Trgovinski rat dve najveće ekonomske sile na svetu u punom je zamahu.
Kineski izvoz u SAD suočava se sa carinama i do 245 odsto, a Peking je uzvratio nametima od 125 odsto na uvoz iz Amerike.
Potrošači, kompanije i tržišta spremaju se za još neizvesnosti dok raste bojazan od globalne recesije.
Vlada kineskog predsednika Sija Đinpinga iznova ponavlja da je otvorena za dijalog, ali upozorava da će se, ako bude bilo potrebno, „boriti do kraja".
Evo šta sve Peking ima u vlastitom arsenalu kao protivmere carinama američkog predsednika Donalda Trampa.
Kina je druga najveća ekonomska sila na svetu, što znači da može da amortizuje udarce carina bolje od nekih drugih manjih zemalja.
Sa više od milijardu stanovnika, ona takođe ima ogromno domaće tržište koje može da preuzme na sebe deo pritiska na izvoznike pogođene carinama.
Peking još ne može do kraja da se snađe zato što kineski narod ne troši dovoljno.
Ali uz širok dijapazon inicijativa, od subvencija za kućanske aparate do „srebrnih vozova" za putujuće penzionere, to bi moglo da se promeni.
A Trampove carine su Komunističkoj partiji Kine pružile još jači podsticaj da produbi potrošački potencijal zemlje.
Liderstvo bi moglo „i te kako da bude spremno da istrpi bol da bi izbeglo kapitulaciju pred onim što veruju da je američke agresija", rekla je za BBC ranije ovog meseca Meri Lavli, stručnjakinja za trgovinske odnose Amerike i Kine sa Pitersonovog instituta u Vašingtonu.
Kao autoritarni režim, Kina takođe ima viši prag bola, jer je mnogo manje brine kratkoročno javno mnjenje.
Nema izbora iza ćoška koji će suditi njenim liderima.
Ipak, nemiri jesu razlog za brigu, naročito budući da već vlada nezadovoljstvo zbog tekuće krize nekretnina i gubitka radnih mesta.
Ekonomska neizvesnost oko carina još je jedan od udaraca za mlade koji su znali samo za Kinu u usponu.
Partija se oslanja na nacionalistički sentiment da bi opravdala vlastite osvetničke carine, sa državnim medijima koji pozivaju ljude da „prebrode oluju zajedno".
Predsednik Si Đinping je možda zabrinut, ali je do sada Peking iskazivao samo prkosan i samouvereni ton.
Jedan zvaničnik je umirio zemlju rečima: „Neće biti smaka sveta."
Kina je oduvek bila poznata kao „fabrika sveta", ali je sada počela da ulaže milijarde u to da postane mnogo naprednija.
Pod Sijem Đinpingom, ona učestvuje u trci sa Amerikom za tehnološku dominaciju.
Ulaže ogromna sredstva u domaću tehnologiju, od obnovljive energije preko čipova do veštačke inteligencije.
Među takvim primerima su četbot DeepSeek, hvaljen kao dostojan rival ChatGPT-ja, i BYD, koji je prošle godine nadmašio Teslu, postavši najveći proizvođač električnih automobila na svetu.
Epl gubi dragoceni tržišni udeo od lokalnih konkurenata kao što su Huavej i Vivo.
Nedavno je Peking najavio planove da potroši više od bilion dolara u narednoj deceniji na podršku inovacijama u veštačkoj inteligenciji.
Američke kompanije pokušale su da presele lance snabdevanja iz Kine, ali imaju problema da pronađu istu infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu negde drugde.
Kineski proizvođači su u svakom stadijumu lanca snabdevanja zemlji pružili decenijsku prednost za koju će biti potrebno vreme da bi se zamenila.
Ta neprikosnovena ekspertiza u lancu snabdevanja i vladina podrška pretvorili su Kinu u moćnog neprijatelja u ovom trgovinskom ratu.
Na neki način, Peking se priprema za ovo još od Trampovog prethodnog mandata.
Još otkako su Trampove carine pogodile kineske solarne panele 2018. godine, Peking je ubrzao planove za budućnost izvan svetskog poretka predvođenog Amerikom.
On je uložio milijarde u kontroverzni trgovinski i infrastrukturni program, poznatiji kao Inicijativa pojasa i puta, da bi ojačao veze sa takozvanim Globalnim jugom.
Širenje trgovine sa Jugoistočnom Azijom, Latinskom Amerikom i Afrikom nastupilo je u želji Kine da se odvoji od zavisnosti od SAD-a.
Američki zemljoradnici nekada su činili 40 odsto kineskog uvoza soje - taj broj je danas malo iznad 20 odsto.
Posle prošlog trgovinskog rata, Peking je pojačao uzgoj soje kod kuće i kupio rekordne količine useva od Brazila, koji je sada njegov najveći snabdevač sojom.
„Ta taktika ubija dve muve jednim udarcem.
„Lišava američki zemljoradnički pojas nekada dominantnog tržišta i ističe kvalitet kineske snabdevenosti hranom", kaže Marina Jue Džang, docentkinja sa Instituta za odnose Australije i Kine na Univerzitetu za tehnologiju u Sidneju.
SAD više nisu najveće izvozno tržište Kine: ta titula sada pripada Jugoistočnoj Aziji.
Štaviše, Kina je 2023. godine bila najveći trgovinski partner 60 zemalja, skoro dvostruko više od Amerike.
Kao najveći svetski izvoznik, napravila je rekordni višak od bilion dolara na kraju 2024. godine.
To ne znači da SAD, najveći svetska ekonomska sila, nije ključan trgovinski partner za Kinu.
Ali to znači da Vašingtonu neće biti lako da satera Kinu u ćošak.
Posle izveštaja da će Bela kuća koristiti bilateralne trgovinske pregovore da bi izolovala Kinu, Peking je upozorio zemlje da ne „sklapaju sporazume na štetu kineskih interesa".
To će za većinu sveta biti nemoguć izbor.
„Ne možemo da biramo i nikad nećemo izabrati između Kine i Amerike", rekao je za BBC prošle nedelje ministar za trgovinu Malezije Tengku Zafrul Aziz.
Pogledajte video: Zašto je kineski DeepSeek konkurencija ChatGPT-ju
Tramp nije uzmakao kada su akcije početkom aprila počele strmoglavo da padaju posle njegove objave uvođenja sveobuhvatnih carina, uporedivši svoje zapanjujuće namete sa „lekom".
Ali on je ipak napravio nagli zaokret, pauzirajući većinu tih carina na 90 dana nakon nagle rasprodaje američkih vladinih obveznica.
Ove dugoročne državne obveznice odavno se doživljavaju kao bezbedne investicije.
Ali trgovinski rat je uzdrmao poverenje u ta sredstva.
Tramp je u međuvremenu nagovestio deeskalaciju trgovinskih napetosti sa Kinom, rekavši da će carine na kinesku robu „značajno opasti, ali ne na nulu".
I tako, ističu stručnjaci, Peking sada zna da tržište obveznica može da uzdrma Trampa.
Kina drži oko 700 milijardi dolara u obveznicama američke vlade.
Japan, izričiti američki saveznik, jedini je neamerički vlasnik koji poseduje više od toga.
Neki tvrde da ovo Pekingu daje prednost: kineski mediji redovno provlače ideju o rasprodaji ili nekupovini američkih obveznica kao „oružju".
Ali stručnjaci upozoravaju da Kina ne bi izašla netaknuta iz jedne takve situacije.
Štaviše, to bi dovelo do ogromnih gubitaka za ulaganja Pekinga u tržište obveznica i destabilizovalo bi kineski juan.
Kina može da vrši pritisak na obveznice američke vlade „samo do izvesne tačke", kaže doktorka Džang.
„Kina ima u rukama pregovarački adut, ali ne i finansijsko oružje."
Ono što, međutim, Kina može da iskoristi kao oružje jeste njen maltene monopol na izvlačenje i rafiniranje retkih zemljanih metala, čitavog dijapazona elemenata važnih za proizvodnju napredne tehnologije.
Kina ima ogromne zalihe ovih, kao što je disprozijum, koji se koristi za magnete u električnim vozilima i vetroturbinama, i itrijum, koji služi kao premaz za mlazne motore otporan na vrelinu.
Peking je već odgovorio na Trampove najnovije carine ograničavanjem izvoza retkih zemljanih metala, u koje spadaju i neki koji su ključni za pravljenje čipova veštačke inteligencije.
Kina čini oko 61 odsto ukupne proizvodnje retkih zemljanih metala i 92 odsto njihovog rafiniranja, prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Iako su Australija, Japan i Vijetnam započeli rudarenje retkih zemljanih elemenata, proći će godine pre nego što Kina bude mogla biti izbačena iz lanca snabdevanja.
Godine 2024, Kina je zabranila izvoz još jednog kritičnog minerala, antimona, koji je ključan za razne proizvodne procese.
Njegova cena se više nego udvostručila usled panične kupovine i potrage za alternativnih snabdevačima.
Vlada bojazan da se isto može dogoditi tržištu retkih zemljanih metala, što bi ozbiljno poremetilo razne industrije, od električnih automobila do odbrane.
„Sve što možete da uključite ili isključite najverovatnije radi na retkim zemljanim metalima", rekao je ranije za BBC Tomas Krumer, direktor Međunarodne trgovine i investicija Džindžer.
„Posledice po američku odbrambenu industriju biće poprilične."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar