Srbija i slikarstvo: Olja Ivanjicki, život između „umetnosti, mita i stvarnosti"

Ostala je upamćena kao slikarka, vajarka, multimedijalna umetnica i modni dizajner.
Olja Ivanjicki
SUZANA SPASIĆ/ARHIVA FONDA OLGE OLjE IVANjICKI

U prostoru ispunjenom ukrasnim ramovima, restauriranim svećnjacima, lampama sa velikim abažurima, ogledalima i posudama sa neobičnim nakitom, plavokosa žena je satima slikala.

Sve dok se na platnu ne bi raspoznao ženski lik prodornog i melanholičnog pogleda, specifični geometrijski oblici, drevna arhitektonska zdanja ili neka od ličnosti iz popularne kulture.

Ta plavokosa žena je bila Olja Ivanjicki, jugoslovenska umetnica čiji je rad obeležio 20. i početak 21. veka.

„Bavila se različitim pravcima u umetnosti, od poetskog nadrealizma, koji je sjedinjavao fantaziju, mitove i slike snova, preko pop arta sa elementima potrošačke kulture, pa sve do realističkih i minimalističkih prikaza.

„Inspiraciju za slike nalazila je u mitologiji, ali je i među prvima koja je u jugoslovensko slikarstvo unela popularnu kulturu", kaže Tijana Jovanović Češka, kustoskinja u Istorijskom muzeju Beograda, za BBC na srpskom.

U istoriji jugoslovenske i srpske umetnosti Olja Ivanjicki je ostala upamćena kao slikarka, vajarka i multimedijalna umetnica.

„Bila je poput mitskog bića, pamtim je kao nekog ko je umeo da razmišlja, mašta i pre svega predano radi", priseća se Suzana Spasić, njena dugogodišnja prijateljica i direktorka Fonda Olga Olja Ivanjicki.

Njene slike i skulpture su u muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta, među kojima su Metropoliten muzej u Njujorku, Muzej Santa Barbara, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu.

Bila je članica umetničke grupe Mediala, formirane u Jugoslaviji 1953. godine.

Objavila je nekoliko knjiga pisama, pesama, eseja i promišljanja Ogledalo ljubavi, Oluja mozgova, Videla sam pre i posle.

Zbog upečatljivog umetničkog stila, iako nije uvek slikala iste motive, čak i ljudi koji se ne razumeju u umetnost prepoznaju njene radove, kaže Tijana Jovanović Češka.

Dodaje i da je Ivanjicki uvek bila „ispred sopstvenog vremena", jer je njena umetnost težila trajanju.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


'Bila sam bolešljivo i usamljeno dete'

Olja Ivanjicki je rođena u Pančevu, gradu nadomak Beograda, a odrastala je u Kragujevcu, u u centralnoj Srbiji.

Olja Ivanjicki sa roditeljima u Kragujevcu 1933. godine
ARHIVA FONDA OLGE OLjE IVANjICKI
Olja Ivanjicki sa roditeljima u Kragujevcu 1933. godine

Poreklo joj je rusko.

Poput mnogih ruski emigranata s početka 20. veka, i roditelji Olje Ivanjicki su došli u Srbiju iz Rusije, posle političkih promena nastalih iz Oktobarske revolucije, istorijskog prevrata tokom kojeg je u monarhistički uređenoj Rusiji na vlast došla komunistička partija.

Majka joj je rano umrla od tuberkuloze.

Odrastanje bez majke je ostavilo traga na Olju Ivanjicki.

„Pošto nije volela samoću, često je slikala ispred drugih ljudi.

„Neko je uvek morao da joj čita, to je podsticalo njenu kreativnost, to nije morala da bude neka filozofska literatura, zanimale su je vesti iz štampe ili neki simpatični futuristički tekstovi o vanzemaljcima i anđelima", kaže Suzana Spasić za BBC na srpskom.

Kustoskinja Jovanović Češka smatra da je kreativnost Olje Ivanjicki jednim delom proistekla i iz teških životnih momenata i samoće.

„Čeznula je da u svetu ima nekog njenog, a vlastite gubitke nadoknađivala je imaginacijom i talentom", dodaje.


Prisećajući se detinjstva i roditeljskog doma, pisala je:

Još i danas sanjam taj naš stan u ulici Vojvode Mišića 19. u Kragujevcu.

Bio je udoban gotovo prazan, romantičan, pun gostiju, živeli smo u svim sobama.

Roditelji Veronika i Vasilije došli su iz Rusije.

Mati mi je rano umrla od tuberkuloze.

Sećam se nje kroz jedna staklena vrata, jer su me kao bebu odvojili od nje dase ne bih zarazila.

Još u šestoj godini govorili su mi, dugme ušij sama, i ja sam to činila shvatajući da sam sama.

Tek danas se javljaju te traume, ako se dugme pokida ja ga ne ušivam.

Bila sam bolešljiva, usamljeno dete, danju bih često sa prozorskog okna kopirala slika iz novina i časopisa, sanjarila, razmišljala.

Uveče bi otac sedeo sa mnom i čitao mi romane još neprevaziđene ruske fantastike.

Dok mi je čitao ja sam crtala, nesvesna svojih ruku, papira, olovke.

Izvor: Ostavština za budućnost: Olja Ivanjicki (RTB, 1987. godina)


'Med i ala'

Posle srednje škole, upisuje vajarstvo na Umetničkoj akademiji u Beogradu.

Zajedno sa tadašnjim kolegama slikarima, među kojima su bili Milić od Mačve (Milić Stanković), Ljuba Popović, Vladimir Veličković i njen partner Leonid Šejka, formira Medialu, grupu umetnika koja se zalagala za vanvremensku odbranu umetnosti kao reakciju na tadašnju umetnost.

Verovali su da se život bazira na suprotnostima, a otuda i naziv grupe - med i ala, objašnjava Jovanović Češka.

Svaki od članova grupe imao je različiti stil, ali su imali zajedničku želju, da putem umetnosti mire suprotnosti, dodaje ona.

Zanimale su ih bajke, legende, mitovi.

Borili su se protiv tadašnje jugoslovenske modifikovane umetnosti, zasnovane na jednostavnoj estetici.

Mediala
ALEKSANDAR BRADIĆ/ARHIVA FONDA OLGE OLjE IVANjICKI
Mediala

Promišljanja o konceptu Mediale ostala su zabeležena u prepisci Olje Ivanjicki i Leonida Šejke.

„Jednog dana se ispred njenih vrata pojavio čovek koji joj je posle Šejkine smrti doneo pisma koja mu je slala.

„Sačuvala je njegova pisma, pa je odlučila da objavi knjigu Ogledalo ljubavi", kaže Suzana Spasić.

Dodaje i da se njihova veza često „previše romantizuje".

„Olja je Šejku stalno pominjala u medijima, poštovala ga je kao umetnika, bila je to ljubav iz studentskih dana.

„Ostali su prijatelji sve do njegove smrti, i ona se trudila da umetnost koju je Šejka stvarao ne padne u zaborav", priseća se ona.

Njujork, Njujork

Kao stipendista Fordove fondacije, tokom 1962. godine, Olja Ivanjicki odlazi u Sjedinjene Američke Države.

„U visokim oblakoderima, popularnoj kulturi i eksperimentalnijem pristupu umetnosti, ona je pronašla nešto što joj je trebalo.

„Zavolela je Njujork u koji je često odlazila i posle studija", kaže Spasić.

Inspirisana Njujorkom, Olja je u Beograd donela i nov pogled na umetnosti - pop art.

Pop art je nastao 1950-ih u SAD-u.

U slikarstvo i umetnost uneo je mnogo elemenata iz masovne i popularne kulture, kao što su reklame, stripovi i film.

Olja Ivanjicki i Leonid Šejka, Bodi Art, 1967. godine.
MILE JELISIJEVIĆ/ARHIV FONDA OLGE OLjE IVANjICKI
Olja Ivanjicki i Leonid Šejka, Bodi Art, 1967. godine

U jednoj od galerija izložila je kofere i sa publikom raspravljala da li su izloženi predmeti umetnička dela ili ne.

„To je bilo na tragu filozofije Mediale, jer su ona i Šejka prikupljali odbačene stvari sa đubrišta, reciklirali ih i od njih pravili umetničke predmete.

„Ljudi su se čudili, a ona je tako privukla pažnju na sebe, jer je posle te izložbe svaki njen događaj bio vrlo praćen", kaže Suzana Spasić.

Zamak iz bajke

Olja Ivanjicki je živela u ateljeu, u kući slikara na Kosančićevom vencu, u centru Beograda.

„Bio je to mali prostor sa dve sobe sa visokim plafonom, ali kad uđete unutra imali ste osećaj kao da ste zakoračili u neki zamak iz bajke.

„Volela je da čuva stvari, jer su njeni roditelji pobegli od Oktobarske revolucije i uz put izgubili mnogo toga", priseća se Suzana Spasić.

Predmete je otkupljivala ili uzimala u zamenu za slike.

Tu je bilo svega od srebrnih svećnjaka, ogledala, vaza, do fotografija njenih rođaka i prijatelja iz Mediale, objašnjava Suzana.

Nosila je neobične šešire, nakit i odeću jarkih boja,

„Bila je kao glumica Zlatnog doba Holivuda", dodaje Spasić.

Kustoskinja Jovanović Češka dodaje da je glamur koji je predstavljala javnosti kroz odevanje bio deo umetničkog performansa.

„Olja bila vrlo skromna, sve što se videlo da šljašti i blješti bilo je zarad promocije njenog slikarstva. To je bilo jedino što joj je trebalo.

„Na ovom prostoru tada nije bilo galerijskih institucija koje bi se brinule o umetnicima, ona je bila sama sebi menadžerka, i takvim odevanjem je održavala sliku o sebi", kaže ona.

Umetnost kao mikrokosmos

Slikala je svakodnevno.

„Verovala je da je rad bitniji od talenta", dodaje Spasić.

Na njenim slikama su i detalji iz popularne kulture poput sletanja na Mesec, ali i istorijske ličnosti, kao što su renesansni umetnici Rafael i Leonardo Da Vinči.

Zbog neposrednog umetničkog izraza i sadržaja iz svakodnevice u umetničkim delima, publika ju je volela, ali su je galerije često ostavljale po strani, kaže Jovanović Češka.

Dodaje i da joj je bilo teško da se „kao žena izbori u svetu umetnosti u kojem su tada vladali muškarci",

„Bila je vrlo neobična, na prvi pogled nedodirljiva.

„Kad smo išle na modne revije i izložbe, ljudi koji su želeli da joj priđu, često su zazirali od nje. Ipak, kad bi je upoznali, shvatali bi da je prijatna, poput deteta", deli utiske Suzana Spasić.

Olja Ivanjicki je umrla 24. juna 2009. godine u Beogradu.

Iza nje je ostalo više stotina slika, crteža i statua, čitav jedan umetnički svet.

Ili kako je govorila: „Kad slikate, stvarate novi kosmos".


Pogledajte i ovaj video:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.