Amerika bi trebalo uskoro da uputi novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan 61 milijardu dolara.
Ali, kakvo oružje Kijev može da dobije i kakvu razliku oni mogu da naprave u pokušaju da zaustave ruski napredak?
Sistemi protivvazdušne odbrane, rakete srednjeg i dugog dometa i artiljerijske granate najhitnije su oružje potrebno Ukrajini.
Ukrajina je rekla da su joj novac o oružje potrebni „juče, a ne sutra ili danas" i da bi bez dalje američke pomoći mogla da bude poražena.
Od februara 2022. do januara 2024. godine, SAD su Ukrajini dale 45,6 milijardi dolara vojne pomoći, prema nemačkoj istraživačkoj organizaciji, Institutu Kil.
Nemačka joj je dala 19,1 milijardu dolara, Velika Britanija 9,8 milijardi dolara, Danska 9,1 milijardu dolara, a Evropska unija (EU) 6,1 milijardu dolara.
Ukrajinskoj vojsci nedostaje municije, a moral je nizak, upozorila je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Jedan od ključnih nedostataka su rakete za sisteme protivvazdušne odbrane.
Odbijanje ruskih napada iz vazduha je od vitalnog značaja za zaštitu gradova i kritične infrastrukture, kao što su energetska postrojenja.
Prošle nedelje, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je samo tokom ove godine njegova zemlja bila izložena napadu skoro 1.200 ruskih projektila, više od 1.500 dronova i 8.500 navođenih bombi.
Ukrajina ima razne sisteme koje joj isporučuje Zapad, od raketa kratkog dometa Stinger koja se ispaljuje sa ramena pa sve do naprednog, i izuzetno skupog raketnog sistema Patriota.
Zelenski je rekao da im je potrebno još najmanje sedam Patriot, ili sličnih sistema.
Teško je suprotstaviti se ruskim krstarećim i balističkim raketama, među kojim su i prerađene rakete zemlja-vazduh S-300 i S-400, jer se ispaljuju u velikim količinama zajedno sa stotinama bespilotnih letelica iranske proizvodnje Šahed-136.
Klasična taktika za savladavanje protivvazdušne odbrane je da se ona preplavi ciljevima na nebu, čime se upošljavaju njeni radarski sistemi za otkrivanje prisustva i praćenje i iscrpljuju zalihe raketa.
„Ukrajini su potrebne rakete-presretači dugog dometa da bi se suprotstavili ruskim klizećim bombama, koje koristi za gađanje odbrambenih položaja i civilnih ciljeva", kaže dr Marina Miron sa Kings koledža u Londonu.
Njene oružane snage su takođe ograničene na ispaljivanje 2.000 granata dnevno, prema podacima istraživačkog centra sa sedištem u Velikoj Britaniji, Institutu Rojal junajted servis.
Nasuprot tome, ruske snage ispaljuju i do 10.000 granata dnevno, kaže ovaj institut.
Dodaju da dobijaju skoro tri miliona granata godišnje iz ruskih fabrika i iz Severne Koreje.
Ukrajina je od oktobra izgubila 583 kvadratna kilometra teritorije na istoku zemlje od ruskih snaga, uglavnom zbog nedostatka artiljerijske municije.
Nedostatak raketa za protivvazdušnu odbranu i artiljerijskih granata navodno su, prema obrazloženju Kijeva, bili ključni razlozi za gubitak grada Avdejevka u Donbasu u februaru.
EU nije uspela da ispuni cilj da pošalje milion granata Ukrajini do početka marta.
Međutim, Češka je u martu dogovorila ugovor od 1,5 milijardi dolara za grupu od 18 zemalja NATO-a i EU da kupi 800.000 metaka - i kalibra 155 milimetara i 122 milimetara - izvan EU.
Zapadne zemlje odgovorile su na invaziju Rusije u februaru 2022. dajući ukrajinskim oružanim snagama odbrambeno oružje, da se suprotstave njenim oklopnim brigadama.
SAD i Velika Britanija su isporučile hiljade protivtenkovskih projektila Džavelin i Nlav.
Smatralo se da su oni ključni za zaustavljanje napredovanja ruskih snaga na Kijev.
Ali rat na zemlji je najvažniji.
Od oktobra, ruske snage su zauzele skoro 583 kvadratna kilometra istočne teritorije Ukrajine, uglavnom zbog nedostatka artiljerije.
Artiljerijski raketni sistemi visoke pokretljivosti (HIMARS) odigrali su ključnu ulogu za Ukrajinu, jer navođenu municiju ispaljuju sa mobilne platforme.
Dopreme se na odredište, postave, ispale rakete, i brzo se uklone pre nego što ruske snage mogu da ga lociraju i napadnu.
Treba očekivati više sistema HIMARS u Ukrajini, a možda i obećanje za isporuku novih tenkova i borbenih vozila pešadije Bredli.
Ono što je bitno je da za slanje spremna verzija dugog dometa američkog vojnog taktičkog raketnog sistema (ATACMS).
Stariji sistemi ATACMS su u Ukrajini od kraja prošle godine, ali novija verzija može da udvostruči domet projektila do 300 kilometara.
Ove rakete mogu da dopru dublje u teritoriju poluostrva Krim, koji Rusija koristi kao glavnu pomorsku bazu zaštićenu protivazdušnim i drugim odrbambenim sistemima.
Rusija je anektirala Krim 2014. godine
Ukrajina je dobila i druge rakete dugog dometa kao što su skalp iz Francuske i storm šedou iz Velike Britanije.
Ne treba zaboraviti da je haubicama M777 potrebna stalna zaliha artiljerijskih granata 155 mm.
Od februara 2022. godine, Sjedinjene Države su poslale 2.000.000 takvih granata u Ukrajinu, a verovatno će biti isporučene i u ovom najnovijem paketu.
Zapadne zemlje odgovorile su na invaziju Rusije u februaru 2022. dajući ukrajinskim oružanim snagama odbrambeno oružje, da se suprotstave njenim oklopnim brigadama.
SAD i Velika Britanija su isporučile hiljade protivtenkovskih projektila Džavelin i Nlav.
Smatralo se da su oni ključni za zaustavljanje napredovanja ruskih snaga na Kijev.
Sjedinjene Države imaju ono što nazivaju „veoma robusnom logističkom mrežom" za brzu slanje oružja.
„Kao što smo radili u prošlosti, možemo sve da organizujemo u nekoliko dana", sekretar za štampu Pentagona, general-major Pat Rajder, rekao je novinarima prošle nedelje.
Zalihe su verovatno premeštene bliže Ukrajini, a po isporuci zvanično postaju njeno vlasništvo.
Ali doprema oružja na liniju fronta, posebno artiljerijskog, može da traje danima ili čak nedeljama, a za to vreme ruske snage nastavljaju napade na istoku Ukrajine.
Zapadne zemlje poslale su Ukrajini i tenkove, nadajući se da će pomoći ukrajinskim snagama da probiju ruske linije.
Velika Britanija je obezbedila Čelendžer 2.
SAD su poslale 31 tenk Abrams, a evropske zemlje su poslale nekoliko nemačkih tenkova Leopard 2.
M1 Abrams, proizveden u SAD, opisan je kao najnapredniji tenk na svetu.
Međutim, nijedan od ovih tenkova nije doprineo Ukrajini u njenoj kontraofanzivi prošle godine koja se pokazala neuspešnom.
Borbeni avioni F-16
Isporuka ovih aviona odobrena je pre ove poslednje pomoći, ali su sada značajni jer će uskoro biti primenjeni u borbi.
Ukrajinski piloti i posade nastavljaju obuku za zapadne avione F-16, koji se trenutno nalaze u Rumuniji.
Ovi višenamenski avioni nose snažnije rakete vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, i potencijalno će poboljšati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Očekuje se da u narednih nekoliko meseci Danska, Holandija i SAD isporuče Ukrajini prvi od nekolika desetina Vajpera, verzije lovca F-16.
Ovi avioni neće odlučiti rat, ali će biti još jedna značajna strelau u arsenalu Kijeva.
Moskva je poručila da F-16 neće napraviti veliku razliku na bojnom polju i da će ih ruske snage oboriti.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Gavril
Trpimir
Miki
stiže Putin, car tvoj novi,
nakloni se do poda.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar