Zagađenje: Dalekosežni uticaj šumskih požara i kako da se zaštitimo od dima

Skoro 90 odsto ljudi na planeti izloženo je nezdravom vazduhu, što utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje.
Žena u Njujorku nosi masku
Getty Images

Vazduh koji dišemo ima dubinske efekte na naše fizičko i mentalno zdravlje.

Da li postoji način da se zaštitimo od ovog sveobuhvatnog problema?

Skoro kompletna ljudska populacija, čitavih 99 odsto, izložena je nezdravom vazduhu koji izlazi iz limita količine zagađivača propisanih od Svetske zdravstvene organizacije.

U nekim delovima sveta je kvalitet vazduha drastično poboljšan posle uvođenja politika koje su usmerene ka smanjivanju zagađenja.

Ali na drugim mestima, u opasnosti smo da izgubimo sve do sada postignuto na planu kvaliteta vazduha.

Više od 25 odsto stanovništva u Sjedinjenim američkim državama je izloženo vazduhu za koji se smatra da je ,,nezdrav" prema Agenciji za zaštitu životne sredine (EPA) i izveštaju neprofitne, klimatske fondacije First Street.

Do 2050. godine, broj ljudi izložen ,,nezdravim" danima biće povećan za više od 50 odsto.

Očekuje se da će najgori dani vazdušnog zagađenja (,,opasno" ili kestenjasto, prema indeksu EPA klasifikacije) porasti za 27 odsto.

Dim nastao kao posledica šumskih požara je jedan od faktora koji je među glavnim uzročnicima ovakvog trenda.

Studija o PM2.5 česticama koje se oslobađaju iz dima, otkrila je da je na zapadu Sjedinjenih Država u poslednjoj deceniji došlo do povećanja od pet mikrograma po kubnom metru vazduha - dovoljno da se preokrenu ,,decenije potrošene na unapređenju kvaliteta vazduha", kažu autori ove studije.


Pogledajte video iz Severne Amerike: Posledice velikih šumskih požara


Šta je PM2.5?

PM2.5 je vrsta zagađivača vazduha sačinjena od ,,čestica" veličine do 2.5 mikrometara - otprilike 30 puta manjih od prečnika ljudske dlake.

Ove sićušne čestice mogu biti sačinjene od čvrstih i tečnih supstanci koje se razlikuju po hemijskom sastavu u koji se ubrajaju i ugljenik, metali i organski sastojci.

Ove čađave mrlje, prašina i druge supstance, u stanju su da izazovu zapaljenske procese odgovorne za moguće oštećenje neuronskih veza u mozgu.


Stavimo sve ovo u pravi kontekst - jedna studija je otkrila da četvrtina ukupnog zagađenja česticama PM2.5 u SAD nastaje kao posledica šumskih požara.

U zapadnim delovima zemlje, gotovo polovina dolazi kao posledica vatrene stihije.

Veliki delovi SAD su u 2023. godini zabeležili osetan pad u kvalitetu vazduha i vidljivosti dok se dim sa severa i iz pravca kanadske granice širio preko celog kontinenta.

Klimatske promene za koje se očekuje da će povećati rizik od šumskih požara širom sveta, ugroziće i kvalitet vazduha.

Ljudi sa postojećim disajnim problemima i novorođena deca su najviše pogođeni ovim dimom.

Pošto klimatske promene izazivaju sve intenzivnije šumske požare, navodimo neke temeljne i neočekivane načine na koje naša tela reaguju na zagađenje vazduha, kao i metode kojim možemo da utičemo na što manju izloženost takvom vazduhu.

Šumski požari nisu samo lokalni problem ljudi koji žive u blizini šuma, tresetišta i predela prekrivenih visokom travom.

Požari su u stanju da proizvedu dim koji može da ide u stratosferu i do 23 kilometra u visinu, odakle potom može da se proširi po celoj planeti.

Sibirski požari su 2023. godine, potpomognuti neobično toplim vremenom, proizveli dim koji je prešao put preko celog Pacifika i stigao sve do Aljaske i Sijetla.

Šetnja sa maskama u Njujorku
Getty Images
Dim kao posledica šumskih požara u velikoj meri doprinosi PM2.5 zagađenju u Njujorku

Zdravstveni rizici koje nose šumski požari i zagađenje vazduha zavise i od delova šume koji gore - u Sibiru je 2020. godine to bio slučaj sa borealnim šumama i tresetištem koji su proizveli rekordne količine zagađenja vazduha, uključujući i visoke količine žive.

Još jedan od tipičnih zagađivača koji se oslobađa tokom šumskih požara je PM2.5, čestica prečnika oko 2.5 mikrometra, povezana sa oboljenjima disajnih puteva.

Dim od šumskih požara je štetan i za imune ćelije u plućima pošto je i do četiri puta otrovniji od čestica koje su posledica drugih vrsta zagađenja.

A stvari vremenom postaju i gore - po jednoj od studija koja se bavila ovom temom, toksičnost dima se duplira samo nekoliko sati nakon njegovog nastanka, a to može da dosegne i četiri puta veću količinu toksičnosti.

,,Čak i ako se nalazite daleko od izvora vatre i dalje možete da iskusite štetne posledice udisanjem visoko zasićenog i oksidiranog dima", kaže Atanasios Nenes, atmosferski hemičar u Institutu za tehnologiju u Lozani za BBC Budućnost.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Kako se zaštititi od dima izazvanog šumskim požarima

Ponekada i ne znate da li se neki od šumskih požara nalazi u vašoj oblasti življenja.

Ukoliko se u blizini odvija neki požar, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti savetuje da preduzmete mere kojim biste ograničili nivo izloženosti dimu:

  • Boravite u sobi koje nije izložena spoljašnjem vazduhu
  • Nosite maske sa filterima
  • Pratite put šumskih požara putem servisa kao što je ErNau (AirNow)
  • Obratite pažnju na zdravstvene simptome i potražite medicinsku pomoć ukoliko je to potrebno

Način na koji vazdušno zagađenje utiče na mozak

Sve je više dokaza koji govore da vazdušno zagađenje ne utiče samo na naše fizičko zdravlje, već i na mentalno.

Ono se povezuje i sa narušenim rasuđivanjem, slabijim uspehom u školi, pa čak i povećanom stopom kriminala.

Istraživači izdvajaju povećanu izloženost polutantima kakav je i PM2.5.

Ali ovakva slika nije jednostavna.

Izloženost zagađivačima vazduha je daleko od ravnomerne - bez obzira na privid, ne dišemo svi isti vazduh.

Najčešće je najzagađeniji vazduh u gradovima onaj u siromašnijim naseljima.

Postoje i oblasti koje su pogođene i drugim problemima koji utiču na zdravlje, uspeh u obrazovanju i stopu kriminala.

Zbirni faktori poput ulaganja u obrazovanje, ishrana, pušenje, korišćenje narkotika i konzumacija alkohola takođe utiču na zdravlje.

Bez obzira na sve, istraživači su sve zabrinutiji zbog efekata koje zagađenje vazduha može da ima na naš mozak.


Pogledajte video: Požari na Rodosu 2023.


Zagađenje vazduha i gojaznost

Iako se o mehanizmu ovog procesa i dalje vode debate, smatra se da zapaljenski procesi izazvani zagađenjem vazduha mogu da imaju uticaj na metabolizam.

Istraživači su uspeli da pronađu vezu između vazdušnih zagađivača kao što je PM2.5 i gojaznosti.

Deca koja žive u zagađenim predelima su suočena sa dvostruko većim rizikom da postanu gojazna.

Sve je više dokaza da zagađenje vazduha može da utiče i na pojavu i razvoj stanja poput dijabetesa tipa 2.

Jedna obimna analiza je procenila da petina globalnog obuhvata može da se pripiše izloženosti zagađenju PM2.5 česticama.

Neke druge studije otkrivaju još jedan tip nedovoljno istraženog vazdušnog zagađenja, količinu mikroplastike, kao elementa koji može da utiče na hormone koji regulišu naš metabolizam.


Pogledajte video: Šta je vizuelno zagađenje i kako utiče na zdravlje


Vazdušno zagađenje utiče i na naše čulo mirisa

Izloženost zagađenom vazduhu može da utiče i na eroziju našeg osećaja za miris.

Jedno istraživanje iz 2021. godine je otkrilo da su ljudi koji su izgubili osećaj za miris, poznat i kao anozmija, u Baltimoru, savezna država Merilend, živeli u oblastima u kojim je zabeležen ,,izrazito visok" nivo PM2.5 čestica.

Jedna italijanska studija je otkrila da su nosevi tinejdžera i mladih ljudi postali manje osetljivi na mirise zbog izloženosti azot-dioksidu, komponenti koja se nalazi u izduvnim gasovima.

Naučnici kažu da čestice zagađivača podstiču zapaljenske procese i oslabljuju nerve u čulnim ćelijama koje prenose informaciju o mirisima od nosa do mozga.

Anozmija nesrazmerno utiče na starije osobe.

Jedna švedska studija je takođe identifikovala i jaku povezanost između povišenih nivoa zagađenja i slabijeg osećaja mirisa kod ljudi starijih od 60 godina.

Ljudi sa maskama
Getty Images
Opasni nivoi zagađenja vazduha u gradovima doprinose ne samo disajnim problemima, već i pojavi dijabetesa tipa 2

Čist vazduh nije dostupan svima

Skoro svako na ovom svetu udiše vazduh koji je u izvesnoj meri zagađen.

Vazdušnim zagađenjem su najviše pogođeni oni koji nisu u stanju da se zaštite ili sklone od njegovog uticaja.

Procenjuje se da oko 716 miliona ljudi sa najnižim primanjima živi u oblastima sa nebezbednim nivoima vazdušnog zagađenja.

Čak i u relativno bogatijim, razvijenijim delovima Evrope i Severne Amerike, od vazdušnog zagađenja najviše stradaju najsiromašniji stanovnici, kao i manjinske zajednice koje su suočene sa sistemskom diskriminacijom.

Glavni uzročnik ovih sićušnih čestica je sagorevanje fosilnih goriva, naročito nafte i dizela iz automobila.

One mogu da prodru duboko u pluća i da pređu u krvotok u kojem su u stanju da podignu nivo zapaljenskih procesa.

Povezani su i sa određenim brojem hroničnih, dugotrajnih oboljenja među kojima su i srčane bolesti, problemi sa plućima i razni oblici raka.

U Sjedinjenim državama zagađenje PM2.5 česticama predstavlja najveći zdravstveni rizik, naročito za crnu populaciju i manjinske grupe koje su izložene zagađenju u odnosu na belu populaciju.

Najsiromašniji regioni u Evropi takođe su izloženi nivoima PM2.5 čestica u koncentracijama za trećinu višim nego u razvijenijim oblastima.

Najčistiji vazduh na svetu

Mapiranjem puteva kojim se vazdušno zagađenje širi uz pomoć vazdušnih strujanja, naučnici vrše uz pomoć stanica za merenje zagađenja koje uzimaju uzorke iz vazduha.

Takva je i stanica pod imenom Osmatračnica Cepelin koja se nalazi na uzvišenju iznad malenog grada Novi Olesund na Svalbardu u Norveškoj.

Ovo naselje u kojem živi samo oko 45 ljudi zimi, na 1.230 kilometara od Severnog pola, stvoreno je u okolini rudnika uglja u prvoj polovini 20. veka.

Danas je to jedno od mesta sa najčistijim vazduhom na planeti.

Ali sada se i to menja - nivoi metana su u porastu u okolini naselja, dok nivoi sulfata, drugih čestica i metala takođe rastu.

Još jedan od kandidata za najčistiji vazduh na svetu može da se pronađe i na severozapadnom vrhu Tasmanije u Australiji.

To je Kejp Grim, ili Kenauk, u kojem neometano duvaju vetrovi koji dolaze iz predela Južnog okeana.

Pošto ovi vetrovi ne prelaze preko kopnenih predela ili naseljenih krajeva, na vazduh ne utiču lokalni izvori zagađenja kao što su izduvni gasovi.

Drugi udaljeni predeli sa čistim vazduhom, nalaze se u blizini osmatračke stanice Mauna Loa na Havajima, kao i oko stanice Kejsi na Južnom polu.

Ali za onih 99 odsto nas koji živimo daleko od čistog vazduha, nejefikasnije promene koje mogu da pomognu u obuzdavanju zagađenosti vazduha predstavljaju smanjivanje emisije izduvnih gasova u saobraćaju u gradovima, prelazak na čistije načine kuvanja, efikasno smanjivanje korišćenja fosilnih goriva, ali pre svega i širok dijapazon načina za prevenciju šumskih požara.


Pogledajte video: Život pored TE u Tuzli


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.