Dve nedelje posle smrtonosnog napada ekstremista na turiste u Kašmiru pod indijskom upravom, Indija je pokrenula seriju napada na lokacije u Pakistanu i Kašmiru pod upravom Pakistana.
Indijsko Ministarstvo odbrane opravdava napade nazvane „Operacija Sindor" kao „obavezu" da se kazne odgovorni za napad od 22. aprila, u kojem je poginulo 25 Indijaca i jedan Nepalski državljanin.
Ali Pakistan, koji je negirao bilo kakvu umešanost u prošlomesečni napad, opisao je indijske udare kao „ničim izazvane", a premijer Šehbaz Šarif je rekao da „gnusni čin agresije neće proći nekažnjeno".
Pakistanska obaveštajna služba ranije je saopštila da očekuje napad iz Indije.
Pakistanska vojska saopštila je da je oborila pet indijskih aviona i jedan dron.
Indija još nije komentarisala ove tvrdnje.
Pakistanske vlasti kažu da je u napadima do sada ubijeno osam civila.
Indija je u međuvremenu saopštila da su tri civila ubijena u pakistanskom granatiranju u Kašmiru pod indijskom upravom.
Indijska vlada je 7. maja u ranim jutarnjim satima saopštila da je gađano devet različitih lokacija u Kašmiru i Pakistanu pod upravom Pakistana.
Rečeno je da su ove lokacije „teroristička infrastruktura", odnosno mesta na kojima su napadi „planirani i usmereni".
U saopštenju se naglašava da rakete nisu pogodile nijedan pakistanski vojni objekat, tvrdeći da je napad bio „usmeren, odmeren i neeskalirajuće prirode".
Prema Pakistanu, pogođene su tri različite oblasti: Muzafarabad i Kotli u Kašmiru pod pakistanskom upravom i Bahavalpur u pakistanskoj provinciji Pendžab.
Pakistanski ministar odbrane Khavaja Asif rekao je za GeoTV da su pogođena civilna područja, optužujući Indiju da laže da je „ciljala terorističke kampove".
Udari su usledili posle višenedeljnog porasta napetosti suseda sa nuklearnim oružjem zbog pucnjave u slikovitom letovalištu Pahalgam.
U napadu grupe ekstremista 22. aprila ubijeno je 26 ljudi, a preživeli su rekli da su napadači izdvajali hinduiste.
Bio je to najteži napad na civile u regionu u poslednje dve decenije i izazvao je širok gnev u Indiji.
Premijer Narendra Modi rekao je da će zemlja loviti osumnjičene „do kraja sveta" i da oni koji su to planirali i sproveli „ne mogu ni da zamisle kako će biti kažnjeni".
Međutim, Indija nije imenovala nijednu grupu za koju sumnja da je izvršila napad u Pahalgamu i ostaje nejasno ko je to uradio.
Međutim, indijska policija je navela da su dvojica napadača bili pakistanski državljani, a Delhi optužuje Pakistan da podržava ekstremiste.
Islamabad to poriče i tvrdi da to nema nikakve veze sa smrtonosnim napadom 22. aprila.
U protekle dve nedelje, obe strane su preduzele mere jedni protiv drugih, između ostalog proterivanje diplomata, suspenziju viza i zatvaranje graničnih prelaza.
Ali mnogi su očekivali da će to eskalirati u neku vrstu prekograničnog udara, kao što je to bilo posle napada u Pulvami kada je poginulo 40 pripadnika indijske paravojne grupe 2019.
Indija i Pakistan u potpunosti polažu pravo na Kašmir, ali obe zemlje samo delimično upravljaju tim regionom posle podele nakon sticanja nezavisnosti od Britanije 1947.
Indija i Pakistan su vodile dva rata zbog Kašmira.
Ali u skorije vreme, napadi ekstremista doveli su dve zemlje do ivice novog velikog sukoba.
U Kašmiru pod indijskom upravom od 1989. godine počinje oružana pobuna protiv indijske vladavine, a ekstremisti ciljaju snage bezbednosti i civile.
Ovo je bio prvi veliki napad na civile otkako je Indija povukla član 370 koji je Kašmiru dao poluautonomni status 2019. godine.
Posle te odluke, u regionu su izbili protesti, ali je istovremeno opao ekstremizam i došlo je do ogromnog povećanja broja turista koji posećuju Kašmir.
Nakon što je 19 indijskih vojnika ubijeno u Uriju, Indija je 2016. pokrenula „hirurški precizne napade" preko takozvane Linije kontrole - de fakto granice između Indije i Pakistana - gađajući baze ekstremista.
U 2019., bombaški napad u Pulvami, u kojem je poginulo 40 pripadnika indijske paravojne jedinice, podstakao je vazdušne napade duboko u Balakot - prvu takvu akciju u Pakistanu od 1971. - što je izazvalo uzvratne napade i vazdušnu bitku.
Svet je zabrinut zbog eskalacije sukoba i razne zemlje i diplomate pokušavaju da spreče veliki rat, pogotovo što su obe države nuklearne sile.
Šef Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je na „maksimalnu uzdržanost", dok je američki predsednik Donald Tramp rekao da se nada da će se borbe „vrlo brzo završiti".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Američki medij: Šefica kabineta Trampa nije zabranila Vučiću da dođe u Mar-a-Lago")
Komentari 1
Отац Градислав
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar