Nakon što je Hamas pokrenuo smrtonosni napad na Izrael, vrhovni vođa Irana je pozdravio „razorni zemljotres" koji je pogodio Izrael dodavši: „Ljubimo ruke onih koji su isplanirali ovaj napad."
Ali ajatolah Ali Hamnej takođe je brže-bolje negirao da je Iran na bilo koji način umešan u taj napad, u kojem je stradalo više od 1.200 ljudi, a više od 240 je uzeto za taoce.
Od tada, Izrael pokreće vazdušne napade i kopnenu operaciju u Gazi, u kojima je stradalo više od 11.000 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.
I tako, uprkos negiranju, zašto se u vezi sa napadom ova zemlja neprestano pominje zajedno sa Hamasom i na društvenim mrežama i u udarnim medijima?
Rezon iza toga je, verovatno, jednostavan: Iranova nepokolebljiva podrška takozvanoj Osovini otpora.
To je savez grupa koje se protive uticaju Izraela i SAD na Bliskom istoku.
U njih spadaju Hamas, Hezbolah u Libanu, paravojske u Iraku i pobunjenici Huti u Jemenu.
Iran, koji se suočava sa međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih ambicija i kršenja ljudskih prava, jedva izlazi na kraj sa ekonomskim i političkim izazovima.
Optužen je da, u želji da zaštiti vlastite interese, koristi saveznike i posrednike protiv regionalnih neprijatelja.
Hezbolah i Hamas, sa druge strane, imaju koristi od podrške u predvođenju ovog pokreta protiv Izraela.
Izrael i Iran nisu oduvek bili ljuti rivali.
Pre Islamske revolucije 1979. godine i osnivanja Islamske Republike, Iran je, kao nearapska zemlja, služio kao strateški saveznik Izraela.
Ali, to se promenilo kad je revolucija dovela na vlast ajatolaha Ruholaha Homeinija, pretvorivši Iran u teokratsku državu sa antiizraelskom retorikom.
Palestinska stvar ubrzo je postala sastavni deo njegovog narativa, stekavši ogromnu popularnost, ne samo u islamskim krugovima već i u intelektualnim i levičarskim zajednicama.
Svega šest dana posle izbijanja revolucije, Jaser Arafat, tadašnji lider Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), postao je prvi strani velikodostojnik koji se sastao sa ajatolahom Homeinijem i privremenom vladom u Teheranu.
Samo nekoliko sati posle Arafatove audijencije sa novim kabinetom, Iran je prekinuo diplomatske veze sa Izraelom.
Međutim, stvari nisu bile tako jednostavne kao što je izgledalo.
Uprkos dodvoravanju Palestincima, nije prošle mnogo vremena pre nego što je Iran prihvatio vojnu pomoć Izraela.
Tokom prvih godina rata Irana i Iraka, koji je trajao od 1980. do 1988. godine, Izrael je nezvanično pružio razne oblike vojne pomoći Iranu preko posrednika.
Bio je to neočekivani savez, ali je, što se tiče Izraela, tokom trajanja rata to držalo Iran i Irak zaokupljene jedne drugim.
Ali bio je to izuzetak u vrzinom kolu beskrajne agresije, pretnji i uzajamnih optužbi.
Tokom osamdesetih i devedesetih, Izrael i SAD su optužili Iran za učešće u nizu smrtonosnih bombaških napada, što je Iran negirao.
Iran je tvrdio da Izrael stoji iza atentata na nekoliko iranskih nuklearnih naučnika, a obe zemlje nastavljaju da optužuju jedna drugu za stalne sajber-napade.
Palestinska ekstremistička grupa i politička stranka Hamas oformljena je 1987. godine i kontroliše Pojas Gaze od 2007. godine, odakle je često pokretala raketne napade usmerene na izraelske gradove.
SAD, Velika Britanija i drugi vode stalnu politiku izolacije prema njemu, smatrajući ga terorističkom organizacijom.
Tokom devedesetih i dvehiljaditih, Iran je odigrao značajnu ulogu u podršci Hamasu, uglavnom motivisanu zajedničkom antipatijom prema istom neprijatelju pre nego zajedničkom verskom ideologijom ili političkim stavovima.
Hamas i iranski režim slede različite grane Islama - Hamas je sunitski, dok je iranski režim zasnovan na šiitskom Islamu.
Ali njihovi odnosi su postali napeti 2012. godine, kad je Hamas odbio da podrži iranskog saveznika, sirijskog predsednika Bašara Al Asada, tokom građanskog rata u zemlji.
Reagujući na to, Iran je obustavio finansijsku pomoć Hamasu i smanjio podršku vojnim aktivnostima grupe.
Jaz se produbio 2015. godine zbog Hamasovog zbližavanja sa Saudijskom Arabijom, dugogodišnjim neprijateljom Irana.
Iran je podržavao šiitske pobunjenike Hute u građanskom ratu u Jemenu, okrenuvši ih protiv Saudijske Arabije koja je podržala tamošnje vladine snage.
Razdor između Irana i Hamasa i i povlačenje finansiranja značili su da je palestinska grupa izgubila glavni izvor novca - novca od kog su stanovnici Gaze počeli da zavise.
Bez njega, civili su suočili sa pozamašnim problemima.
Međutim, od 2017. godine, a pogotovo otkako su neke arapske zemlje počele da razvijaju tešnje veze sa Izraelom, došlo je do otopljavanja odnosa Irana i Hamasa i uložen je svestan zajednički napor da se ponovo izgradi savez.
U međuvremenu, SAD, koje podržavaju Izrael, rekle su da iako nemaju dokaz o direktnoj vezi, veruju da je Iran odigrao izvesnu ulogu u napadima od 7. oktobra finansirajući vojno krilo Hamasa tokom godina.
Hezbolah, šiitska ekstremistička grupa iz Libana na severnoj granici Izraela, čini drugu značajnu silu u takozvanoj Osovini otpora.
Iran je odigrao ključnu ulogu u njegovom nastanku i, poput Hamasa, SAD, Velika Britanije i druge zemlje smatraju ga terorističkom organizacijom.
U protekle četiri decenije, nepokolebljiva podrška Irana ostala je nepromenjena, a njen lider Hasan Nasralah javno je izrazio vernost iranskom vrhovnom vođi.
Ali Hezbolah je mnogo sofisticiranija i moćnija sila od Hamasa, i učestvovao je u raznim političkim manevrima širom Bliskog istoka.
Vojna jedinica grupe spada među najsposobnije nedržavne aktere i za nju se kaže da je bolje obučena i opremljena od nekih regularnih vojsci u regionu.
Tokom njegovog poslednjeg značajnog rata sa Izraelom 2006. godine, njegova vatrena moć i vojna disciplina zatekla je mnoge nespremnim.
Razmena vatre između Hezbolaha i Izraela eskalirala je poslednjih nedelja.
U razgovoru između britanskog i iranskog ministra spoljnih poslova početkom novembra, Džejms Kleverli je izvršio pritisak na Huseina Amira-Abdulahijana da osigura da Iran koristi svoj uticaj da bi sprečio eskalaciju.
Nedelju dana posle napada od 7. oktobra, usred masovne međunarodne osude Hamasovih dela, Husein Amir-Abdulahijan sastao se sa Ismailom Hanijehom, de fakto liderom Hamasa, u Kataru.
Iranski ministar iskoristio je tu priliku da upozori Izrael da ako se bombardovanje Gaze nastavi, moglo bi da dođe do nepredviđenih posledica u regionu.
Ovo upozorenje ponovio je ajatolah Ali Hamnej, vrhovni vođa Irana, koji je rekao:
„Sile otpora će izgubiti strpljenje. U tom slučaju više niko neće moći da ih zaustavi."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Evo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar