Nensi Nelson se boji zubara.
Znala je da bude toliko nervozna da samoj sebi dislocira vilicu.
Ali već 25 godina, danas ima više od 60, ona dolazi kod zubara u Los Algodones, u Meksiku, i nema više taj problem.
„Veoma su pažljivi, brižni i uviđavni što se tiče moje fobije", kaže ona, dok čeka u redu da se vrati u Sjedinjene Američke Države.
Los Algodones je mali meksički grad od 10.000 stanovnika na granici sa SAD, gde je svaki deseti stanovnika zubar.
Ovu statistiku mi je potvrdila gradonačelnica Herminia Marin, i sama zubarka.
Zovu ga 'zubarska prestonica sveta', ili 'grad kutnjaka'.
Svaki dan ga poseti između 3.000 i 5.000 Amerikanaca, koji dolaze ne samo kod zubara, već i da popiju nekoliko margarita, jedu takose i plešu uz lokalnu muziku.
Nensi živi u gradu u Viskonsinu po imenu Klivlend, koji je udaljen 3.000 kilometara.
Sada je februar i ovih dana je temperatura u severnim državama u proseku nula stepeni Celzijusovih.
Izveštava se o oluji, snegu.
Za to vreme u Los Algodonesu je sunčano i temperatura ne pada ispod 15 stepeni.
Njen muž Brus, krupan čovek sa kaubojskim brkovima koji nosi kapu sa natpisom: „Prekinuo sam sa zemljoradnjom da bih bio ovde" dodaje: „Doleteli smo ovamo (u Arizonu), iznajmili kola, odseli par noći, otišli kod zubara, uštedeli hiljade dolara, i uživali u malom odmoru usput."
Poput ovog penzionisanog bračnog para, ljudi iz čitave Severne Amerike dolaze u južne države, naročito tokom zimskih meseci; parkiraju se na ogromnom parkiralištu i prelaze granicu pešice da bi ušli u Los Algodones.
Kolokvijalnim slengom rečeno, oni su poznat kao „snežni anđeli" ili „ptice selice".
Oni su turisti koji potom napuštaju Meksiko sa blistavim osmehom na licu, šarmirani gostoprimstvom domaćih konobara i zubara.
To je migracioni tok koji otkriva kakve sve kulturološke i trgovinske interakcije postoje između Meksikanaca i Amerikanaca – ili kakva je ona bila decenijama – uprkos čeličnom zidu visokom deset metara koji može da se vidi iz bilo koje tačke u gradu.
Los Algodones je bio, kao što mu samo ime govori, epicentar cvetajuće industrije pamuka koja se razvila u severnom Meksiku tokom 20. veka.
Vrhunac je dostigla tokom Drugog svetskog rata – koji je povećao potražnju za ovim vlaknom – i doživeo delimični pad počev od sedamdesetih.
Iako usevi pamuka povremeno i dalje mogu da se vide u kraju, poslednjih decenija se pogranična ekonomija prebacila na usluge koje bolje odgovaraju potražnji sa severa.
U sve gradove u severnom Meksiku, bez izuzetka, dolazi veliki broj Amerikanaca koji traže medicinske usluge, što nekad promovišu i same farmaceutske kompanije, kaže Hoze Zavala, inženjer i ekspert za razvoj sa Kolegio de la Frontera u Tihuani.
„To se samo više primećuje u Los Algodonesu zato što je grad mali i zato što sa severne strane granice ovde ima mnogo penzionerskih domova", objašnjava on.
Interakcija između severnog Meksika i južnog SAD-a je istorijska, duboko ukorenjena i gotovo strukturalna.
Milioni porodica odrasli su s obe strane granice.
Sve do sedamdesetih, severnjaci su mogli da prelazili granicu bez pasoša.
Ono što vidite u Los Algodonesu je razglednica trgovinskog i kulturološkog odnosa koji nosi veliki značaj.
To je odnos koji je bio doveden u pitanje predsedničkim mandatom Donalda Trampa, sa pretnjom carinama na meksički uvoz i njegovim grubim pristupom migrantima.
Ali je to i odnos koji je, upravo zbog njegovih istorijskih korena, teško prekinuti.
„Carine će biti smetnja, naravno, ali jake ekonomske veze je teško izbrisati", kaže Zavala.
Karlos Rubio je bio jedan od prvih zubara u Los Algodonesu osamdesetih.
Rođen u Sinaloi, on je došao na granicu kao mladić da okuša sreću i pronašao potražnju za zubarskim uslugama koja ga je navela da se specijalizuje i otvori praksu koja je danas sofisticirana zubarka klinika.
Dok idemo u obilazak, pitam ga kakve osmehe njegovi klijenti vole.
Jedan od njegovih saradnika se smeje: „Gringosi su opsednuti blistavo belim osmehom."
Rubio, koji živi u Jumi, u Arizoni, i prelazi granicu svaki dan da bi išao na posao, veruje da „američki zdravstveni sistem nije socijalan".
„Od 300 miliona ljudi, 60 odsto nema zubarsko osiguranje ili je samo delimično osigurano. To je između 80 i 160 miliona ljudi sa lošim osiguranjem. To je između 80 i 160 miliona prilika za nas."
Prema Američkom zubarskom udruženju, jedna trećina odraslih starosti između 19 i 64 godine nema zubarsko osiguranje, uprkos tome što ima zdravstveno osiguranje.
A ogromna većina zubarskih osiguranja ne pokriva ništa više od čišćenja i pregleda.
Za sve drugo, Amerikanci nemaju drugog izbora nego da izvade desetine hiljada dolara iz džepa ili da otputuju u Los Algodones.
Rodžer Gejvs je vojni veteran iz Floride koji je došao u Los Algodones sa ženom i ćerkom po četvrti put na zubarski tretman.
Ovaj put su ostali par noći i čekaju u redu da pređu granicu ponovo sa koferima, među uličnim prodavcima koji prodaju rukotvorine i meksičku hranu.
„Imam zdravstveno osiguranje zato što sam veteran, ali ono ne obuhvata zubarski tretman, a budući da su mi prihodi od penzije, baš kao i moje supruge, ova opcija je veoma dobra za nas", kaže on
Prema njegovim brižljivim proračunima, uštedeo je između 66 i 75 odsto troškova time što je došao ovde.
„Američki zdravstveni sistem mora biti popravljen; preskup je", dodaje on, što je pritužba koju su izneli svi naši sagovornici.
„Predimenzioniran je, samo malčice", kaže ironično Džue Spinler, iz Ajove, koja zime provodi na jugu.
A Huan Ramon Soto, farmer rođen u Meksiku koji je američki državljanin, dodaje: „Ovde mogu da izvadim sve zube i da ih zamenim, a da to i dalje bude jeftinije nego da izvadim samo jedan zub tamo."
Odsustvo regulacije cena, fragmentacija sistema, moć farmaceutskih kompanija i administrativni troškovi, između ostalog, čine američki zdravstveni sistem najskupljim na svetu.
Meksički sistem je takođe imao velike probleme, ali je na severu zemlje razvio savremenu infrastrukturu sa specijalistima obučenim da iskoriste potražnju koja dolazi iz SAD.
A oni to čine sa tipičnim meksičkim gostoljubivošću: pokupe vas u kolicima za golf na granici, odvedu na zubarsku hirurgiju i potom odbace do jedne od oblasti sa hranom na otvorenom, gde možete da jedete enčilade, pijuckate margaritu i slušate muziku uživo.
Džun Spinler to sumira ovako: „To vam je kao tržni centar. Sve imate na jednom mestu."
Uz sve to, izgleda da je lakše boriti se protiv fobije od zubara.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar