Umesto novogodišnje jelke okićene blještavim lampionima, Pančevce ovog decembra sa tri breze na šetalištu u strogom centru grada pozdravljaju pernati sivo-braon ukrasi.
Marija Jovanović, 33-godišnja meštanka ovog južnobanatskog grada nadomak Beograda, zapazila ih je tokom šetnje sa drugaricom.
„Skrenula mi je pažnju da pogledam u krošnje i prvo sam videla jednu sovu, pa drugu i na kraju izbrojala petnaestak", sa radošću prepričava preduzetnica za BBC na srpskom.
„Nikada nisam videla toliko sova na jednom mestu i to baš u centru grada, u glavnoj ulici.
„Baš su me obradovale, iako nisam razumela otkud one u gradu, ali morala sam odmah da javim drugarima i da podelim oduševljenje sa njima", opisuje Jovanović prijatno iznenađenje.
Sove utine, poznate i kao male ušare, poput ovih koje oduševljavaju Pančevce, nisu tako retke gošće u urbanim sredinama u Srbiji.
„Pojava masovnog okupljanja sova u centru gradova ili sela zove se zimovanje", kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Zimovalište" u Pančevu nije novo, udruženje ga prati već 20 godina, a u Srbiji ih ima na više od 600 lokacija, dodaje on.
„Nema većeg grada u kojem ih nema, često borave u parkovima, dvorištima škola, mesnih zajednica, domova zdravlja, a u Vojvodini je posebno lako pratiti sove, gde su naselja bolje organizovana i urbanistički struktuirana", objašnjava Ružić.
Zimovanje sova utina je uobičajena pojava.
Ove divlje životinje već od avgusta počinju da prelaze u centar naselja, dok masovniji dolazak sova nastupa u oktobru.
„Ta velika brojnost traje oko pet meseci, da bi krajem februara već počele da napuštaju centar gradova, u martu već počnu da polažu jaja i u maju dobijaju mladunce, ako su vremenski uslovi normalni", objašnjava Milan Ružić.
Sova u gradovima ima tokom cele godine, ali su manje vidljive dok ne dođe zima i vegetacija se proredi, a hrane u okolnim atarima ostane vrlo malo, napominje.
„Posebno je tipično za Vojvodinu da nema prirodnih četinara koje sove baš vole jer se u njima zimi lakše sakriju, pa onda dolaze u naselja u kojima se četinari sade organizovano.
„Naša naselja su i ostrva toplote, po nekoliko stepeni su toplija nego okolna sredina, što divljim životinjama mnogo znači i lakše im je da prezime, visoke zgrade ih štite od vetra zimi, a u gradu nema ni predatora poput sova buljina, jastrebova, surih orlova i krstaša, koji su prirodni neprijatelji utina", priča Ružić.
Paradoksalno, opasnost od čoveka po male ušare je i manja tamo gde ima više ljudi.
„U centru gradova nikad ili retko šetaju ljudi sa lovačkim puškama i love ptice, dok u prirodi ljudi idu u lov na fazane ili zečeve, a dešava se da se vrate i sa punim džakom sova, iako je to zabranjeno", tvrdi Ružić.
Grad na severu Banata, iako mnogima van Srbije nije poznat, drži jedan svetski rekord.
U Kikindi je 2009. godine izbrojano 743 utine, što je najveći broj ove vrste sova zabeležen u jednom naseljenom mestu bilo gde u svetu.
Među ornitolozima banatski grad je „svetski poznat" i kao primer dobre prakse, kaže Ružić.
„Kikinda je i jedini grad u svetu koji je proglasio ceo uži centar zaštićenim staništem jedne tako značajne vrste.
„Tamo nema praznične dekoracije na drveću, ljudi poštuju sove i ne uznemiravaju ih, stvarno su dobri domaćini", smatra stručnjak.
Opširniju priču BBC-ja na srpskom o utinama u Kikindi pročitajte OVDE.
Ne možemo mnogo da pomognemo, ali možemo da se potrudimo da ne odmažemo.
„Sovama ne treba da dajemo ni hranu, ni vodu, jer one moraju da love plen i tu se cela priča završava, čak i vodu dobijaju iz plena.
„Nema načina da sova uzmu hranu koju joj čovek ponudi, a svaki pokušaj bi se završio tako što bi tu hranu pojele mačke, pacovi, vrane ili druge životinje u gradovima", objašnjava Ružić.
Upotreba pirotehnike, koja je u gradovima česta tokom zimskih meseci i prazničnih dana, jedan je od načina da oteramo sove iz gradova.
„To je značajno zagađenje i uznemiravanje i za ljude, a za divlje životinje je katastrofalno.
„Sove se tom prilikom naglo uplaše, počinju nekontrolisano da lete, udaraju u prozore i strašno se povređuju, neke čak i uginu", kaže Ružić.
Betoniranje zelenih površina i seča drveća u gradovima takođe odmažu očuvanju sova.
„Važno je i da naučimo da cenimo gradsko zelenilo, jer u Srbiji stalno gubimo zelene površine na uštrb zgrada, tržnih centara, poslovnih objekata.
„Valjalo bi da se dozovemo pameti i ne uništavamo prirodu jer nam je potrebna", poručuje Ružić.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar