke, jedne od glavnih opozicionih stranaka u vreme režima tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Jugoslavija je diplomatske odnose obnovila 1991. godine, „u trenutku kada se već raspadala", kaže Životić.

Ambasada Izraela u Beogradu ponovo je otvorena 1997. godine.

• Priča o vojvođanskoj Nemici koja je preživela ustaške logore
• Kako je mađarski pesnik završio u nacističkom logoru u Boru

U Izraelu danas živi nekoliko stotina Jevreja rođenih na Balkanu.

Jedna od njih je Olga Izrael-Dojč, četrdesetčetvorogodišnjakinja iz Beograda, koja se u Izrael se preselila početkom 2000-ih.

„Nigde se ne osećam kod kuće kao ovde, jer sam kao Jevrejka u Srbiji odrastala kao manjina - to nije kritika, nego činjenica", kaže za BBC na srpskom.

„Ne planiram da se vraćam - kakva god da bude sudbina Izraela, moraćemo svi zajedno da je prođemo".

Na jačanju prijateljstva Srba sa Izraelacima i Palestinacima, danas rade dve organizacije.

Društvo srpsko-palestinskog prijateljstva osnovano je 2018. godine sa sedištem u Kragujevcu, a Društvo srpsko-izraelskog prijateljstva 2019. godine sa sedištem u Nišu.

Oba imaju po nekoliko stotina članova.

„Ali nemamo nikakav međusobni kontakt", kaže Elzik, osnivač Društvo srpsko-palestinskog prijateljstva.

Kakvi su odnosi danas?

Beograd danas održava zvanične diplomatske kontakte i sa Izraelom, i sa Palestinom.

„Teško je reći kakav je pravi nivo odnosa Srbije sa Izraelom, jer su nagriženi priznanjem kosovske nezavisnosti", kaže Životić.

Odluka o priznanju saopštena je 4. septembra 2020. godine, na dan kada su Srbija i Kosovo u Vašingtonu potpisali Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, uz posredovanje tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Tih dana, ambasador Izraela Jahel Vilan tek što je stigao u Srbiju.

Kaže da Izrael u prvih 13 godina nije priznavao kosovsku nezavisnost zbog „prijateljstva sa Srbijom, a znajući da bi to moglo da pruži presedan Palestincima".

„Pretpostavljam da je Izrael promenio stav pod američkim pritiskom, a ne zato što je prijateljstvo sa Srbijom izgubilo na značaju.

„Do danas, nisam imalo priliku da na papiru vidim razloge zbog kojih je Izrael promenio politiku", kaže ambasador Vilan za BBC na srpskom.

Sporazumi koje su sa Amerikom potpisali Beograd i Priština razlikovali su se u jednoj tački.

Kosovo se saglasilo na međusobno priznanje sa Izraelom, a Beograd je izrazio spremnost da ambasadu premesti iz Tel Aviva u Jerusalim, što do danas nije sprovedeno.

Jerusalim, grad pod kontrolom Izraela, jedno je spornih pitanja u izraelsko-palestinskom sukobu - dok Izrael smatra da je čitav Jerusalim njihov glavni grad, Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države.

„Veoma je važno da bude jasno da je Srbija to obećanje dala Sjedinjenim Američkim Državama, a ne Izraelu", podseća ambasador Vilan.

„Ali, iz naše perspektive, svaka ambasada bi trebalo da bude u Jerusalimu - to je naša prestonica, i politički, i simbolički", dodaje.

Ambasadu u Jerusalimu nema nijedna zemlja članica EU, a ima je pet država - SAD, Kosovo, Honduras, Gvatemala i Papua Nova Gvineja.

Palestina ne priznaje Kosovo.

*BBC na srpskom razgovarao je sa Muhamedom al Namurom, ambasadorom Palestine u Srbiji, koji je naknadno odlučio da povuče izjavu.

Kakva je ekonomska saradnja?

Ekonomska razmena Srbije i Palestine toliko je malog obima, da Republički zavod za statistiku (RZS) ne objavljuje podatke o tome čak ni u godišnjim izveštajima.

U 2020. izvoz u Palestinu iznosio je 1.228 milion evra, a uvoza nije bilo, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Odnosi sa Izraelom su razvijeniji - spoljnotrgovinska razmena je u 2022. godini iznosila 107.2 miliona evra, pokazuju podaci RZS.

Samo prošle godine, izvoz u Izrael povećao se skoro 50 odsto, a Srbija najviše izvozi cigarete i proizvode od gume, dok najviše uvozi pesticide.

Kakva je pozicija Srbije o aktuelnom sukobu?

Nedavni napad Hamasa na Izrael i potonji odgovor izraelske vojske najveća je eskalacija ovog sukoba u poslednjih nekoliko decenija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je „užasne napade na Izrael" u objavi na društvenoj mreži Iks.

Izraelski ambasador Vilan smatra da zvanični Beograd ima „uravnoteženu poziciju prema događajima na Bliskom istoku".

„Ne kažem da smo mi anđeli, niti kažem da njih [Palestince] treba kriviti za sve, ali čvrsto verujem da bi svako, ko poznaje istoriju Bliskog istoka, bio na izraelskoj strani", kaže.

• Skače cena nafte posle napada Hamasa na Izrael
• Prvi put u novijoj istoriji: Izrael evakuisao ceo grad uz Pojas Gaze

Ejdus podseća da je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, koja se zalaže za mirovno rešenje sa dve države u granicama od pre 1967. godine i sa istočnim Jerusalimom kao prestonicom Palestine.

„Ukoliko je članstvo u EU strateški interes Srbije, onda bi njega pozicija trebalo da bude usklađena sa politikom ovog bloka", ističe Ejdus.

Pogledajte video: Kako se odvijao napad Hamasa koji je iznenadio Izrael

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk